РАТНИ ПОКЛИЧИ
ПРВЕ РЕЗЕРВЕ
ИЗЕТБЕГОВИЋА
Династија Изетбеговић поново се спрема да жртвује муслимане за своју идеју исламске републике Босне. Бакир Изетбеговић, коме су главне политичке референце изгубљена битка против Сулејмана Тихића, могуће џамијске помирбе по Санџаку и нешто преосталих бошњачких гласова од Комшића, поново, као и његов бабо, пријети ратом. И он је спреман жртвовати босанске патриоте, односно обичан муслимански живаљ, за идеју коју никад нико није овдје остварио па ни његови из освајачких хорди а ни они из посљедњег рата.
Потомак Алије Изетбеговића је очито осокољен гласинама да је он фактор џамијског мира на Балкану, читај: на Санџаку, па је своје државништво проширио и на Републику Српску. Како је пошло, именоваће га, заједно са оним Шварцфосилом, за посматрача избора у Хрватској. А његов чаршијски њух је процијенио да је Отворено Писмо Додику најбоље послати у тренутку кад му је видио леђа јер је Додик отишао у Америку. А Бакир се вратио из Санџака.
Сада се види сва погубност србијанске политике у којој се хвата у коло са наткрилно амбициозном Турском и хегемонистичким Сарајевом.
Отворено писмо Бакира Изетбеговића може бити најава нових Бура На Балкану.
Очито је да Турска осокољује своје голубове и врапце по Балкану, будале мири и склања а агресивне дресира и инструише.
Бакирова отворена писменост само према Србима, и тек понижавајуће помињање Трећег ентитета за Хрвате, говори о његовој свијести у којој је записано да су Хрвати поражени и избрисани и у Федерацији и у БиХ, а крајње је потцјењивачки позивање да се Хрватима омогући повратак у Републику Српску док их се у Федерацији потпуно крижа, и да су, њему и његовима, у Патриотској Цјеловитој Босни, још само Срби и Српска проблем.
Бакир Изетбеговић би требао да се бави политиком на начин да ради оно за шта је изабран. Он није изабран да контролише понашање Републике Српске и Милорада Додика, већ да, као прва резерва Жељку Комшићу, представља Бошњаке у Предсједништву БиХ.
Бакир Изетбеговић губи везу са реалношћу када говори о стопостотним патриотама за одбрану његовое цјеловите Босне. Данас се, након рата и Дејтона, овдје нема шта бранити цјеловито и патриотски. Бошњачка политика коју је промовисао и водио СДА, он и његов бабо, доживјела је пораз. Жртвовала је људе за Босну које нема. Нико се данас, то би Бакир требао да зна, неће дићи на оружје да брани мрвице од њихове идеје које су, и иначе, добили уз обилату помоћ хрватске војске и Нато-алијансе.
Бакир Изетбеговић не може да пријети Србима у БиХ. А нарочито да својата оно што је у рату изгубио и што су велике силе међународним уговором укњижиле као српску земљу и власништво Републике Српске. И не може да диже тензије вишестољетном националношћу муслимана јер чињенице не стоје тако. Ако је исламска вјера овдје стара вијековима, да не улазимо у то како је стигла на славенски Балкан, исламска нација није толико стара. А Бошњаци су проглашени у току рата и ни данас нису потпуно прихваћени од свих муслимана у БиХ.
Вакир Изетбеговић би требао да се бави реалним политичким интересима Бошњака. Јер патриотски рат за Бакирову цјеловиту Босну није њихов интерес. Водећи такву политику пријетње и окупације српске змље и Републике Српске, пропалом српском политиком познатом под геслом „Тамо гдје су српски гробови, тамо је српска земља“, Изетбеговић ће жив дочекати распад и његове земље и његове патриотске идеје.
Бакир Изетбеговић је у Предсјендиштво БиХ дошао из Федерације и треба да се њоме и бави. Република Српска и Милорад Додик нису његова брига. Од њега се само тражи да поштује чињеницу да постоје Срби у БиХ и Република Српска.
