Posinak švicarskog antisrbaškog medijuma
upotrebljava otpoziciju otpozadi
BLICNU IM GA BLIC
KROZ ZATVOREN ŠLIC
Poznati moj ljubljeni printani medijum, takozvana novina, iz Klase Ateve, Euro Blic, kojeg izbjegavam da pominjem jer nakon toga četrdeset dana nemam napretka, citira izjavu Nudiguza Ivanića, jednog od svojih kućnih ljubimaca, novinske kuće, koji kuka: Pokrenuli smo incijativu za smanjenje pedeva, organizovali konferenciju za medije ali niko nije htio da obavijesti javnost o tome.
Cenzura, sunce ti jebem, što bi rekao Radovan Treći Radmilović. Ovde niko, bre, ne jebe opoziciju. Ja sam drug Član Opozicije, oću, kad se, bre, pojavim na raskrsnici, da narod kaže Eno Člana Opozicije, STJ.
Sve mi ovo liči na kućnu, familijarnu svađu. A i na četeresnicu unaprijed. Tanja Topić Štiftung cmizdri na toj istoj stranici EuroBljuca: Otvoreno je pitanje da li opozicione stranke imaju ljude koji će na lokalnim izborim pridobiti narod.
Ha, kako ih savjetujete, tako će ga i pridobiti.
Čini mi se da EuroBljuc nešto drugo želi da kaže Čaviću i Ivaniću, koje je otprintao zajedno u centru stranice i potpisao sa Lider Depea i Lider Pedepea, toliko su lideri koliko sam i ja centarfor Barselone, nešto što je ispostavljanje računa.
Mi za vas organizujemo štrajkove, tražimo afere, napadamo vladine službenice što u Adm centar ulaze u kratkim suknjama, skoro razgologužene, izvještavamo o stečajevima, danima čekamo da padne staklo sa zgrade vlade, nagovaramo ljude na proteste, onog Radeta ubismo pitanjima: Kad će prenzioneri na ulice, ponižavamo se pred Palatom Republike: Ministre, možel kratko, ministre možel kratko, da može kratko ne bi bio ministar, pratimo Ranku Mišić u stopu, pišemo o tajkunima Republike Srpske u serijalima... a vi se u poziciji izležavate, nemate jedinstvo, sve lider do lidera, moj do mojega, kako da izvjestimo donatore i onog Pranijerija, kako li se zove, vlasnika, dopustili ste da vam onaj omrznuti Dodik otme Esdees i Bosića ispred nosa, mi ulažemo strane, tajne, pare u vas, proizveli smo, u tajnim fabrikama, političke tanjalitičarke, opozicione pilipovićnare, ujedinili se sa tevehajat, čistom srpskom televizijom, prodali se nekom kapitalistu, mater mu jebem buržujsku, koji u Švajcerlendu štampa protivsrpske članke u nekim novinama koje se zlično zovu kao i Zlic... a vi se zajebavate, tako mislite pobijediti Dodika, smanjiti pedeve, to vam je program, pa vi sa tim ne možete pobijediti ni Mihajlicu, još niste razgovarali o ujedinjenju opozicije, hoćete da mediji umjesto vas rade i one stvari i drže svijeću, čekate Esdees da vam bude pijemont opozicije, pa, bili ste, Čaviću, u Esdeesu, ima u arhivi naših novina, pa gdje ste sada, ne zovu vas ni na PIK, ne dolazi vam ni Am Amb, čekate da mi srušimo vlast pa da ujašete na belom konju u usrani cirkus... Nema slobode, Ivaniću, sad vam i sloboda treba.
Da vam izmislimo i narod, SVJO. Opoziciono.

FUDBALSKI SRPSKI KOMŠIĆ
Sportski direktor Fudbalskog kluba Borac, Darko Ljubojević, inače oktroisani Osimov potpredsjednik Komiteta za normalizaciju, u zemlji svakovrsnog ludila, stanja u fudbalskom nogometu BiH, optužio je Mileta Kovačevića i Rodoljuba Petkovića da su htjeli da se nasamo sastanu sa Osimom. Ali oni i on nisu dali. Samo transparentno, STJ. Kako se Darko osokoli kad ga imenuju strani namjesnici za Malog Velikog Vezira u fubalometu BiH, to jest Sarajeva i Bilinog polja, jer to što oni normalizuju, postoji samo na toj relaciji, u Herceg Bosni i Republici Srpskoj igra se neki drugi fudbal i nogomet, i zaboravi da je i on, i sve drugo, i ranije i sada, u fudbalu, proizvod tamne netransparentnosti.
Žali se da mu nisu dozvolili da prisustvuje sjednici Sakupštine i Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Republike Srpske. A zajedno smo mogli da dođemo do rješenja. Šta je Darko Ljubojević u FS Rrepublike Srpske. Ništa. To što je Podosimnik u Komitetu protiv ludila ne daje mu ovlaštenja da zajedno dolazi do rješenja.
Darko Ljubojević je srpski fudbalski Komšić u Sarajevskom Komitetu. To je ravno prodaji utakmice.
A njegova optužba da ljudima iz FS Republike Spske, izgleda, smeta FK Borac, meni je samo najava obračuna sa Fudbalskim savezom Republike Srpske, sa krajnjim ciljem da se dovedu transparentni i kooperativni.
Ljubojević ne shata.
Komitet protiv ludila, kaže radi u intetresu fudbala i klubova.
Radi se o interesu Republike Srpske. Ko te pita za klubove. Borac je osvojio tu usranu sarajevsku titulu i bez Komiteta za normalizaciju.
Ako to ne shvataš, Idi bidni bek.

LAGUMDŽIJINA NADMOĆ
MEĐU MUSLIMANSKIM
LIDERIMA
Zlatko Lagumdžija je jedini muslimanski lider koje se, barem na zadnjih nekoliko izbora, ne kandiduje za pojedinačne funkcije gdje je pored stranačke mašinerije i glasova, potrebna i lična ubjedljivost, dugogodišnja kvalitetna komunikacija sa biračima i javnošću, program i vizija te refrence. Kandiduje se za one pozicije gdje će ga stranačka mašinerija sigurno ubaciti u prolaz.
Postavlja se, onda, pitanje, kako je Lagumdžija izgradio takvu poziciju da može da stambolski vlada Federacijom, nikad izabran iz daljine.
• Lagumdžija je, kao mlad, povlašteni centralkomitetski sin, imao priliku da iz prve ruke spozna i analizira razliku između normativnog i stvarnog, pojavnog i zakulisnog, partijskog i jaranskog, iskrenog i ucjenjivačkog. Jer, upravo na ta dva šizofrena kolosijeka funkcionisala je najortodoksnija komunistička republika u Savezu Komunista Jugoslavije. Lagumdžija te vještine danas obilato koristi. Na partijskom kongresu je manifestacija a po mračnim sokacima vlasti i sekte je moć i vladanje. Prema međunarodnoj zajednici je demokratska, eurointegracijska, kooperativna transparentacija a u podpolitičkom, podzemnom, životu je reketacija, kadrovizacija i makijavelizacija.
• Lagumdžija je godinama i izborima vozio kao peti biciklist muslimanske izborne ekipe a da nikad nije iskakao na čelo kako to nalažu pravila ekipne trke. Tako je koristio zavjetrinu i tuđu energiju. Konkretno, dok su Silajdžić, Izetbegović, kasnije Tihić, itd. zagovarali Državu Bosnu Stopostotnu, Cjelovitu, Jednog Glasa... on je promovisao socijaldemokratsku laž o multinacionalnoj partiji i tako, znajući da će Stopostotnjaci uvijek gubiti jer im se vizija ne može ostvariti, prikupljao razočarane i neodlučne birače kao i one koji, drugih nacija, u muslimanskoj većini žive u strahu i nesigurnosti pa im Partija pruža kakvo, takvo utočište. Da je pritisak sredine na te nenacije, manjince, ogroman, pokazuje slučaj jednog bošnjačkog intelektualca koji se prošle godine u Sarajevu, kandidovao na listi SNSD-a nakon čega je uslijedio srednjovjekovni linč da je čovjek, pojeden sramotom, morao zamoliti svoje stranačke drugove u Glavnom Muslimanskom Sarajevu, da ga ispišu iz članstva. Takve je zarobljenike, samo srpske i hrvatske nacionalnosti, Lagumdžija upregao u multietničnost svoje Partije.
• Vrlo rano je Lagumdžija primijenio golootočki princip rješavanja konkuretnskih pitanja u Partiji. Svako ko mu je konkurisao pameću, harizmom, programom, principijelnošću, političkom iskrenošću, a njega je u tome doista lako nadmašiti, bio je izbačen iz Partije. Komunistička Diferencijacija je poema u odnosu na Njegovu Diskvalifikaciju. Tako se okružio junošama koji u njemu vide boga, koji nemaju partijske strukture, iskustva, znanja niti masovnosti u podršci da bi mogli da mu se suprotstave. Stvorio je oko sebe Magazin mladih ujalovljenih poslušnika, Kordon Magazinovića. Izvinjavam se Popu iz BL i Sarajevskom Srbinu Pudaru. Oni su stari poslušnici.
• Dok su svi drugi muslimanski lideri, naročito pred izbore, tražili podršku po Ankari, Maleziji, Arabiji, i raznim Džedama, on je tražio putokaz Pragmatične Moći. On je znao u čijim rukama leži Gvantanamo i Nebeska Demokratija. Naivni muslimani Izetebović, oba, i Silajdžić, umišljali su da je njihovo muslimanstvo opijat za stotine miliona muslimana svjetskih islamskih centara masovnosti i koncentracije, ne shvatajući da to tim centrima znači i koliko kad odeš u Vranje i lupiš se u prsa: Ja sam Srbin iz Čajniča.
• Dok su drugi muslimanski sarajevski lideri zamazivali oči ljudima i javnosti unutar BiH, potrebnom i svenudećom multietničnošću i multikurcalnošću svih vrsta, dotle je Lagumdžija, posve suprotno, zamazivao oči međunarodnoj zajednici. Ja sam sve to već ostvario i ugradio u Partiju. Treba mi samo još vlast. I jednog dana se pojavi Neka Ambasada i Incko: Na. Tako se stvorio Sindrom Lagumšesku. Kao u slučaju Mubaraka, Gadafija, Čaušeskua... spolja rapsodijska kraljevina, unutra jad, bijeda i diktatura.
PS
Mnogi već uviđaju Farsičnost Partije, Bratije i Zlatije. Neka kantonalna delegatkinja napustila esdepe većinu a čak se i Nudiguz Ivanić ostrvio na Zlatka. Miner, Rušilac, kaže Mlatko. Samo, Njihovoj Bosni ne ide tako brzo iz Guzice u Glavu.

EVROPA NOVIH DRŽAVA
Mada je balkanska i jugonostalgičarska kletva, Otcijepiće se i vama neko, sve smješnija i sve nostalgičnija, nije zgoreg pogledati kako stoje stvari sa tim tamo državnim usitnjavanjem.
Pedantni hroničari zametaka novih država u gnijezdima evropskih armirano-državnih zajednica pobrojali su neke potencijalne buduće: Katalonija, 7,5 miliona stanovnika, zemlja staratelj – Španija; Baskija, 2,1 miliona stanovnika, zemlja staratelj – Španija; Galicija, 2,8 miliona stanovnika, zemlja staratelj – Španija; Škotska, 5 miliona stanovnika, zemlja staratelj – UK; Vels, 3 miliona stanovnika, zemlja staratelj – UK; Flandrija, 6 miliona stanovnika, prinudna zemlja – Belgija; Valonija, 3,5 miliona stanovnika, zemlja oklopnica – Belgija; Bretanja, 4,4 miliona stanovnika, zemlja porijekla – Francuska; Laponija, 2,3 miliona stanovnika, zemlje posjednice – Norveška, Švedska, Finska, Rusija; Kvebek, 8 miliona stanovnika, zemlja zaleđenosti – Kanada... Ima toga još, malo malo pa iskrsne neka liga za nešto, neka manjina za proteste.
Šta se, dakle, događa, sa tim razdržavljenjem.
Kako je u Evropi nestalo ratova, na vidjelo izlazi činjenica da su mnoge države, koje, inače, nastaju uglavnom ratovima, silom držale male klice država u svom gnijezdu i pod svojim krilom. Pa i kandžama. Stoga se i u svim ovim pobrojanim potencijalima nalazi mali broj stanovnika. Toliko, uglavnom, imaju veći evropski gradovi. Ali, dok je trajalo Vrijeme ratova, nisu mogli da puste glas. Pa ni za vrijeme i nakon Drugog Velikog Rata jer su ga finalizirale četiri velike sile po svom lepoglavskom vezu.
Sada je došlo vrijeme Bezratovlja. Demokratija je. Ujedinjenje. Došlo vrijeme da se vidi koliki je decenijski i vjekovni teror nad manjinama bio.
Ta činjenica, teror nad manjinom i ujedinjavanje i svemoćna integracija, što vidljiva što nevidljiva, globalaistička, dovodi do klijanja državica. Nacionalne zajednice žele da izađu ispod čekića i sa nakovnja, žele da pokažu da mogu samostalno.
Ali, što je mnogo važnije i mnogo presudnije, zahuktala integracija, ujedinjenje i globalizacija, kod malih kolektiviteta izaziva strah da će u tim vrtlozima nestati potpuno. Jer u okviru jedne države, oni su još uvijek vidljivi, evidentni, postoje, a u širokim integracijama gube se i moćni i mnogo jači pa će mali biti zabačeni i zatureni negdje po uglovima Velikog Integrativnog Bratstva.
Pisao sam već da će ovaj vijek, a i sljedeći, biti vijek nacija i država. Dabome, i novih na toj nacdržavnoj sceni. Čak je i PES, Partija evropskih socijalista, ovih dana usvojila neku Deklaraciju o državnom upravjanju ekonomijom. A upravljanje ekonomijom znači upravljanje nacionalnim bogatstvom, dobrima i privređivanjem.
Samo Samostanost.

