ХТЈЕЛИ СТЕ
НЕЗАВИСНУ БиХ –
ТРЕБАЛИ СТЕ РАЧУНАТИ
И НА НЕЗАВИСНУ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Санџачки дневни лист Данас, који излази у Београду, иначе близак интересима Небеске демократије Националних интереса, Штифтунг љубимац и Фонд љубитељ, поводом посјете Бориса Тадића Сарајеву, развија тезу о крају меденог мјесеца између Београда и Бањалуке. Поткрепљују експерти и аналитичари, независни ко купус од зеца, из Београда и Бањалуке, Фридрих Еберт Топић и Жарко Бжежински Кораћ.
Топићка, тако, зна да „међународна заједница, односно ЕУ и Америка“, јесам независна у 3ЛПМ, тражи од Тадића да се дистанцира од Додика а Кораћ констатује мјесечину, „Признајмо цјеловитост БиХ а сарађујемо само са Бањалуком. Па и ми признајемо цјеловитост Србије али сарађујемо само са Београдом.
Заробљеници донираног и штифтунгованог ума, независног политичког аналиктума, годинама и петољеткама се баве пројектом Дресер против малих лавова Бањалуке. Некад је посљедња ријеч била Пале. При чему је Београд дресер, БиХ кавез а демократски изабрани лидери Републике Српске мали несташни лавови којима треба одстранити муда, као јарићима пред Први мај.
При томе исти ти умњичари, аналитичари и експерти битку бију да се Србија не мијеша у унутрашње послове и ствари БиХ. Дресура Бањалуке од стране Београда није мијешање. То је мљевење. Посљедица такве дрсуре и мљевења видљива је код Книнских и других Срба из Хрватске. Да ли то желе Топићка и Кораћка, и њихови фондаши, само не смију да кажу.
Графити Тадићу Фашисто, којих је пуна Бањалука и Република Српска, испјевани након испоруке Команданта Ратка Младића, говоре више о односима Бањалуке и Београда од свих ректум-аналитичара и штифтунг-компресора.
Јавна Свијест Српске поштује матичност Србије колико и своју одговорност за националну судбину Срба у БиХ. Овдје више не постоје илузије да ће неке војводе, вукови, вождови, меморандумаши, дедињци и друге Пизде Материне спасити Србе од истребљења и поотомањења ако то они не учине сами.
Кораћ би требао да зна, а и Топићка, да је та иста „међународна заједница“, и Америка, гарантовала Републици Српској и Републици Србији Сецијалне паралелне везе. Шта желите, господо из штифтунга, да Сарајево оптужује Србију за геноцид, за агресију, за ратне репарације а Београд да с њим сарађује.
Ви, и друге независне дркаџије, желите да покорите Србију. А да тим ударцем уништите и Србе у БиХ и Дејтонску самосталност Републике Српске.
Као што се од Србије отима Косово, Санџак и Војводина, тако се отима и Република Српска.
Ако сте пеко леђа СФРЈ правили БиХ, и друге бихице, нећете то радити преко леђа Републике Српске.
Однос Републике Српске према Србији јасан је. На основу Дејтонске самосталности Републике Српске. Ни мање ни више. Нико у Бањалауци не захтијева од Србије да заборави Сарајево или да не мисли да је Сарајево главни град Насеобине БиХ. Што се нас тиче нека Београд мисли да су Уједињене нације у Сарајеву. Ми знамо на ком смо путу. А пробали смо их све. Од братске загрљајне дресуре до Санкција на Дрини.
Данашња Додикова изјава о Хероју Младићу, у Новостима, говори више од свих аналитичара, пресура и дресура.
То је реална мјера односа Београда и Бањалуке. Више не можете постићи.
При чему могу да констатујем да Бањалука више помаже Београду него Београд Бањалуци.
А онима у Сарајеву: Хтјели сте независност БиХ. То што нисте знали да ће с њом доћи и независност Републике Српске, и Срба Овдје, ту вам не могу помоћи.