А могу да га подсјетим да су Срби у БиХ једина српска цјелина коју нису, он и његови, успјели отјерати са своје земље, ни током вијекова на које се позива, ни током прошлог рата. И молим га да се запита ко би сада против Додика, Републике Српске и Срба ратовао заједно са његовим патриотама. Нека не прецјењује своје учешће у џамијским нагодбама и нека не мисли да је боравећи близу Тадића и Гула, постао велики државник који може да пријети Србима.
Његови домети су порази од Тихића и од Комшића.
Потомак Алије Изетбеговића је очито осокољен гласинама да је он фактор џамијског мира на Балкану, читај: на Санџаку, па је своје државништво проширио и на Републику Српску. Како је пошло, именоваће га, заједно са оним Шварцфосилом, за посматрача избора у Хрватској. А његов чаршијски њух је процијенио да је Отворено Писмо Додику најбоље послати у тренутку кад му је видио леђа јер је Додик отишао у Америку. А Бакир се вратио из Санџака.
Сада се види сва погубност србијанске политике у којој се хвата у коло са наткрилно амбициозном Турском и хегемонистичким Сарајевом.
Отворено писмо Бакира Изетбеговића може бити најава нових Бура На Балкану.
Очито је да Турска осокољује своје голубове и врапце по Балкану, будале мири и склања а агресивне дресира и инструише.
Бакирова отворена писменост само према Србима, и тек понижавајуће помињање Трећег ентитета за Хрвате, говори о његовој свијести у којој је записано да су Хрвати поражени и избрисани и у Федерацији и у БиХ, а крајње је потцјењивачки позивање да се Хрватима омогући повратак у Републику Српску док их се у Федерацији потпуно крижа, и да су, њему и његовима, у Патриотској Цјеловитој Босни, још само Срби и Српска проблем.
Бакир Изетбеговић би требао да се бави политиком на начин да ради оно за шта је изабран. Он није изабран да контролише понашање Републике Српске и Милорада Додика, већ да, као прва резерва Жељку Комшићу, представља Бошњаке у Предсједништву БиХ.
Бакир Изетбеговић губи везу са реалношћу када говори о стопостотним патриотама за одбрану његовое цјеловите Босне. Данас се, након рата и Дејтона, овдје нема шта бранити цјеловито и патриотски. Бошњачка политика коју је промовисао и водио СДА, он и његов бабо, доживјела је пораз. Жртвовала је људе за Босну које нема. Нико се данас, то би Бакир требао да зна, неће дићи на оружје да брани мрвице од њихове идеје које су, и иначе, добили уз обилату помоћ хрватске војске и Нато-алијансе.
Бакир Изетбеговић не може да пријети Србима у БиХ. А нарочито да својата оно што је у рату изгубио и што су велике силе међународним уговором укњижиле као српску земљу и власништво Републике Српске. И не може да диже тензије вишестољетном националношћу муслимана јер чињенице не стоје тако. Ако је исламска вјера овдје стара вијековима, да не улазимо у то како је стигла на славенски Балкан, исламска нација није толико стара. А Бошњаци су проглашени у току рата и ни данас нису потпуно прихваћени од свих муслимана у БиХ.
Вакир Изетбеговић би требао да се бави реалним политичким интересима Бошњака. Јер патриотски рат за Бакирову цјеловиту Босну није њихов интерес. Водећи такву политику пријетње и окупације српске змље и Републике Српске, пропалом српском политиком познатом под геслом „Тамо гдје су српски гробови, тамо је српска земља“, Изетбеговић ће жив дочекати распад и његове земље и његове патриотске идеје.
Бакир Изетбеговић је у Предсјендиштво БиХ дошао из Федерације и треба да се њоме и бави. Република Српска и Милорад Додик нису његова брига. Од њега се само тражи да поштује чињеницу да постоје Срби у БиХ и Република Српска.
А могу да га подсјетим да су Срби у БиХ једина српска цјелина коју нису, он и његови, успјели отјерати са своје земље, ни током вијекова на које се позива, ни током прошлог рата. И молим га да се запита ко би сада против Додика, Републике Српске и Срба ратовао заједно са његовим патриотама. Нека не прецјењује своје учешће у џамијским нагодбама и нека не мисли да је боравећи близу Тадића и Гула, постао велики државник који може да пријети Србима.
Његови домети су порази од Тихића и од Комшића.