NOLE PRIMIO SRBIJU
U ZVANIČNU POSETU
Dobar je Nole čovek, što bi rekao Nadal posljednjih pet puta. Sa sve familijom, deka, teča, mama, tata, tetka, devojka... i sa sve timom, internacionalnim, bemti zemalj... zabavlja Celu Srbiju Bre, došavši pred Narodnu skupštinu. Došao i narod. A šta će, siroti narod, dolazio je tu i pre, na mesto zločina, za razne budale, probisvete, iskrste i antisrbe, zamajavatore i gnjavatore, diktatore i muljatore, poneki put je dolazio i zbog drugih sportista, koji su to zaslužili.
Dobar je Nole čovek. Trpi one loptice koje idu dvesta kilometara na čas, Loptica lamborgini, krvtijebem, trpi Federera, Congu, Nadala, sudiju, neravnu englesku travu... a trpi i političare, i novinare, i javnosnike, koji mu se ulizuju i koji ga ramenuju, tapšaju, plećkaju, Jes, Nole, Jebote.
Dobro, Predsedatelj mora da pokaže izvesnu meru očinstva nad svim podanicima, deci i sinovima. Naročito nad onima koji uspeju nešto što Srbija ne može. Lepo je da se pred izbore uslikači sa svima koje voli Srbija. Uveren sam da bi i Toma Tomica na Noletovoj stolici u Vimbldonu gladovao glađu samo da bude blizu Noleta Radikala. Pardonče, Noleta Naprednjaka.
Ali nije dobro. Nema smisla da Srbija priređuje doček Noletu jer nije ni repom mrdnula da Nole uspe. Ne da nije mrdnula, uveren sam da je odmagala gdegod je mogla, još od one njegove sedme godine kada je dao intervju i, potuno u neskaldu sa neodlučnošću Srbije i njenom nesposobnošću da održi obećanje narodu, rekao da mu je želja i cilj Finale Vimbldona, đavo ga dečinji.
Srbiju treba da bude sramota zbog toga. Ništa je nije koštalo da pre trideset godina, kada je bilo para a nije bilo lopova, otvori pokoju akademiju tenisa u tim Dinićegionima. Sad bi imali Noletova koliko voliš.
Ovako, sve je, dabome, spalo na Noletovu porodicu. Ne da su odvajali od usta, nego su odvajali i od krvne slike i od živčane stabilnosti. Skup je, bre, taj beli sport bogatih. Sada padaju milioni ko snoplje u junu kraj Moravo tija reko, ali trebalo je dočekati magarče dok trava ne naraste.
Sad bi svi da se očešu o Noleta. Mogu misliti koliko je onih koji hoće da se očešu o njegove milione.
Nole je Celoj Srbiji, ipak, pokazao da ne treba tako da radi. Pokazao je očigledno. Pozvao je na binu svu familiju i predstavio ih. Ovo je Deda, odi deda, Ovo je baka, odi bako, Ovo je tetka... hteo je Nole da poruči Srbiji. Porodica, Srbijo, Zajedništvo. Ima mesta i za deku i za teču. Ja jesam Predsedatelj tih travnatih, dvoranskih i šljakastih državica diljem sveta. Ali bez njih, bez ovih sa mnom, nema ništa, Srbijo. A ti, Srbijo, nisi ni mene mogla da okupiš. Dobro ovo on ne bi rekao, fin ej Nole momak. To je moj začin.
Bilo bi logično da ti mediji, te printane kupusare i elektronske ekranuše, objave ovakvu, bre, vest: Danas je Nole, što je duža reč od No1, poznatiji kao Novak Đoković, pobednik Vimbldona i još sijaset tih turniresa, u kraću, zvaničnu i prijateljsku posetu primio Srbiju. Sve sa Predsedateljem.

EVROPSKA
SOCIJALDEMOKRATIJA
BAŠČARŠIJSKOG TIPA
Evropska socijaldemokratija već više od decenije nastoji da Savez nezavisnih socijaldemokrata poveže u koalicijske ralje sa Socijaldemokratskom partijom Zlatka Lagumdžije, odnosno Sarajevske kaldrme.
Ta saradnja, od koje je SNSD bježao na sve moguće načine, imala je isključiv cilj da se preko Dodikovih Socijaldemokrata sarajevski dočepaju cijele BiH i da zavladaju na sarajevski način – ukidanjem entiteta. Svi smo socijaldemokrati, nigdje nacije nema.
Time je evropska socijaldemokratija pokazala svu svoju ovisnost o Velikim krojačima ne samo Balkanskih šnitova nego i o onima koji kroje avganistanske, pakistanske, iračke, libijske itd. tajlove Velikog Plašta.
Alatke evropske socijaldemokratje su jednako rušile i Esdees i SNSD. Nikad nisu rušile neku sarajevsku stranku ili partiju. A bilo je pandana Esdeesu, npr, i to dobrih. Ta sarajevizacija evropske socijaldemokratije mogla se dijelom objasniti i naslijđenom ratnom propagandističkom slikom o dobrim patriotama i lošim Srbima. Ali, kako je vrijeme prolazilo, objašnjenja su blijedila.
I inače. Bler je teoretisao o Trećem putu a onda sa Amerima otišao u Irak i unuštio zemlju i ljude, i ono malo što su imali pod Sadamom, tako da se tamo ništa, pa ni socijaldemokratija, neće zaleći vijekovima.
Sada ta socijaldemokratija koja je glavno jezgro Socijalističke internacionale, pristaje da bude instrment Zlatka Lagumdžije i njegove politike stvaranja Tamnice nacija od BiH. Lagumdžije koji je gori od onog Fatiha, JGO, jer Hrvatima ne da ni ferman, onu ahdnamu, gluho bilo, nego im suneti Lijanoviće i Jurišića predstavljajući ih izvornom voljom hrvatskih birača.
Na ovom blogu, a i na ozbiljnijim mjestima, naučnim časopisima, pisao sam o problemu savremene socijaldemokratije koja mora da se prilagodi. Kao što se prilagodio SNSD. SNSD je pobijedio u Republici Srpskoj ne zato što je bio bolji karadžić od karadžića nego zato što je imao odgovor na svako pitanje. Pa i na nacionalno.
Evropska socijaldemoratija koja vlada još samo u pet zemalja, nije u proteklih dvadeset, trideset godina, našla odgovore na mnoga pitanja. Namjerno ih je izbjegavala. Forsiranje Zelenila, npr, kao nekog obaveznog socijaldemokratskog toka potpuno je in, ili ravnopravnosti žena u politici, ali su se za to vrijeme javila pitanja propasti. Finansijašenje, potrošačka instrumentalizacija, kapitaludilo, agresivna nebeska demokratija, nova uloga države i nacije u trećem milenijumu, nove ekonomske zemlje na zemaljskoj kori, BRIK ...
Socijaldemokratija mora da zastupa najšire slojeve stanovništva. U novom vremenu podivljalog kapitala, koji se ekonomski, finansijski, bankarski i vojno toliko osilio da će svijet imati velikih problema, tom kapitalu se moraju uvrnuti muda. To nema ko da uradi osim socijaldemokratije i vojnog udara. Valjda je jasno šta je moj izbor. Ali, socijaldemokratija mora da preuzme i odgovornost za državu i naciju. Kominterovska Nadnacija nikada nije zaživjela pa neće ni Eurointegrativna Nadnacija nikada zaživjeti. Sve cigle na kojima počiva svijet, porodica, nacija, država, civilizacija... ostaće u zgradi koju tvore.
Pitanje je da li socijaldemokratija može da se prestroji. Njeno izbjegavanje da se odgovori na sva pitanja dovelo je do velikih novih pojava na evrpskoj političkoj sceni – ekonomskih propasti Grčke, Španije, Portugala... pojave samostrela tipa Berluskonija ili Sarkozija ili jedne Angele Merkel. Dok oni u Atini guslaju o nuklearnoj energiji, Lagumdžijinom prigovoru protiv Srba...
Nema politike ako nije nacionalna. U Francuskoj će možda na sljedećim izborima pobijediti Jebač DSK. Ali sigurno neće pobijediti Briselska Nadfrancuska Transeverzala.
Nema politike ako nije državna. Srpsku naciju neće čuvati niko u Sarajevu. Mora je čuvati Država Republika Srpska. Može to da bude u okviru BiH ili EU, ili na nivou ozonskog omotača, ali bez Republke Srpske ne može nikako.
Evropska socijaldemokratija nije podrškom Zlatku Lagumdžiji i nacionalpodjarmljivaču SDP-u, izgubila ništa. Ona je već ranije izgubila mnogo.

HRVATICA KURVA

I SRPKINJA GLUPAČA
Ne pravi nas Veliki Brat budalama. On samo koristi nalazišta. Nije Marijana postala kurva kad je vidjela beogradskog fićfirdžiju nego je VB pronašao isplativu glupu žilu rudne gledanosti. Nije Karleuša postala gej ikona i inetelektual obrazac poželjne srpske svijesti zato što praktikuje višekanalni seks nego zato što demonstrira jednokanalni um.
Te dvije žene u posljednje vrijeme su obilježile našu stvarnost i ponizile je. Mada je tačna postavka da su je ogolile.
Karleuša, pjebačica u najelitnijem smislu riječi, mnogo više nego što je to Seve, pevalica, urbana pevaljka, krankoid savremene srbijanske pop, pljus ili bljuz scene, u kojoj mogu da egzistiraju i uporni praznoglavci koji žele pošto-poto da postignu uspjeh jednak onome kojeg bi postigli i da imaju bilo kakve sposobnosti, podržala je pedere, tu KPGT skupinu, kazalište, pozorište, gledališče, teatar kao naš transparentni nagužnjak, i tako postala poznata svojom kolumnom u nekom beogradskom listovnjaku.
Finale je uslijedilo na Slobodnoj Teritoriji Bosne gdje ju je istotragična novina, SB, pukla na naslovnicu i dala joj prostor za mega intervju. Seruckala je Karleguza o svemu i svačemu. Imate ćevape i Džeku, dovoljno da vas svi vole. A ne kao Srbi što vas mrze, dodajem ja.
Karleguza je tako postala laboratorijski eksperimentalni um po želji Kandićke, Čede Jovanovića, e-Govnina, Basara i drugih preporoditelja Srbalja, pogodna za masovno razmnožavanje. Svo zlo u Balkalnici potiče od toga Zato što smo divlji. Smo u rečenici su Srbi.
Takvi Srblji trebaju i Sarajevskom Političkom Krugu. Srblji Jurišići, Srblji Komšići, Srblji Pitomi Divjaci. Sreća da se Slobodna Bosna oslobađa u tiražu od nekoliko stotina primjeraka pa Plava Šegerzada neće postići masovnost.
Marijana je, pak, postala poznata i poželjna kao formula iz sasvim drugih razloga. Veliki Brat Reditelj, koji je predak budućih Reditelja, pošto više nećemo imati Roditelje, pronašao je rudnik primitivizma i sadomazohizma u običnom puku Pet Zemalja. To, doduše i nije bilo teško pronaći, jer su samo budale mogle pristati, i učestvovati, u uništavanju zemlje koja je svima obezbijedila sve i svima je mogla obezbijditi sve, do ulaska u EU pa nadalje. Budale su, DMK, Dragi Moji Kritičari, masovna pojava. Marijana je priprosta ženica iz provincije, uma koji je čak bliži dijagnozi nisambašsvasvoja. Ne govorim to što želim da je krivim, da je osuđujem, da morališem i serem o tome kako ima dijete, jer sav se živi svijet prca gdje stigne pa što ne bi i Marijana. Govorim da je kao takva, kao masovni uzorak, obrnuto od Karleguze, koju se želi priuzvesti u masovni uzorak, bila pogodna za totalnu režiju i dresuru koju je javno, teveivno, provodio Veliki Brat. Samo iskreni navac može da pomisli kako se tamo javila kemija pa proizvela ljubav, pa ljubav proizvela statički elektricitet, pa statički elektricitet doveo do seksa u hadvao mediju, da ne dođe do zapaljenja.
To je, DMK, bila obična plaćena jebačina. U narodu poznata kao Plaćenica. Za ranijeg režima, kao Dinaruša.
Veliki Brat je ovim tretmanom Marijane stvorio odskočnu dasku za dalje perverzije u svojim rudištima zemalja nekonsolidovane moralne ljestvice. To će poslužiti daljoj razgradnji društva i masovnijem ulasku vrijednosti sličnih Pinkertelu. To im je ovdje olakšano, jer nema kvalitativne konkurencije. Nisam zbog toga za zabranu i eliminaciju, ali bi se društvo moralo braniti sa više kvalitetnih medijskih potencijala. Onda bi Pinkertel imao manje mogućnosti za prolaz i insekciju, ratizaciju i infekciju.
Jebiga, oni trovali Željka Pinka, on truje nas.
Ali, ne paničarim. Marijana i Karleuša su bezopasne. Na praznoglave plave dupetare neće se niko primiti a kao Marijana i noćas se rasprcavao puk kao vatromet. Već viđeno.