А и да могу, ЗМД.
НЕЗАВИСНУ БиХ –
ТРЕБАЛИ СТЕ РАЧУНАТИ
И НА НЕЗАВИСНУ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Санџачки дневни лист Данас, који излази у Београду, иначе близак интересима Небеске демократије Националних интереса, Штифтунг љубимац и Фонд љубитељ, поводом посјете Бориса Тадића Сарајеву, развија тезу о крају меденог мјесеца између Београда и Бањалуке. Поткрепљују експерти и аналитичари, независни ко купус од зеца, из Београда и Бањалуке, Фридрих Еберт Топић и Жарко Бжежински Кораћ.
Топићка, тако, зна да „међународна заједница, односно ЕУ и Америка“, јесам независна у 3ЛПМ, тражи од Тадића да се дистанцира од Додика а Кораћ констатује мјесечину, „Признајмо цјеловитост БиХ а сарађујемо само са Бањалуком. Па и ми признајемо цјеловитост Србије али сарађујемо само са Београдом.
Заробљеници донираног и штифтунгованог ума, независног политичког аналиктума, годинама и петољеткама се баве пројектом Дресер против малих лавова Бањалуке. Некад је посљедња ријеч била Пале. При чему је Београд дресер, БиХ кавез а демократски изабрани лидери Републике Српске мали несташни лавови којима треба одстранити муда, као јарићима пред Први мај.
При томе исти ти умњичари, аналитичари и експерти битку бију да се Србија не мијеша у унутрашње послове и ствари БиХ. Дресура Бањалуке од стране Београда није мијешање. То је мљевење. Посљедица такве дрсуре и мљевења видљива је код Книнских и других Срба из Хрватске. Да ли то желе Топићка и Кораћка, и њихови фондаши, само не смију да кажу.
Графити Тадићу Фашисто, којих је пуна Бањалука и Република Српска, испјевани након испоруке Команданта Ратка Младића, говоре више о односима Бањалуке и Београда од свих ректум-аналитичара и штифтунг-компресора.
Јавна Свијест Српске поштује матичност Србије колико и своју одговорност за националну судбину Срба у БиХ. Овдје више не постоје илузије да ће неке војводе, вукови, вождови, меморандумаши, дедињци и друге Пизде Материне спасити Србе од истребљења и поотомањења ако то они не учине сами.
Кораћ би требао да зна, а и Топићка, да је та иста „међународна заједница“, и Америка, гарантовала Републици Српској и Републици Србији Сецијалне паралелне везе. Шта желите, господо из штифтунга, да Сарајево оптужује Србију за геноцид, за агресију, за ратне репарације а Београд да с њим сарађује.
Ви, и друге независне дркаџије, желите да покорите Србију. А да тим ударцем уништите и Србе у БиХ и Дејтонску самосталност Републике Српске.
Као што се од Србије отима Косово, Санџак и Војводина, тако се отима и Република Српска.
Ако сте пеко леђа СФРЈ правили БиХ, и друге бихице, нећете то радити преко леђа Републике Српске.
Однос Републике Српске према Србији јасан је. На основу Дејтонске самосталности Републике Српске. Ни мање ни више. Нико у Бањалауци не захтијева од Србије да заборави Сарајево или да не мисли да је Сарајево главни град Насеобине БиХ. Што се нас тиче нека Београд мисли да су Уједињене нације у Сарајеву. Ми знамо на ком смо путу. А пробали смо их све. Од братске загрљајне дресуре до Санкција на Дрини.
Данашња Додикова изјава о Хероју Младићу, у Новостима, говори више од свих аналитичара, пресура и дресура.
То је реална мјера односа Београда и Бањалуке. Више не можете постићи.
При чему могу да констатујем да Бањалука више помаже Београду него Београд Бањалуци.
А онима у Сарајеву: Хтјели сте независност БиХ. То што нисте знали да ће с њом доћи и независност Републике Српске, и Срба Овдје, ту вам не могу помоћи.
А и да могу, ЗМД.
