JESENJA SONATINA
Jesen stiže. Dunje moje, žute, čupkaste i mirisne, sa grana se sele na ormare i u kredence. Ispod sunca, dunjo mila, leden reže. Kiše će. Listje žuri da požuti i umre što mraza prije. Jer, snjegovi će i sve će to, mila moja, u trapove, do proljeća baš. Znaš li onu lolinsku pjesmu Mala moja, utrapi je... Nije za pismo.
Jesen stiže, propale su i zadnje nade za Masovna Okupljanja. Moje saučešće, jevtinim nadničarima, napoličarima, nudiguzima, potopnicima, izmećarima. Televizije za ulice, štrajkove, masovne proteste, turska atv najprije, poneki portalčići i nešto otpadozicionara, ostali su Suvog.
Masovne Okupacije, u Naseobini proklamirane kao Okupirajmo.ba Ćaršija Strit, prdnule u čabar. U Saraju, organizovao, kažu, Bač Kasidi i Vuk. U Mrskoj Srpskoj, u Banjaluki, isto, kao da je organizovao Milanko McMihajlica. U Mostaru tek nešto filozofirali.
Nema više ni Parada Ponosa. Nikad mi nije bilo jasno zašto se pederi ne pojavljuju jeseni i zimi. Zimski san, SIJP. Ovu zimsku kišnu i sniježnu pauzu bi trebali iskoristiti da se dalje društveno etabliraju a ne samo da se troše u tučama sa Nepederima. Na primjer, da napišu i oni svoju onu ljubavnu priču za vlastite potrebe. Romeo i Gej Julije. I druga djela. Ana Kurenjina. Tihi On. Sto godina glatkoće. Crveno i Prkno. Na Drini upri ga.
A ovi blećavci, antiglobalisti, internetatori, nisu ni shvatili, upozorava me moj recenzent, šta treba da protestuju. Ko volovi u kupusu. Znate onu staru dobru priču iz toplih štala, dok smetovi zatrpavaju prtine i vrata. Junci, mladi, jedrih muda i tvrdih repova, bacaju prisjećanja na udvaranja mladim junicama, još ni prvotelkama. Kad smo mi, onog jutra, progulili sedam kanata tarabe, sve dračove. Jesmo bukali i frktali, sve se pred nama sklanjalo. I krave su ih stiskale među zadnje noge i pokrivale repom. A, kud si ti, obraćaju se starom volusini, iskopnjelih papaka a repa puštenog ko što se pusti mokra ženska čarapa, onda krenuo za nama, po tom vo stritu. U neki seks, šta li. Ma, jok, očekivao sam da srušite kakvu tarabu oko povrtnjaka, pa da se, ovako krezav i onemoćao, najedem mladog kupusa.
Internetatori u Naseobini samo su očekivali da neko provali ogradu pa da okupiraju Banjaluku. Tako su i nazvali svoju jesenju, još jednu propalu, Masovnu Aktivnost. Inertnost se ukazala kao Internetnost.
Nisu bolje pameti ni oni njihovi drugari sa Vol Strita. Ua bogati. Ua velike banke. Ua vlade. Ubio me bog ako ih ti bogati nisu potplatili da proptestuju protiv njih. Taj privid demokratije ne može da im naškodi. Reklama im je. Upozorenje da se uozbilje. Da vide kolika je moć njihovih protivnika i koliko društvo loše misli o njima. Za države i vlasti, vojske i poreznike se ne brinu. To je sve već njihovo. Zato bi bilo žalosno ako i protestanti nisu njihovi.
A to što se Volovi sa Balkana uključe radi mladog kupusa, to je folklor. Kao i štrajk policajca u F i mašinovođa u ŽRS.
U trapu su pederi, u trapu su penzioneri, u trapu šehidi... uskoro će i f-panduri a i vozovođe. Samo će Grčka još da se krčka.
Jesen stiže. Dunje moje, žute, čupkaste i mirisne, sa grana se sele na ormare i u kredence. Ispod sunca, dunjo mila, leden reže. Kiše će. Listje žuri da požuti i umre što mraza prije. Jer, snjegovi će i sve će to, mila moja, u trapove, do proljeća baš. Znaš li onu lolinsku pjesmu Mala moja, utrapi je... Nije za pismo.
Jesen stiže, propale su i zadnje nade za Masovna Okupljanja. Moje saučešće, jevtinim nadničarima, napoličarima, nudiguzima, potopnicima, izmećarima. Televizije za ulice, štrajkove, masovne proteste, turska atv najprije, poneki portalčići i nešto otpadozicionara, ostali su Suvog.
Masovne Okupacije, u Naseobini proklamirane kao Okupirajmo.ba Ćaršija Strit, prdnule u čabar. U Saraju, organizovao, kažu, Bač Kasidi i Vuk. U Mrskoj Srpskoj, u Banjaluki, isto, kao da je organizovao Milanko McMihajlica. U Mostaru tek nešto filozofirali.
Nema više ni Parada Ponosa. Nikad mi nije bilo jasno zašto se pederi ne pojavljuju jeseni i zimi. Zimski san, SIJP. Ovu zimsku kišnu i sniježnu pauzu bi trebali iskoristiti da se dalje društveno etabliraju a ne samo da se troše u tučama sa Nepederima. Na primjer, da napišu i oni svoju onu ljubavnu priču za vlastite potrebe. Romeo i Gej Julije. I druga djela. Ana Kurenjina. Tihi On. Sto godina glatkoće. Crveno i Prkno. Na Drini upri ga.
A ovi blećavci, antiglobalisti, internetatori, nisu ni shvatili, upozorava me moj recenzent, šta treba da protestuju. Ko volovi u kupusu. Znate onu staru dobru priču iz toplih štala, dok smetovi zatrpavaju prtine i vrata. Junci, mladi, jedrih muda i tvrdih repova, bacaju prisjećanja na udvaranja mladim junicama, još ni prvotelkama. Kad smo mi, onog jutra, progulili sedam kanata tarabe, sve dračove. Jesmo bukali i frktali, sve se pred nama sklanjalo. I krave su ih stiskale među zadnje noge i pokrivale repom. A, kud si ti, obraćaju se starom volusini, iskopnjelih papaka a repa puštenog ko što se pusti mokra ženska čarapa, onda krenuo za nama, po tom vo stritu. U neki seks, šta li. Ma, jok, očekivao sam da srušite kakvu tarabu oko povrtnjaka, pa da se, ovako krezav i onemoćao, najedem mladog kupusa.
Internetatori u Naseobini samo su očekivali da neko provali ogradu pa da okupiraju Banjaluku. Tako su i nazvali svoju jesenju, još jednu propalu, Masovnu Aktivnost. Inertnost se ukazala kao Internetnost.
Nisu bolje pameti ni oni njihovi drugari sa Vol Strita. Ua bogati. Ua velike banke. Ua vlade. Ubio me bog ako ih ti bogati nisu potplatili da proptestuju protiv njih. Taj privid demokratije ne može da im naškodi. Reklama im je. Upozorenje da se uozbilje. Da vide kolika je moć njihovih protivnika i koliko društvo loše misli o njima. Za države i vlasti, vojske i poreznike se ne brinu. To je sve već njihovo. Zato bi bilo žalosno ako i protestanti nisu njihovi.
A to što se Volovi sa Balkana uključe radi mladog kupusa, to je folklor. Kao i štrajk policajca u F i mašinovođa u ŽRS.
U trapu su pederi, u trapu su penzioneri, u trapu šehidi... uskoro će i f-panduri a i vozovođe. Samo će Grčka još da se krčka.