U KAKVOM SMO STANJU DANAS

Kampanjola, AR 55, koja će imati oznaku ARV 55, ostala je nezavršena, zbog moje operacije koljena. Potrebno je još montirati troja vrata i haubu te pokopčati struju da bi se mogla atestirati. Pričekaće neko vrijeme dok budem malo mobilniji. Za to vrijeme koljeno napreduje. Tri rupe i jedan kosi rez. I nije nešto. Ali, trebaće mi četiri mjeseca da mogu da čučnem, da prostiš. U martu sa na fudbalskom terenu. Kampanjolu ću ipak provozati ovog ljeta. treba mi još petnaest dana za pokrete koljena koji podazumijevaju gas i kočnicu. Kako rade u Zavodu Zotović, svakog dana dva časa, i više, vježbi, ne treba sumnjati.

IDEJA U BUDUĆNOST
Umjesto koca i krvi, Karmina i kamen. Umjesto konjanika i sablji, na Drinu nadiru graditelji i filharmonija. Umjesto rušenja, niču gradine. Umjesto srušenog spomenika nobelovcu, slavi se pola vijeka nagrade najvećem stvaraocu Južnih Slavena. Umjesto krvi Drinom, otako su je u nju prvi usuli Turci Osmanlije iz vratnih žila Srblja, potekla je ideja u budućnost. To nije vjera u budućnost, to nije investicija u budućnost, to nije nada u budućnost. To je Ideja u budućnost. A ideje su čudo najveće čovječije. Ideje uzimaju ljude a ne njihovu krv. Ideje ugrađuju, ne ruše, ne razaraju niti sabljare. Ugrađuju kamen, ruke, umijeće, znanje, istoriju, ugrađuju, kao danas u Višegradu, muziku u zemlju. I zemlju u muziku. Ta ideja Emira Kusturice, koju nisu razmujeli kamermani, mikseri i realizatori direktnog prenosa i nisu povezali ritam glasa, bubnja, mjenjača, ruke, viljuške, grumena i kamena, bolje nam je označila šta je zemlja sa muzikom i šta je muzika sa zemljom. Dosad su te dvije prirodne pojave išle jedna mimo druge, jedna pod uhom, druga pod nogom. Od danas su ih Kusturica, Drina i Višegrad, spojili u jedinstven sklad, sklad ritma rada i ritma ideje.
Ideju nisu razumjeli, najčešće sa namjerom, razni krajputaši, ćorkani, bosnodržavci i državosanci, srbosrdi, kulturni monopolisti i medijski askeri, oni koji postavljaju ankete da li je Andrić genije ili nitkov, oni koji kameni grad proglašavaju trgom Šumske, oni koji bi da se svako na mjestu bilo kakve krvi samooptuži samookuje i sjedne saomusužnjen na njivu i čeka da ga ubije grom Svetog Nepostojećeg Patriotizma.
Dakle, počela je gradnja Andrićgrada. To je još jedan stvarnosni film Emira Kusturice.
Otkako je iz Višegrada otišao graditelj Višegradskog Mosta i otkako je počupano kolje za nabijanje živih Srbalja, a nekako u istom času, jer u tome protok vremena ne znači ništa, otišao je i tihi Ivo Andrić, otada se u Starom Gradu Višegradu, i kraju, nije ništa događalo. Sada imamo Stvarnu Ideju u Budućnost.
Zrelost neke zajednice ne mjeri se zidinama i tranšejima kojima je opasana, ne mjeri se brojem zastava na utvrdama i zidinama, ne mjeri se parama i zlatom u trezorima. Mjeri se snagom ideje da se nešto stvori. Svaka zajednica mora imati svoje Isusovo Uskrsnuće. Čas kada je Ideje otišla u nebo. I tako nas nebom prisilila da je ostvarujemo. Tom se godinom mjeri početak Nove Ere.
Trenutak kada se kreće u stvaranje i gradnju prvi je porođajni plač jedne zajednice. To je fuzija svakovrsne snage, kolektiviteta, pojedinca, očišćene stvarnosti i kreativne ideje. Ta zajednica poručuje da odbacuje krv, zlo i skrnavljenje. A priziva i moli se bogovima stvoriteljima koji iz zemlje klijaju vidljiva zdanja napretka.
Republika Srpska je i današnjom zemaljsko-muzičkom harmonijom zakoračila u Novu Eru. Kao i svim drugim svojim stvoriteljstvima kratkog postojanja. Mada je gradilišta za gradine još mnogo.
Posebna je simbolika kamena od kojeg se gradi Kameni Grad Andrićev.
Kamen je tiha, nevina, pred vremenom skromna, želja čovjeka graditelja, i onog koji to nije, da se uđe u vrijeme i traje. To je prizanje životnog dijela smrti, to je nestrah od smrti. Jer, kamen je ostao i iza carevina, i iza krvarina, i iza vojski, i iza povojaca, i iza povodnja, i iza noćnih vila razvalina. Kamen je naš najvjerniji svjedok koji pred porotu izlazi tek kad nas ne bude. Pred veliku porotu gradinarstva.
Za Višegrad je ovo danas bio trenutak ulaska u svijet.
Sada kroz Višegrad, pored Drine, protiče i svijet. A poteći će i ljudi.

UVREDLJIVOST ŠPANSKOG JEZIKA
Golman fudbalske reprezentacije SAD, Tim Hauard, protestovao je što je ceremonija dodjele pehara meksičkoj reprezentaciji, koja je osvojila prvo mjesto na Konkakafu, održana na šanskom jeziku. A samo finale na teritoriji SAD.
Tim, Tim! Kakav sepratizam i direktan napad na Akt o nezavisnosti koji garantuje teritorijalnu cjelovitost i jedinstvenost SAD. Zar je bitan engleski, bitno je da se razumijete i da svi fokusirano radite da vaša zemlja uđe u Evropsku uniju. A u fudbalu da budete posvećeni još većem uvođenju evropskih standarda a ne da vam Fifa nametne sankcije i uvede Komitet za normalizaciju. Nemoj da ste nenormalni i ludi. Bitno je da postoji jedan sjevernoamerički jezik a da li će se na nekom stadionu govoriti na engleskom ili da li ćete imati televiziju na engleskom, nije bitno. Ti si malo opterećen tim engleskim jer braniš u Engleskoj.
Mi nećemo tolerisati takvo ponašanje i odnos prema manjinama koje su na tom stadionu bile većina. Svi imaju prava da se paradiraju pa i Meksikanci. Umjesto da organizuješ gej-paradu Pronosaj ga, ti pokazuješ homofobiju. Izazivaš Servera, Kacina i Natašu Kandić. Hoćeš da ti Pik Nik pošalje nosač aviona Ratko Mladić u meksički zaljev.
I da ti Rafi Gregorijan bude supervizor u toj Penslivaniji, Konektiketu... u Pasadeni, gdje ste igrali. I da ne dobiješ struju po nižoj cijeni. To hoćeš.
I da ti Incko primijeni Bonska ovlaštenja.
Hoćeš da Jurišića dovedemo da brani umjesto tebe. Mlađi je, nije ćelav kao ti. Hoćeš da ti Lagumdžija bude slektor. A Kukić kondicioni trener.
Oni koji su glasali za tebe očekuju da slušaš, ali ne njih nego međunarodnu zajednicu koja gubi strpljenje slušajući tvoje secesionističke i antikonkakaf izjave. Mi smo čvrsto opredijeljeni za Konkakaf i nećemo tolerisati potkopavanje, podlokavanje i ispiranje.
Mi ne tražimo ot tebe da priznaš nezavisnost publike na stadionu u Pasadeni ali nećeš moći ni u Javni Vece ako imaš problema sa publikom koji opterećuju cijeli region.
Nemoj da te udaljimo sa gola, na koji te tamo neki usrani selektor izabrao, legitimno i legalno. I da te primoramo da čučiš na prečki i braniš, kao malo majmunče.
Ti ćeš nama govoriti da su tvoja prava da čuješ na engleskom. Umjesto da se posvetiš integracijama.

NJEMAČKO, SLOVENAČKO
I HRVATSKO OVORENO PISMO
ŽRTVAMA SILOVATELJA
Tražimo, odavde, iz Njemačke, oprost od žrtava silovatelja. Kada smo uhapsili, onomad, po osnovu potjernice Srbije, Savezne Repubike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, ne znamo ni sami čije potjernice, nekoga ko je osuđen za silovanje, smatrali smo da su ljudska prava univerzalna, da pripadaju svakom građaninu, da je to temelj Ujedinjene Evrope još od Bizmarka, i nismo htjeli da ga izručimo. Šta ta Srbija ima da traži nekoga svog za silovanje a nisu uhapisli, čuli smo, ni Ratka Mladića, a i Milošević im neosuđen umro u Hagu. Dopustite i malo iskrenosti u ovom, za nas, teškom trenutku traženja oprosta. Nismo se mi ujedinili u EU da udovoljavamo željama agresora. Mi bar znamo šta su agresije. Znamo mi da Srbija hoće da hapsi te državaljane Hrvatske smao da se osveti doj Danke Dojčland Land. Pa da joj mi budemo servis. Nicht.
I mi, sa Sončanih Stran Alp, tražimo oproštaj od žrtava silovatelja. Mi smo, an pak, arestirali dotičnog progonjenog ali smo postupili po najvećim europskim in amerikanskim standardima i zahtevali smo jamčevinu. Kako je to uredno izmireno mi smo dotičnu personu pustili na slobodu. Sve ostalo je zloupotreba europskih propisa, nepoštovanje procedura i granica koje su Horvati relativizirali pa se ne zna ni gdje je granica Nezauisne Dežele Slovenije i begunci mogu da prelaze kud koji. I mi nismo hteli da udovoljimo Beogradu. Taj gnusni agresor se usuđuje da traži hapšenje i izručenje. Ne želimo da se ni jedan akt suverene i nezauisne Dežele shvati kao Neue Balkanische Kunst Druck.
I mi, zagrebački reformisani pravosudni sistem, uskladu sa poglavljima i fusnotama Evrpske unije, nismo mogli žrtvovati suverenost i domovinsku nezavisnost i ispunjavati želje agresora koji je, u stvari, masovni balkanski silovatelj. Ta Srbija, ne. Sada smo, na žalost, u situaicji da tražimo oprost od žrtave silovatelja koji ima naše državljanstvo. Poznato je da mi ne izručujemo naše državljane. Taj postulat nama služi da budemo država. Ne možemo mi čekati da budemo država kad zaštitimo neku djevojku, ili maloljetnicu od silovatelja. Ali kad odbijemo izručenje mrskoj Srbiji, onda smo doista Neovisna Država. I poznato je da su naši državljani nama svetinja. Jest malo nezgodna situacija da je taj isti silovatelj sada ubio maloljetnu Antoniju Bilić ali mi mu nećemo moći ništa jer su ga uhvatili policajci Republike Srpske pa i tamo nešto mora odslužiti na Sokocu a mi ne bi htjeli da tražimo izručenje od Republike Srpske. Mesić bu popizdil.
Objašnjenje:
Izvjesni Divljak Paravinja ko zna otkad čini zlodjela diljem Balkana i pri tome svi, i izvan Balkana i na Balkanu poštuju evropske pravne standarde i ne izručuju ga Srbiji gdje je već bio osuđen. Takvo ponašanje Hrvatske omogućilo je zlotvoru da siluje i ubije maloljetnu Antoniju Bilić. Njoj više ne možete objasniti evropske pravne standarde. Samo zato što niko nije htio da se „ponizi“ pred mrskom Srbijom.
Kao da svi ti policijski akteri, pravosudni faktori i branitelji državljana ne znaju da je osnovno pravilo te vrste zločina: Jednom silovatelj, uvijek silovatelj. Niko ne siluje jednom. Ili siluješ ili ne siluješ. Jebali ih evropski pravni standardi. Za takva djela treba strijeljati. Samo uz provjeru lične karte. Pravnim sistemom dopuštati da se neko iživljava nad mladim ženskim životom znak je potpuno pogrešnog smjera društva i države. Možda se nije daleko odmaklo od raskrsnice.
Ne ukidajte smrtnu kaznu ako ne možete ukinuti silovanja sa ubistvom.

КО САД ТОПИ ЈАХОРИНУ
Олимпијски центар Јахорина је државно предузеће. Добро, неолиберални транспаренташи захтијевају да се каже Јавно предузеће. Свеједно, припада свима, односно Држави Rепублици Српској. У том сегменту, Република Српска је права правцата држава.
Тим предузећем, које обухвата много државне земље, хотеле и цијелу мрежу скилифтова, управља Надзорни одбор под руководством Оног Бијелића. Познатог из Урбанистичког завода Оног Видовића.
Већ неколико сезона на Јахорини је лед ледени од успјеха. Крах је на сваком кораку. Пад овога, пад онога. А Влада Републике Државе је ту уложила 30 милиона марака. И још ће веле. Надзорни одбор користи љетно вријеме, када о Јахорини нико не мисли, и наручује елаборат, студију, реферат, СТЈ. О реструктурирању ЈП, БТЈ. Реферат ради извјесни проф.мрц.прц. са неког приватног бл факултета. А у Реферату бисер до бисера. Продати сву земљу. Продати Хотел Бистрицу. Све продати. Држави само оставити сајле, електромоторе и чишћење клупа на шестосједима.
Приватизацијска политика је у пизду материну. По формули Младена Иванића за банке. Приватницима дати земљу и хотеле а држави оставити да подмазује сајле, плаћа струју и чисти снијег. На ски-пасу се не може никад ништа зарадити. А ми ћемо, около, да мастимо брке. То ни Караџић не би тако знао, у својим најзвјезданијим тренуцима, када је сваком борцу обећао послије рата дати у власништво десет дулума шуме.
Tri člana iz SNSD su glasala protiv pa ih je sve Bijelić, privodio u Vladu na brifing.
Дакле, Влада. Умјесто да уклони, У К Л О Н И, Оног Бијелића и покрене процедуру доношења Закона о Јахорини која је власништво и дјеце која ће се родити 2234., она саучествује у дивљањима Надзорног одбора и менаџмента Олимпијског центра Јахорина.
Држава даје паре, лопови будзаштаре земљу и објекте а Јахорина пишти ко Дамјанов Зеленко.
Ако господа прватници желе да зарађују од Туризма Зимског нека лијепо купе земљу од Паљана, Трновчана или других, изваде, прибаве грађевинску, урбанистичку, противпожарну, еколошку и још седам хиљада дозвола и нека изграде ски лифтове. Као господин Хрват на Купресу. Па удри по парама. Као и у Белом Свету.
Нема држава толико сиса за мужу.
Можда Јахорину некад треба и продати. Али кад достигне европски квалитет и цијену. Можда треба изнајмити жичаре на десет, двадесет година, али не кад се полуидиотском Бизмисмену дигне Црвен бан него кад му се може узети велика пара.
Али остаје најважније питање. Са чим смо се досад усрећили кад смо га продали.
Ако глупљи дио Надзорног одбора ОЦ Јахорина не зна ништа, нека гледа шта ради Ангела Меркел. Кад она прода Дојче телеком, продајте и ви Јахорину.
Јахорина треба да буде симбол Републике Српске па макар је сваке године коштала ко Светог Петра Кајгана.
Дотле, треба очекивати смјене на висини од око 1.900 метара изнад мора.

ESDEESOVCI

PIŠU KNJIGE O DODIKU
Teška vremena su došla. Orlovi zimu zimuju među kokošima. Fosilizirani Esdeesovci kliču Dodiku.
A i inače sve je više Knjiga Zaradnica o Dodiku. Nije Kult Ličnosti. Kult Lakepare.
Izvjesni Jović, a i Đević, napisali su kožnu knjigu o Dodiku: Naprijed Srpska – Milorad Dodik. Jović, a i Đević, provjereni su stari Esdeesovci, iz prvih nalazišta. Doduše, moram biti objektivan, nisu baš bližnji sa sadašnjim Esdeesom Mladen Bosića. Ali, to ih samo još više ocrnjuje. Opaska autora: pošto postoji spor oko autorstva knjige, izbjegavam da pišem autori Jović i Đević. Najbolja formulacije „a i“.
Narečeni Jović, stari Esdeesov propagandist, kaže da je dvadeset godina skupljao materijal o Dodiku. Ne kaže da je to radio po zadatku, da bi Dodiku vadio Oči Izdajničke i da bi bio predvodnik Kordona Krvopija koji su oko Esdeesa formirali tri obruča dok je ovaj krao, zlao i narod zamajavao. Pored Crvene Knjige o Dodiku trebao je objaviti i Crnu knjigu svojih tekstova od Njemu. Ili , najprije o poslodavcima, Knjigu o Momčilu, Knjigu o Radovanu, tako dučićevski nadvremeno zvuči, STJ.
Knjiga je inače koncipirana prodajno. Sa mnogo slika onih koji imaju mnogo para ili mnogo odluka. Aco Džombić sa Dodikom pa, na istoj stranici, Dodik sa Acom. Itd. Korice Biblijske. Crvene. Komunizam je teorija i praksa samoodraza. Kardelj se sada prevrće u grobu: Kako ja nisam imao takvu knjigu, prokleta prasica, meni su dali crvene, ali meke, korice samo za Teoriju i praksu političkog sistem socijalističkog smaoupravljanja. Ili tako nekako.
Kasne, udnici, za Dodikom dvadest godina. Misle stići koricama od sedam milja.

NOĆI AJVATOVICE
Ako izostavim iskrene nakane vjernika i običnog svijeta posjetilaca i legendu o kišnim molitvama (mada je to čisto slavenska stvar), tri zastrašujuće stvari prate Dane Ajvatovice i pretvaraju ih u Noći.
Efendija Cerić je govorio o potrebi da se bude nacija, da se sabiju redovi i da se ostvare ciljevi ali je rekao da se mora ostvariti i Poredak. Nije obrazlagao detalje ali se ne može izbjeći veza sa Islamskom deklaracijom Alije Žrtvalije Mira i sa onim što je Cerić već govorio – o nacionalno čistoj teritoriji samo za muslimane, pošto svi imaju svoje teritorije nakon raspada Majčice Sfrjice.
Prisustvo gostiju iz Irana i Turske. Kakve oni veze imaju sa Kišama Nad Naseobinom, u ona davna brdovita vremena. Kad su već u pitanju molitve za kiše o tome su nešto zborile Dodole pa i Američki Istrijebljeni Indijanci. Ti molitvari bi bili preči gosti. Osim ako se ovdje ne radi o inspiratorima i pokroviteljima. No, da se nagađamo, Iran je ovdje simbol nove tehnologije islamske vjere a Turska kao Neootomanski Stabilizator. I inspirator.
Konjanici. Nešto se povodom Ajvatovice priča i o legendi, nešto o kulturi, nešto o vjeri, ali njena suština su Konjanici koji prolaze putevima prema Pruscu i zbog kojih se zaustavlja saobraćaj. Konjanici su simbol Otomanskog osvajanja. Konjanici su sjećanje na daleki San Pokoravanja. Mada je pozanto da su osmanlije u pribavljanje novih teritorija išli, uglavnom, mopedima.

EVROPA SE VRAĆA HRIŠĆANSTVU
Slovenački marginalac, Alpski Turčin, Jeldžin Kacin, prototip evropskog parlamentarnog Milanka Mihajlice, islamski Verbalni Sabljomat u civilizovanoj Evropi, iznio je tezu da Evropa nije samo hrišćanski projekt već jevrejski i islamski. On, tako odgovara, Angeli Merkel, trendovima u Holandiji, Francuskoj i u Evropi uopšte i Ivi Josipoviću. Dabome, ima tu i čitav niz dodatnih prilupa jedne političke prilude o tome kako će treća pobjeda Erdoana donijeti raj u okolišu Turske, turska vojska će se povući sa kipra, on će promijeniti ustav i vojsci jebati mater, stvoriće multietničku i multikonfesionalnu Tursku... Budala. Ne zna da je vjerska, nacionalna, ili vlasti uopšte, tortura, uvijek teža i pogubnija, totalitarnija i tragičnija od svake tortura vojske. Kad Erdoan promijeni ustav, samo što nije rekao Kacin, onda će umjesto gej-parada, Stambolom da se nosaju krstovi a ušpalirena masa oduševljeno će da upućuje aplauze zapeta ovacije.
Srao je Jeldžin Kacin Oglu još protiv populizma. To su, kaže, jevtini trikovi. Kratkotrajni. Mononacionalni. A upravo je on, sa svojim jurišnim grupama, otcjepljivao Sloveniju s pomoću populizma. Što je nije otavio u multinacionalnoj zemlji, kad je tako multierotičan i multisenzibilan. Mada je ovakva pitanja nepotrebno postavljati jer se radi o najobičnijem islamskom nadničaru u Evropi, pri čemu je manje bitno da li to radi za pare ili za jare.
Evropski desničarski trendovi, povlačenje socijaldemokratije koja je počivala na neizrečenoj tezi Proleteri svih zemalja, dobrodošli ste i ravnopravni, otvoreni antiislamizam i antigastarbajtizam, urbano, političko i kulturno sektašenje i getoiziranje muslimana u Francuskoj i u drugim zemljama, posljedica su jednog dugog Evropskog perioda koji je počeo industrijskim usponom u srcu Evrope, potrebom ušteda u radu koje bi se koristile za opštedruštveni standrad koji bi pratio industrijalizaciju a što je sve uslovilo uvoz radne snage.
Da ne širim temu, Uvoz Radne Snage nije znak multietničke, multikulturalne i multikonfesionalne Evrope. Evropa je Evropa i ima svoju kulturu. Niko ne može doći sa rukama u džepovima niti u savremenim G-kolima i postati Evropska Kultura.
Teza Kacina da je Evropa I islamski i jevrejski projekt, miješa različite kategorije. Uloga Jevreja je posve drugačija u Evropi od uloge hrišćanstva. A uloga islama na šestoj strani. A i kad se kaže da je Evropa Hrišćanski Projekt, niko ne misli na crkvu i popove. Hrišaćanstvo nije samo religija. Hrišćanstvo je Način Civilizacije. Hrišćanstvo je Opšti Stvoritelj. Na Hrišćanstvu počivaju i oni koji su goli ateisti. Hrišćanstvo je ugrađeno i u najcrnje komunističke totalitarije. To ljudi i kolektiviteti nose u sebi kao genetski materijal. Došljački, ranije agresorski, islam ne može da bude ravnopravan sugraditelj Projekta Evropa. Čak ni podizvođač.
Taj proces koji je u Evropi počeo industrijalizacijom, nosio je sa sobom i određene posljedice. Dabome, da u početku niko nije mogao da kaže tačno kakve. Ne postoje eksperimenti za takvo što. Ali posljedice sada dolaze na naplatu. Neartikulisana islamska arbajterizacija, prije svih, deportovala je ogroman broj ljudi najnižeg obrazovanja, kulture pa čak i vjere, pogodan da se kastizira i autogetoizira, da se stalno drži zajedno i da, podsvjesno, ispoljavaju odbojnost prema matičnom miljeu u kojeg su došli i u koji, i da su htjeli, nemaju ulaznicu. Niti domicili žele da ih prihvate. To je potpuno nemoguće. Čak i u okviru svoje nacije i vjere, Došljo je Došljo.
Ta geto-kolektivizacija došljaka koji nose u sebi odbojni, džihadski gen, počela je postupno da dovodi do rastrojavanja društva Zapadne Evrope. A to niko ne može da dozovoli. Ne zbog toga što je Hans danas nacionalist ili neotrećerajhaš, nego zato što kapitalističko društvo, postkapitalističko, profitno, neoliberalno, ne može tako da funkcioniše jer to ugoržava osnovne postulate: homogenizaciju i pasterizaciju radi neprestanog rasta široke potrošnje roba i usluga, unificiranu tehnologiju društvenog generisanja i evropske integracije.
Radi se o vrijednostima koje nisu kompatibilne. U slučaju nikaba u Francuskoj i svinjetine uopšte, to je vidljivo. Evropa grabi nove vrijednosti i ne može se baviti manifestnim simbolima zakrivanja nosa od pustinjskog pijeska starim nekoliko hiljada godina a danas pretvorenim u razlike i agresivne vjerske toteme. Ili se baviti svinjetinom i duplim šerpama u cijeloj državi samo zato što je u pustinjama i na vrućinama nemoguće jesti svinjetinu što je danas postalo nacionalno obilježje dok se Evropa mora hraniti unificirano, brzo i efikasno.
Dabome, Kacin, Kurcin i ostale drkadžije ne razumiju od toga ništa. Jer, i kada su krenuli u svoju malu Istoriju Razaranja nisu bili niko i ništa. Janša i slično. Pih.
Sada se ta sekta digla da pametuje Evropi, Turskoj, Bosni i BiH, Srbiji. STJS. Slovenačko.
Napravi parlament pa ćeš vidjeti kakvih sve budala imaš.

ХТЈЕЛИ СТЕ
НЕЗАВИСНУ БиХ –
ТРЕБАЛИ СТЕ РАЧУНАТИ
И НА НЕЗАВИСНУ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Санџачки дневни лист Данас, који излази у Београду, иначе близак интересима Небеске демократије Националних интереса, Штифтунг љубимац и Фонд љубитељ, поводом посјете Бориса Тадића Сарајеву, развија тезу о крају меденог мјесеца између Београда и Бањалуке. Поткрепљују експерти и аналитичари, независни ко купус од зеца, из Београда и Бањалуке, Фридрих Еберт Топић и Жарко Бжежински Кораћ.
Топићка, тако, зна да „међународна заједница, односно ЕУ и Америка“, јесам независна у 3ЛПМ, тражи од Тадића да се дистанцира од Додика а Кораћ констатује мјесечину, „Признајмо цјеловитост БиХ а сарађујемо само са Бањалуком. Па и ми признајемо цјеловитост Србије али сарађујемо само са Београдом.
Заробљеници донираног и штифтунгованог ума, независног политичког аналиктума, годинама и петољеткама се баве пројектом Дресер против малих лавова Бањалуке. Некад је посљедња ријеч била Пале. При чему је Београд дресер, БиХ кавез а демократски изабрани лидери Републике Српске мали несташни лавови којима треба одстранити муда, као јарићима пред Први мај.
При томе исти ти умњичари, аналитичари и експерти битку бију да се Србија не мијеша у унутрашње послове и ствари БиХ. Дресура Бањалуке од стране Београда није мијешање. То је мљевење. Посљедица такве дрсуре и мљевења видљива је код Книнских и других Срба из Хрватске. Да ли то желе Топићка и Кораћка, и њихови фондаши, само не смију да кажу.
Графити Тадићу Фашисто, којих је пуна Бањалука и Република Српска, испјевани након испоруке Команданта Ратка Младића, говоре више о односима Бањалуке и Београда од свих ректум-аналитичара и штифтунг-компресора.
Јавна Свијест Српске поштује матичност Србије колико и своју одговорност за националну судбину Срба у БиХ. Овдје више не постоје илузије да ће неке војводе, вукови, вождови, меморандумаши, дедињци и друге Пизде Материне спасити Србе од истребљења и поотомањења ако то они не учине сами.
Кораћ би требао да зна, а и Топићка, да је та иста „међународна заједница“, и Америка, гарантовала Републици Српској и Републици Србији Сецијалне паралелне везе. Шта желите, господо из штифтунга, да Сарајево оптужује Србију за геноцид, за агресију, за ратне репарације а Београд да с њим сарађује.
Ви, и друге независне дркаџије, желите да покорите Србију. А да тим ударцем уништите и Србе у БиХ и Дејтонску самосталност Републике Српске.
Као што се од Србије отима Косово, Санџак и Војводина, тако се отима и Република Српска.
Ако сте пеко леђа СФРЈ правили БиХ, и друге бихице, нећете то радити преко леђа Републике Српске.
Однос Републике Српске према Србији јасан је. На основу Дејтонске самосталности Републике Српске. Ни мање ни више. Нико у Бањалауци не захтијева од Србије да заборави Сарајево или да не мисли да је Сарајево главни град Насеобине БиХ. Што се нас тиче нека Београд мисли да су Уједињене нације у Сарајеву. Ми знамо на ком смо путу. А пробали смо их све. Од братске загрљајне дресуре до Санкција на Дрини.
Данашња Додикова изјава о Хероју Младићу, у Новостима, говори више од свих аналитичара, пресура и дресура.
То је реална мјера односа Београда и Бањалуке. Више не можете постићи.
При чему могу да констатујем да Бањалука више помаже Београду него Београд Бањалуци.
А онима у Сарајеву: Хтјели сте независност БиХ. То што нисте знали да ће с њом доћи и независност Републике Српске, и Срба Овдје, ту вам не могу помоћи.
А и да могу, ЗМД.

КО САД ТОПИ ЈАХОРИНУ
Олимпијски центар Јахорина је државно предузеће. Добро, неолиберални транспаренташи захтијевају да се каже Јавно предузеће. Свеједно, припада свима, односно Држави Rепублици Српској. У том сегменту, Република Српска је права правцата држава.
Тим предузећем, које обухвата много државне земље, хотеле и цијелу мрежу скилифтова, управља Надзорни одбор под руководством Оног Бијелића. Познатог из Урбанистичког завода Оног Видовића.
Већ неколико сезона на Јахорини је лед ледени од успјеха. Крах је на сваком кораку. Пад овога, пад онога. А Влада Републике Државе је ту уложила 30 милиона марака. И још ће веле. Надзорни одбор користи љетно вријеме, када о Јахорини нико не мисли, и наручује елаборат, студију, реферат, СТЈ. О реструктурирању ЈП, БТЈ. Реферат ради извјесни проф.мрц.прц. са неког приватног бл факултета. А у Реферату бисер до бисера. Продати сву земљу. Продати Хотел Бистрицу. Све продати. Држави само оставити сајле, електромоторе и чишћење клупа на шестосједима.
Приватизацијска политика је у пизду материну. По формули Младена Иванића за банке. Приватницима дати земљу и хотеле а држави оставити да подмазује сајле, плаћа струју и чисти снијег. На ски-пасу се не може никад ништа зарадити. А ми ћемо, около, да мастимо брке. То ни Караџић не би тако знао, у својим најзвјезданијим тренуцима, када је сваком борцу обећао послије рата дати у власништво десет дулума шуме.
У завјери је учествовало још једно државно предузеће. Члан Надзорног одбора из Фонда ПИО. Два Есенесдеовца остала у мањини.
Дакле, Влада. Умјесто да уклони, У К Л О Н И, Оног Бијелића и покрене процедуру доношења Закона о Јахорини која је власништво и дјеце која ће се родити 2234., она саучествује у дивљањима Надзорног одбора и менаџмента Олимпијског центра Јахорина.
Држава даје паре, лопови будзаштаре земљу и објекте а Јахорина пишти ко Дамјанов Зеленко.
Ако господа прватници желе да зарађују од Туризма Зимског нека лијепо купе земљу од Паљана, Трновчана или других, изваде, прибаве грађевинску, урбанистичку, противпожарну, еколошку и још седам хиљада дозвола и нека изграде ски лифтове. Као господин Хрват на Купресу. Па удри по парама. Као и у Белом Свету.
Нема држава толико сиса за мужу.
Можда Јахорину некад треба и продати. Али кад достигне европски квалитет и цијену. Можда треба изнајмити жичаре на десет, двадесет година, али не кад се полуидиотском Бизмисмену дигне Црвен бан него кад му се може узети велика пара.
Али остаје најважније питање. Са чим смо се досад усрећили кад смо га продали.
Ако глупљи дио Надзорног одбора ОЦ Јахорина не зна ништа, нека гледа шта ради Ангела Меркел. Кад она прода Дојче телеком, продајте и ви Јахорину.
Јахорина треба да буде симбол Републике Српске па макар је сваке године коштала ко Светог Петра Кајгана.
Дотле, треба очекивати смјене на висини од око 1.900 метара изнад мора.

DODIK ĆE BITI PROTJERAN
NA MARS DA PJEŠKE
TRAŽI ANTIMONIJUM
Tamo gdje je sitnim bujičnjacima izbrazdani i izlokani sokak, još od proljeća koje je trajalo kratko ali bilo kišno, najuži, smješten je Saraj, sećijski grad Države Sokak. Uz sokak i niz sokak smještene su kuće starih porodica Esdeaovića, Eszaabihovića, potomaka starog Harisa, Esbebeovića, novouvažene familije moćnog Fahrudina, Hadezeovića, koji imaju staro imanje kojeg ponekad prividno podijele, nekih pridošlica, Pedepeovića i raznih Podrepovića koji uzimaju zajedničko prezime jer u sokaku nemaju svojih imetaka pa jaslare kod moćnih iz Saraja i oko Saraja. Dolje, u bogatoj ravnici smješteni su Esenesdeovići, tradicionalno kvrgava, uporna i kurčevita familija. Oni žive odmah uz mnogo manje imanje od njihovog koje je vlasništvo Esdeesovića, isto stare porodice. Ove dvije, zajedno velike, porodice drže imetak s obje strane te donje, ljepše polovine prašnjavog i izlokanog sokaka. Njihove porodice su došle ovdje davno, prije nego je sokakom i potekla voda potočića i uskovitlala se vjetrovita prašina.
Okolo, naseljeno je dosta nadničara, plaćenika, pasa oko mesare, prosjaka, medijskih ćorkana i ćoravaca, invalida u svakom zanimanju i vještinama osim u ponizno ispruženim rukama, oprljenim suncem u stalnoj prosidbi bogataških i došljačkih forinti. Oni, prosjaci i nudiguzi, nadničari i plaćenici, tako umilno pružaju ruke prosjačenja da je jedan putopisac napisao da su to najelegantniji pokreti koje je ljudsko tijelo dosad usavršilo. Skoro da im je sve prirođeno ili uvezano u pupak odmah po rođenju.
U Saraju samom, čuvena je i najviđenija Esdepehana, kuća nekih Gumdžića, kojih ima mnogo a poznati su po tome što ne nose svi crvene fesove sa crnim kićankama nego neki nose zelene sa žutim kićankama a neki crne sa crvenim. Stariji insani vele da se sjećaju i ljubičastih fesova ali je, nekad, u njihov vakat, bilo mnogo više fesova u obliku petokrake za koje je dunjaluk mislio da je božji znak zla koje će jednom, kad pomru viditeji tih fesova, zahvatiti Saraj i dobar dio Sokaka.
Gumdžići su poznati po tome što nemaju imanja i ne rade mnogo ali imaju riznice, od dalekog Sokaka Brčko pa do nekih koji im donose darove i procente. Vremenom se razvila cijela jedna sojta onih koji su nesposobni, umobolni, rukonevješti, lijeni, gotovanski rođeni i odojeni, spremni da budu služinčad svemu i svakom samo ne svojoj rodbini. Oni opsijedaju Esdepehanu i nude svoja umijeća trača, širenja poluavaza i svakovrsnog špijunčenja. Gumdžibeg povremeno pred kapidžik pošalje pomoćnika drugog zamjenika kapidžibaše da podijeli poslove i zadatke usmrdjelom dobrovoljnom sužanjstvu. Oni što ostanu neuvaženi, odu pred neke druge hanove stranijeh ljudi pa tamo dobiju neku koru izmećarstva.
Onda mjesecima sokakom vijore razne poluvaistine, špijunske skaske i svjetske džilituše koje treba da pogode neuke, neobaviještene i neuavažene sokaklije. I da unesu smutnju u dunjaluk.
Zaboravivši načas tu sliku rajskog ićindijskog sokaka, u kome sve behara i sve cvjeta a jablani se povijaju kao da mi tajne, tajne sokaka moga, lijepog, gizdavog znaju, čitam u Dnevnom listu, to je kuća posebne vrste Medijaševića koji su kasnije primili prezime Printaševići, negdje u blizini imanja Hadezeovića koji ih nikad nisu prihvatili kao ozbiljne za neku nadnicu ili trajniji posao pa su bili prinuđeni, kao i drugi, Ateveševići i njihovi porođaci, raditi svakave poslove da prežive neopranih ruku, kako je Amerikanski nadposlanik u Sokaku rekao jednom uvaženom starom Esenesdeoviću, na visokom položaju, prezimenom Radmanović, da je odlučeno da Glava porodice Esenesdeovića, i vansokačno poznati Dodik, do kraja godine mora otići iz sokaka gologuz i bos.
Dakle, Mun je rekao Radmanoviću da Dodik mora da ode sa političke scene. Do kraja godine. Tako je odlučeno a Rusi se nisu protivili. Bacili im nešto para. Iz dobro obaviještenog kapidžika javlja Dnevni list.
Postoji cijela jedna gubava populacija koja se hrani dobroobaviještenim izvorima, koristi tu i inostrane moćnike i domaće zloćnike. Najčešće Američku ambasadu, znajući da ta Ambasada ne može i neće, a i ponižavajuće je, da demantuje sve što raznosači laži puste niz sokak. Ponekad i Esdepeovići, sami od sebe, bace pred kapidžik tim linjorepašima neku polukost znajući da će je režući odnijeti po njivama i uz ograde Sokaka.
Mislim da najčešće dobroobavijšteni izvori sazivaju te dobroobaviještene da ih pitaju šta će biti, STJ.
Sokak je već usmrđen od prdodimnih bombi svih mogućih listovnih, sanovnih, oslobođenih, feteviranih, behairanih medija.
Taj Esdepeov Nuklearni Reaktor, produkt i ovakvih iscuraka, postao je zagađivač najvećeg dijela segmenata normalnog, evropskog političkog i civilizacijskog života u Bosni i Hercegovini. Sada se Dnevni list upire da bude Mali Zlatkov Mostarski Bakir. Bakir ima preča posla. Sa Ja-intervjuima. I Fašizmom. Iz iste klase su i ATV, banjalučka Antidodiktelevizija za štrajkove, pobune i propasti. Iz iste familije je i Kukić, lagumdžijski Brano Miljuš, rijetka vrsta mandatarskog nadničara.
Mogu da, iz dobroobaviještenih izvora, kažem da je ovima dolje, u bogatijem dijelu sokaka, pun kurac prašine i bujičnjaka u gornjem dijelu sokaka. Čim se asfaltiraju još neki puteljci, postaviće se rampa, ista ona kao pred Munhanom, o koju šugavu guziu češe Dnevni list, pa će doći vrijeme da se preokrene.
Čekaćete beskorisno kosti u sindžiru, vi dobroobaviješteni sužnji.

DEMOKRATSKI PROGRES
I PITOMI RADIKALI
Čestitam, Branislave Borenoviću. Postali ste Aleksandar Vučić.
U velikoj sjeni Grand Kukić Lajv Ejds turneje po BiH, curnula je vijest iz Belog TražiDražinGrada. Sastale se Delije Nasred Zemlje Srbije, Tomislav Nikolić i Mladen Ivanić. Na nivou Predsjednika stranaka, STJ.
Saopštenje je tipično pedepeovsko, ni srpsko, ni tursko. Dvije stranke su se, na Nivou P, dogovorile da razmjenjuju iskustva u stranačkoj organizaciji i funkcionisanju te stranačkim međunarodnim aktivnostima.
Najesen slijedi konkretizacija. Narodnjačka jesen.
Šta može da znači saradnja jedne Partije i jedne Stranke. Partije koja je fanfarozno stupila na političku scenu i sve od sebe dala, Milicu Bisić pa nadalje. Stranke koja je odustala od lingvističkog rata Osek - Reka, i geografskog, Karlovac – Karlobag. I imenovala se, radikalno, Naprednjački, ostavivši Vojvu Vojvodu da trune u vlažnim holandeškim kazamatima.
Nakon tih sudbonosnih odluka obje tvorevine, Partija i Stranka, imale su kapitalne poteze. Pedepe je ušao u zagrljaj Zlogumdžji a Nikolić je štrajkovao glađu naočigled gladne Serbije.
Šta bi, dakle, mogao da znači ovaj kratki, zvanični i prijateljski susret.
• Ivanić se malo srpski pere od smrdljivog ćevapskog, ćaršijskog i crnolukaškog zagrljaja za Zlogumdžijom.
• Gurka se među narodnjačke pokrete narodnih stranaka Evrope. Demokratski Dinkić Tači Progres se nije pokazao.
• Krpljenje očiglednog raspada Pedepea jer od stranke nije ostalo ništa. Oko Ivanića je tu Đerić koji je ucrvenokršten parlamentarnom klupskom funkcijom ali u privatnim krugovima reži očiglednim nezadovoljstvom i čeka, vjerovatno, priliku da nekom ode. Tu je i Dokić koji služi samo za razgovore sa Kukićem. Tu je i Borenović kome će se, pošto je postao Aca Vučić, dati da bude kandidat za Gradonačelnika Banjaluke kako bi pobijedio Crnog Gruju ili nekog jačeg Kandidatčinu.
• Pokušaj da se udružbom sa Narodnjacima Kralja Tomislava I Gladnog uđe snažnije u lokalne izbore u Republici Srpskoj, slijedeće godine.
• Vjerovatno je već dobijen mig da će Veliki Krojači na sljedećim izborima u Srbiji tipovati na Tomislava, da li je Tadić takođe sve od sebe dao, pa da se pokuša prelijevanjem političkog ugleda ovdje u vlast barem uvesti Ivanić i Pedepe kako bi se zamijenila poluosovina Dodik – Tadić.
Kako bilo i nebilo, nastavlja se Egzibiciono Vratolomaštvo na političkoj sceni BiH i Cijelog Sarajeva.
Ali presedan je u tome što je prvi put došlo do konkretne saradnje jedne sarajevske i jedne beogradske stranke.

FARSA ZA IRENU
Irena Hadžiabdić, unesrećena Predsjednica CIK, preuzela je jednogodišnju funkciju Predsjedavajućeg IO UO udruženja izbornih radnika Evrope. I, ujedno će biti Predsjednica te ACEEEO.
Sada se, jadnica, živa pojede da to ne sazna Picko Incko pa da dođe u iskušenje da joj suspenduje odluke, njene i njenog udruženja Neinckovih izbornih dužnosnika Evrope.
A vjerovatno će je biti i živi sram da predsjedava tim organom i udruženjem znajući da oni znaju da se prema njoj ohaeraški Imperator sa Šalom ponaša kao prema bečkoj sobarici.
Šal na stranu. Ali, ovo je još jedno poniženje za BiH. Meni tako dragu, omiljenu i dušiugodnu.
Teško je biti zemlja, kažu nezavisna, međunarodno priznata, suverena i neprestano doživljavati poniženja da te gledaju u oči i odaju priznanja a iza leđa ti ga zabijaju ko trogodac naivnom kobilčetu.
Tako su BiH stavili u taj važni Savjet Bezbjedosti UN, da predsjedava, STJ. A ovdje joj operišu po Ustavu ko studenti medicine po lešinama.
Onda pripadnike Njenih Oružanih Snaga šalju u mirovne misije a ovdje organizovano kradu oružje i prodaju ga onima čija sranja mirovne misije treba da smiruju.
Onda suspenduju kvalifikacije za neko fudbalsko prvenstvo pa ti ovdje za Jednog Predsjednika postave Moždanog Osima.
Pa te onda jebu u mozak gdjegod stignu.
Pa se onda Sarajevo osili u ljepoti tog šizofrenog života BiH i kandiduje se za evropsku prijestolnicu kulture. Kao da je Sarajevo nečega prijestolnica. Kažu BiH. A BiH ne postoji. Prijestolnica kantona, STJK. Kantonalno.
Nadsarajnik Behmen kaže da će od toga grad imati koristi jer će dobiti žičaru za Trebević. Vratiće se i Kornelije Kovač sa hitom Četiri Mladića Idu S Trebevića. Hit za kojim novopridošle sandžaklije režu vene i uši i izvraćaju nozdrve, od nostalgije i derta.
Kojom kulturom će da sa Sarajevo isprsi pred Evropom. Ona Žbanila nije kultura. Kao ni Oskaris Denis. Maca Pink je kultura. Dino. Kultura podrazumijeva komunikaciju. Na samo na liniji Fabrika Žice – Bentbaša. Već među nacijama jedne zemlje. A to se ovdje ne vidi ni u micelijskoj mikroskopskoj kulturi.
Nije poželjno dozvoliti da se Sarajkultura prodaje Evropi kao izlog nepostojeće BiH.
Kao što nije poželjno da se suspendovana Irena prodaje Evropi kao nezavisni izborni autoritet.

UNITARISTIČKE
PARTIZANE
TREBA PROTJERATI
SA SUTJESKE
Ne prihvatamo koncept RS već samo ono što je tekovina naše borbe ovdje na ovim prostorima. Rekao je Partizan Jure Galić, predsjednik Subnorabih. STJŽ.
A što, Crveni Jure ne organizova te partizane svoje u Petokraku Ligu pa stade u odbranu Jna vojske koja je direktni potomak, ne posinak, tih tvojih partizana sa tog svetog mjesta Sutjeske i drugih Neretvi. Nego se ušutište ko usrani u zadnjoj klupi dok su oni formirali Patriotsku ligu, Špegeljizirali oružje i tvojoj petokraki jebali mater. Nego je ostavište na cjedilu tetaka sa šerpama, mama sa kuvačama i učinište da Hrvati i muslimani odu iz nje kako bi postala Mrska Srpska i kako bi joj se bez griže savjesti moglo prlolijevati krv po tuzlanskim i dobrovoljačkim kotama. Nego učinište da je Jna vojska imala svega osim svog naroda.
Ako već čačkaš Petokraku u mečku, ja da ti kažem, Jure.
Unitarist budi u Sarajevu. Ne gazi nogom u Republiku Srpsku. Kad nisu bio unutarist tada, u Partizanima, četrdeset i neke, ne seri ni danas ko po Krugu 99. Dabome da Republika Srpska nije bila tvoj cilj. Nije bila, ni tvoj ni Partizanski, ni Slovenija, ni Hrvatska, ni Kosovo, ni Crnogorovo, pa su opet žive i zdrave. Otiđi malo, Jure, u taj Blajburg pa reci da Neovisna Hrvatska nije bila vaš cilj, tada pod Petokrakom. Ili u Kosovo Republjik, otiđi.
Sutjeska, Kozara, Neretva... su srpske epopeje. I to je poznato. Svaka čast muslimanima i Hrvatima koji su, kao istinski komunisti, ili samo antifašisti, učestvovali u tim nadljudskim i neravnopravnim bitkama. Ali, dolaziti sada iz Sarajeva, Evropske Unitarne Prijestolnice, i govoriti da Republika Srpska nešto nije, na granici je provokacije.
Onima ko zloupotrebljava to antifašističko svetište u bilo kakve druge, naročito političke i antisrpske svrhe, treba zabraniti dolazak.
Krvoločno je iz Sarajeva ilakati koncept unitarne BiH i tako protjerivati Srbe i Hrvate iz nje a dolaziti iz tog istog Sarajeva i svojatati Sutjesku koristeći je protiv Republike Srpske.

DIREKTNIM LETOM
AL DŽAZIRE
U KOMUNISTIČKU PODOBNOST
Iskusni komunistički novinar, koji je funkcionisao u više komunističkih i postkomunističkih sistema i nasljednika, Goran Milić, pokušava da kapital u javnim medijima predstavi demokratskim. Naročito arapski kapital koji stoji iza Al Džazire na Balkanu.
On opravdava direktna testna pitanja novinarskim kandidatima: Da li se u Libiji vodi borba za demokratiju ili je to rat za rušenje Gadafižima, Da li je Kosovo nezavisna država... poštovanjem različitih mišljenja.
I od vodootpornog Gorana Milića mnogo je.
Radi se o graničnim pitanjima iz kojih će se razaznati politički i lični stav svakog kandidata a na osnovu toga će se odlučiti o angažovanju na toj Al Cindžiri. Da budem razumljiv: Kogod bude rekao da Kosovo nije nezavisna država, neće dobiti posao.
To, Brate Gorane, nije nikakvo poštovanje različitih mišljenja. To je inovacija dostojna Eureke. Da se predcenzuritivima spriječi kasnija cenzura koja je skupa i rizična. Ovako, angažuješ osoblje u koje si siguran da ti neće praviti probleme. To će se potkrijepiti i ranijim stavovima svakog kandidata koji se mogu naći na toj internet slamarici. Tako nešto nije umio ni komunizam. On je imao ogoljenu samocenzuru koju je i Milić praktikovao i prakticirao, ovisno o tome gdje je bio.
Poštujem kapital i njegovu demokratiju. Kao i orijentaciju neke Al džeteve. Zamišljam kako bi bilo kada bi neka propagativna gej televizija angažovala mene za analitičara i kolumnistu. Ne ide, Brate Gorane.
Ali ne poštujem da jadne novinare i javnost zavaravate njihovim pravima na različito mišljenje i poštovanjem tog prava kad to nema veze sa onim što neprikriveno radite.
Bilo bi kapitalno demokratično da se obznani: Tražimo novinare takve i te političke orijentacije. Poželjno iskustvo u šutnji i poštivanju.

KONZILIJUM SAOPŠTIO:
OPERATIVCI NA VISINI ŠTAKA

Nevjerovatno je kako hodanje može da bude sporo. Naročito za mene koji sam naučio da sve radim odmah i sad.
Ali, oporavljamo se brže nego što je moguće. Sa mnom u sobi je i Miodrag Živaljević, nekadašnji igrač Partizana (252 utamice ukupno i 125 goloova, karijeru završio sa Žungulom u ekipi malog fudbala u SAD) koji je iz Amerike došao u Zotović da operiše oba kuka.
A tu je i glumac Petar Božović koji je kuk operisao ranije i sutra dolazi na banjski tretman. Kulturno zabavni i retroaktivni fudbalski život u našoj maloj ortopedskoj ćeliji je na zavidnom nivou. Na niovu štaka.

PDP, SRPSKI MALI SDP
Mladen Ivanić, tvorac panevropskog pokreta Demokratskog Progresa, samo su još Njutn u fizici i Hegel u filozofiji tako promijenili svijet, u svojim najzvjezdanijim trenucima, imao je mali posrtaj. Nije uspio da postane Član P, STJ, pa je morao da umoli Zlagumdžijeva da ga izglasa u Dom naroda PS BiH, 2 STJ.
Mi svi, naivni, žalobitni, duševni, mislimo sada da je Ivanić dužnik Zlagumdžijevu. I da mora da mu vraća dugove putem raznih glasanja koja predstoje u komisijama, u tijelima, u organima, STK.
Jok. To je isti pokret. Oni jedan drugom ništa ne duguju. Oni druguju. Umišljaj je bio, još davno prije izbora, možda skoro odmah pošto je Ivanić izgubio od Akademika a inostranci konstatovali da se Dodik oteo, da se Mladen Progreslić kandiduje za Predsjednišvo BiH i da bude izabran uz pomoć Bošnjaka, muslimana, u Republici Srpskoj. Zlagumdžijev bi tako imao dva genijalca u Predsjedništvu BiH. Komšića i Ivanića. Ne samo Zlagumdž, nego i Deputati Nekih Ambasada, Generatori Unitarne Struje i Ljubavnici Funkcionalne BiH.
Tako Država ne bi bila za Čovjeka nego Država za Komšića i Država za Ivanića. Onda ne bi bilo bitno koji Bakir sjedi kao treći.
Stoga Ivanićeva delegatinčica glasa u onoj komisiji da Stavo Kukukukić dobije sedam dana poštede, što je razljutilo Kalabića do ivice da svoje prezime upotrijebi u izvornom smislu, prije izdaje Druga Draže.
I glasaće kadgod treba i koliko treba, svi Ivanićevi i Ivanić sam.
U početku je to izgledalo kao izdaja. Tako je i kvalifikovano. Vasić je bolestan, kaže Epohalni Progresivac. Nema danas izdaje. To su zastarjele kvalifikacije. I jesu. Nisam umio da to odmah razaznam. Mladen Ivanić je od početka Sarajevski Politički Projekt. On je, sada je vidljivo, punopravni član Sarajevskog Političkog Kruga.
Njegova tehnologija je Politička Prevara, kao i tehnologija Esdepea i Zlatka Lagumdžije. Prevara birača i Prevara pomoću glasova. Ivanić i njegova PDP su varali birače u Republici Srpskoj govoreći im da ga biraju za srpskog člana Predsjedništva. Ali im nisu rekli da će za njega, bratski glasati i muslimani. Nije problem, dabome. Dabogda za njega glasali svi muslimani. Samo neka to kaže unaprijed da znamo s kim se takmičimo.
Stoga je Ivanić dio Uzdruge. Uz svog druga Zlatka.
Ne bih se iznenadio kada bih saznao da Ivanić vodi pregovore sa Zlagumdžijevim oko ulaska PDP-a u SDP. Tako bi Ivanić dugoročno osigurao svoje mjestašce u nekom domašcu a Zlagumdžijev bi dobio temelj da uz nešto preostalih Pedepeovih glasača u bliskoj budućnosti izvede udar kakav je načinio u Federaciji. Da odstrani legitimne srpske stranke sa scene u Republici Srpskoj i BiH.
Analitički rečeno, Ivanić i spada u tu galeriju Pudarića, Desnica, Budimira, Lijanovića, Komšića, Jurišića... a PDP je, u stvari, Mali SDP.
Primite moje iskreno saučešće.

SMRADIONICA E-GOVNINE
U principu, ne zanima me šta neko misli o mojim tekstovima i stavovima. Neka misli šta hoće. A najbolje, neka to kaže ili napiše. Zato i ne čitam, ne prelistavam niti pretražujem šta ko kaže.
Nekoliko puta, međutim, zakačim se za neki naslov koji ne liči na moj tekst i redovno ustanovim da je to objavljeno, falsifikovano, na portalu e-novine. I ustanovim da im je redovna praksa da moj tekst, ne znam za druge, iskasape nekim svojim podnaslovima koji su umobolni i nemaju veze sa onim što je rečeno ni u donjem pasusu niti u tekstu.
A nigdje ne navedu da su to redakcijske intervencije.
Dabome da to nije neprofesionalizam i neznanje, mada oni o novinarstvu ili portalstvu, doista ne znaju ništa. To je najčistija podvala kako bi se čitalac doveo u zabunu i pomislio da su to moje rečenice i moji podnaslovi.
Nemam ništa protiv da se prenese moj tekst i da ga se odmah ispod komentariše na najperverzniji način. Neka čitaoci važu. Nemam ništa protiv da komentarišu moj tekst a da ga uopšte ne prenesu i ne citiraju. Ali je nedopustivo tako podvaljivati portalskoj javnosti. Čak i od jednog baletana, ili šta je već taj Petar Jebivjetar. Nekako su mi svi baletani, kao Vasković, SIJ.
Žuta govna srpskog medijskog nužnika, jer u tu kategoriju se može svrstati e-govninarstvo, čine višesmjernu sramotu svemu oko sebe. Samoj Srbiji i Srbijanskom novinarstvu, slobodi mišljenja, sučeljavanju i polemici, javnoj diskusiji, novom vremenu koje je došlo unatoč njihovom šubaraškom miljeu kojeg neprestano serviraju Srbiji, Srpskim žrtvama u BiH koji nisu ginuli za Petrovu Šumsku, kako je sistematski nazivaju.
Apsurdno i žalosno, ali je istinito, e-novine su samo zakašnjela repeticija Politikine rubrike Među nama. Mada je ovo što radi Petar Jebivjetar više Među nogama. Go kurac.

POZDRAV PRIJATELJIMA

A I DUŠMANIMA. OPERISAO SAM KOLJENO U BANJALUČKOM ZAVODU ZOTOVIĆ. SVJETSKO KOLJENO U SVJETSKOJ ORTOPEDIJI.

IDENTITETOM
PROTIV
NEOOSMANIZMA
Očigledni, drski i precizno najavljeni neoosmanizam, neootomanizam i ekstrudirano turkijanstvo, zapljuskivaće Brdusine, što je slavenska riječ za Balkan, najmanje polovinu ovog vijeka. Ponekad mi se čini, a sve češće, pošto EU ne pokazuje zanimanje za ovo područje, da je SFRJ razbijena zbog otvaranja vratnica Turskoj i Nato-paktu.
Turska svoj neootomanizam provodi na cijeloj geografiji oko sebe. I ovdje ga provodi sistematski, uz pomoć raznih sila a naročito Nebeske Sile Vazdušnih Demokratskih Udara, NSVDU. Zemljice se uvlače pojedinačno i na buljuke, pri čemu je Beograd Naivna Bazna Stanica. I često daje šerpase.
Sve što je usitnjeno ba Brdusinama, poslije raspada SFRJ, osim Slovenije i Hrvatske u opasnosti je od novih najezdi iz Anadolije. Dakle, Federacija, Republika Srpska, Srbija, Crna Gora, Kosovo sa Celom Albanijom, Makedonija, Mlađano Bugarče.
Federacija Bošnjaka i Hrvata ne želi ni da se brani od Najnovijih Osmanlija. Oni ih slave i slave njihove prethodnice. Hrvati moraju da traže slamku spasa. A Federacija i ne želi da stvara svoj identitet, mada on nije ni moguć, već čeka da se uklopi u identitet Unitarne, Centralističke i Gizdave Bosne.
Srbija je u opštem bauljanju, od Stubova samostalnosti do prodaje Ratka za dva briselska slatka. Šutanula bi se u Nato, ekonomisala bi sa Rusijom. Ne zna kudćeštaće. I tako vekovima. Književnik Basara, Veliki Borac protiv Oca svih očeva Srba, Dobrice Ć, upotrebljava više turcizama u svojoj svakodnevici nego savremeni turski dramski pisci. Da bi se odbranila Srbija mora naći svoj identitet ali ne kao Serbija već kao Srbia. Mora se riješiti Kosova a po mogućstvu zadržati njegov sjever, jer za borbu protiv Neoosmanizma važna bi bila Velika Albanija pošto sadašnja nije tako turkoprijemčiva kao što se na prvi pogled čini a kad postane Velika, biće još manje. I mora se izjasniti u pogledu Stubova te krenuti u ekonomiju.
Crna Gora je na putu edentiteta, barem eksternog. Ulaskom u Nato i kandidaturom za EU, montenegrizam može da se razvija opet kao nekad, izlovano i samosvojno.
Kosovo nema identiteta jer iredenta nije ne proizvodila identitet nego samo to da Srbiji Crkne Krava. Najveći njegov identitet je Vojna baza. Ako se ne priključi Velikoj Albaniji i tako uđe u svijet brdskih ilirskih plemena, neće nikad biti ništa. Osim Isprdka Srbije.
Makedonija, BJR, najveći je problem. Ona između Bugarske i Šiptara a sa južnom Grčkom koja je smatra svojom, te sa Srbijom na sjeveru s kojom su pokidane sve veze, bez veze, ne može da nađe identitet. I njena šansa je da dobrovljno uđe u sastav Grčke. Tako bi odmah, bez mučnih natezanja, provjera i pregovora ušla u EU i Nato. I riješila bi se Zapadne Najezde. Neće Grčka stalno biti u bankrotu. Referendumom, dabome,
Bugarska je imala uvijek nekih problema sa Turskom. Samo je dobri totalitarni lagerski komunizam znao da ih zakatanči. Sada mora da se izvuče iz političkog sistema Drumskog Razbojništva i krene u ekonomiju, kad joj je bog već dao da je i manjkava ušla u EU.
Republika Srpska svoj identitet mora da gradi na onom što joj je bog dao. Na Dejtonskoj samostalnosti u okviru BiH, ili na Dejtonskoj samostalnosti van BiH. Bilo bi veoma opasno da se dejtonska pozicija, od strane Republike Srpske pogazi jer je to pozicija koju su konstatovale i odoborile velike sile na čelu sa SAD. Republika Srpska ne može svoj identitet graditi na nekom nebeskom i nerealnom prisajedinjenju Srbiji. To bi tek bila opasnost po cijeli Balkan a naročito po Srbiju. Babe tračare bi rekle Eno, jesmo rekle da su ratovali da raskomadaju Bosnu. Jebala ih Bosna, ni medicinske budale ne ratuju za Bosnu. Republika Srpska svoj identitet treba da gradi kulturom, ovdašnjim dokumentovanim evropskim antifašizmom, svakovrsnim vezama sa Briselom, ekonomskim vezama s bilo kim ko hoće da sarađuje i svojom sopstvenom sviješću o sposobnosti da primjenjuje i poštuje Dejtonsku Samostalnost.
Samo na taj način će se Brdusine odbraniti od Davutotomanizma. Republika Srpska, kao ni Srbija, same ne mogu učiniti ništa.
Ali za Odbrambeni identitet potrebno je da svaka zemlja-nacija ima kvalifikovano političko vođstvo utemeljeno na realnom nacionalnom političkom programu.

INSTRUKCIJA ZA SIPA, OBA I DRK:
PRVO POHAPSITE NOVINARE
Kada vam je bog dao da provodite Državni Udar, onda to morate raditi kako spada. U svakoj vukojebenoj zemlji vojna sila jedno jutro zauzme poštu, zgradu vlasti i radio stanicu. I objavi narodstvu: Odsad samo demokratski, reformalno i funkcionalno.
Za detaljnija uputstva, molim da se obratite pisanim zahtjevom.
Dakle, želim da savjetujem SIPI i toj OBA, DRK je Državna Regulatorna Kaznionica, da ne gube vrijeme na istrage protiv novinara i urednika Nezavisnih novina, pošto su objavili popis prisluškivanih telefona građanstva i narodstva BiH, nego da ih odmah pohapse.
To bi značajno poboljšalo Državni Udar koji provodite sistematski, otkad vas je formiralo. Jer, SIPA, OBA i GRAP su klasični primjeri puzajućeg državnog udara. Nevidljivog preuzimanja vlasti. Koji je na djelu u BiH, otkako je neko ovdje halucinantno prvi put pomenuo Reforme. SIPA je nastala kao agencija za čuvanje ćoškova i zaštitu štićenih lica. Pominjale su se i istrage ali to je upravo to izvirivanje iza uglova. Onda je sticajem raznih reformi postala SIPA-HOBOTNICA, policijska agencija. OBA je nastala otimanjem obavještajne nadležnosti od Republike Srpske pošto je od teškog karcinoma izumro i posljednji Aidovac. Granična policija je počela kao Granična služba koja je u rejonu od tri ili pet kilometara od granice imala nadležnost nad vrbacima i zukvištma kod prevoza ovaca i goveda bez distola i Pašoša. Sada je to Policija, STJ.
A poznato je da su mediji jedna od prepreka za nevidljivo preuzimanje vlasti. Ako neće da sarađuju po najboljim evropskim standardima.
Kod slučaja Nezavisne protiv Prisluškivača Državoudarci su počeli sa pogrešnog mjesta. Treba prvo uhapsiti majstora na rotomašini, onog koji je kontrolisao pasere na čeverobojci. Pa onda viljuškaristu koji je dovezao rolnu papira, pa distributere, pa tek onda novinare i Glodura. Za čitaoce trenutno nema zatvorskih mjesta.
Umjesto da se javnosti objasni Afera Prisluškivanje, do u detalje, Ko koga, Ko kome, Kome u korist, Kome u svrhu, da se maše za ostavke, direktori i ministar, oni udaraju na Nezavisne novine jer su se drznule da ne iskažu opštu ljubav prema nelegalnim zajedničkim insitucijama i njihovim još nelegalnijim poslovima.
Čak i ako svaki onaj telefon ima sudsku odluku da se prisluškuje, nije jasno zašto to neki medij ne bi mogao da objavi. Nadležni mogu samo za glođomude i da istražuju ko je u njihovim monolitnim redovima odao Dražesnu Državnu Tajnu. A za nenadležno prisluškivanje? Valjda očekuju Zlatne Državne Medalje.
Državoudarci, koji su mnogo širi ešalon od pomenutih agenturacija, misle da novinarstvo, kada je u pitanju Unitarizacija, Centralizacija, Ukidanje Republike Srpske, Kriminalizacija srpskih funkcionera i institucija, Satanizacija Srba Fašista i Srba Uopšte, Dedejtonizacija, mora da bude Nezavisno UPM. A kada je u pitanju njihov rad, rad Konzorcija Agencija za Državni Udar, onda mediji moraju da se upišaju u halje. I da šute.
Neka te Sipe i Osinjaci budu sretni što su Nezavisne objavile dokumente o njihovom amaterskom djelovanju. Jer to što još rade u radionici Državnog Udara, to je za Gvantanamo. Predmet Kriminal u Zgradi Vlade i Autoputevima Republike Srpske, klasični je primjer pokušaja Državnog Udara. Kao i četverocifreno prisluškivanje Građana BiH.

STALA JE NA SVOJE NOGE

ALI ĆE MORATI DA SAČEKA

DA I JA STANEM NA SVOJE

DIKTATURA ČISTOG UMA
ILI PIŠČANIK
Srbijanska količina nepodnošljivih Političkih Baba je neiscrpna. Neke od njih su svepoznate. Nataša i dalje. Kao da je Srbija jedna velika usidjelica pa se ispod nje legu i političke usidjelice. Tako se ponašaju.
Postojala je neka emisija Peščanik. Kažu kultna emisija. Neke Dve Svetlane. Emitovala se na B92. To su kreature iz vrste Kukavičije Jaje. Inostrani finansijatori nađu igrača ili igračicu, i babe igraju, i finansiraju emisiju a onda emisija nađe emitera. Tako i u BiH. Mnogi plaćaju Drugo Mišljenje. A mnogi naplaćuju. Sve me nešto svrbucka da je i u ovom slučaju ta formula.
Koliko vidim, nedavno je ta Kuća B92 u goste, u emisiju, pozvala Kostu Čavoškog, poznatog Karadžofila i ostalo. Dabome da je rekao da u Srebrenici nije bilo genocida.
Onda na scenu stupaju Dve Svetlane Prve Srbije, jer sve te Babe smatraju da je njihovo mišljenje prvo, čisto i neporočnoe, kao što su i same, a sve ostalo je Trećerazredna Srbija koja nije raščistila sa svojim zlodjelima koja su joj, inače, urođena, ko međedu šape, i ultimatirale B92 da se izvini gledaocima za ono što je pričao Kosta Karadžovski. Oni rekli Jok.
A one ugasile emisiju. Rekle Klik.
Ništa. Nakon Denisa Latina, svaka šuša ima emisiju. A svaka druga misli da mijenja svijet.
Dve Svetlane, međutim, pripadaju posebnoj sekti Misija Isrbiteljstva. Iz Srbalja treba istjerati srpstvo na način da ga im se ogadi, da ga se ponizi u dugom nizu decenija i da ga se proskribuje.
Takve sekte nemaju drugi narodi na ovim prostorima. A nisu ni bolji ni gori od Srba. Šta hoće te Babe i jedan Petar. Niko nije Hagu na Bosforu dao toliko svojih „zločinaca“ i zločinaca. Niko drugi se ne maši tako za rešetke kao Srbi. Šta dobijaju Babe ako kažemo da je u Srebrenici istrijebljeno svih sto hiljada žrtava rata u BiH i da su ih sve pobili Srbi.
Mislim da Babe nisu svesne ali mislim da čini istrebljenje Srba pomoću Genocida u Srebrenici i ostalih Nameta Na Naciju.
To što rade te zloistorijske protuve je, u stvari, Diktatura Čistog Uma. Samo njihov um, i stav, je čist. Svako ostalo mišljenje je usrano. Dve Nesvetle Svetlane imaju, imale su, emisiju i umesto da kao sav kreauturalni svet, u toj emisiji kažu šta hoće, mislim, ono što misle, kakogod to izgledlao, one traže da drugi misle kako one kažu. Svakakvih diktatura ovo Balkanište je prošlo, ali ovakvih nije. Dve Svetlane žele podsuknjama da upravljaju Svetom Srbije. Mada one i ne shvataju da su samo podsuknje nekog ko upravlja tim diktaturama Prvog Stava, Druge Srbije, Trećeg Puta...
Pravi li iko u Srbiji djecu. Kao da sva muška čeljad pravi Babe. I jednog Petra.
Jeste nas unesrećile što ste ukinule emisiju, SVJ.

PEDERI U SPLITU OSTALI BEZ KITU
Pošto sam osvjedočeni peder, svakog drugog sata neko vikne Opet nešto piše onaj peder a kada je u banjalučkom Domu kulture, u predvečerje nekoliko najsvetijih ratova ovog podzemlja, čovjek potegao pištolj na mene, nakon što me je Mrski Esdees nogodupom izbacio iz Studija Sarajevske Balijske Televizije, rekao Ko ovom pederu plaća pivo, imam sva prava da ukažem na svu pozadinu učmarivanja normalne ljudske zajednice u oduševljenu publiku podrške Gej Kvir Čmar Čmir uzdrugama. Uzdruga. Izadruga. Direktno U Druga.
A povod je splitski.
Kako izdioklecijani onaj rimski car, sa Splitom se čuda dešavaju. Cijeli stadion plače, kad je umro Tito, ko da je umro Franjo. STJ. Pa onda cijeli Split gleda kako Hrkan, poseban oblik Hrvatskog Krkana, pandan Srbljaku, Srbu Divljaku, davi makedonsko deteto u tenku jna. Pa onda izaberu Keruma, o Isuse i Marija. Pa onda kamenuju pedere i novinare.
Bojim se da to ne zaustavi EUHrvatsku na putu.
No, ključno pitanje je dokle može da ide destrukcija društva i koliko destruktori imaju energije da razaraju društvo. Majke mi mile, o Hrvatima mislim svašta, da nemaju pojma o ratu, da ne znaju da pjevaju narodnjake, da ne znaju da se zajebavaju, da su veći Hrvati od Pape, ali ne mislim da među Hrvatima ima toliko pedera da bi se u jednom Splitu organizovao Čmaročep Lajv. Možda u Lipiku, ali u Splitu.
Apsurdi sa pravima svih mogućih ljudskih vrsta neminovno će dovesti do destrukcije ne samo socijalnih koordinata nego i krajnjih dvoljudskih ili troljudskih odnosa. Porodica je najugroženija. I stari dobri Ljubavni Trokut. Možete misliti tuge kad se ustanvoi da je neko član Ljubavnog Troguza. Ali ugrožene su i cijele generacije potomaka jednospolnih brakova, usvojenih, dodijeljenih ljudi. Ko ti je mama a ko tata. Šta da mu odgovorim. Moji roditelji su se jebavali u dupe pedeset godina i nisu uspjeli da me naprave. Džone, moraš da dobiješ jedinicu iz poštovanja rupoljupstva tvojih uditelja. I dvije godine ćeš rashodovanim pederima da nosiš mlijeko u debeloj flaši sa uskim grljkom, da ne mogu da je zlopupotrijebe.
Forsiranje Čmar Čmir ideologije ruši sociomoralne vrijednosti egzistencijalne istorijske ljestvice bez kojih društvo ne može da opstane.
Ako bih se sada zaljubio u djevojku od osamnaest godina i ako bi me vidjeli s njom kako se držimo za ruke, rekli bi kako sam metuzalemski sladostrasnik, pedijator, antihrist, pedofil, moralna spodoba, stari krezavi kretenoid. A ako bih objavio da imam ljubavnika, nije važno jel ga on il ga ja, svi bi rekli O, gosn Vasić ima ljudska prava, STJŽ, on je tako gej, njegova zajednica je oduševljena što je ušao u oKvir, što nam se tako duboko naguzio, mi smo ponosni i fokusirani na njega.
Niko nije ni primijetio kako se od jednog neprihvatljivog ekstrema došlo na drugu stranu do potpuno prihvatljivog i poželjnog ekstrema.
Da ne kažem ekstremiteta.