петак, 16. јануар 2015.

3504.
ГРУПНА СЛИКА
СА ДВА МИНИСТРА,
ТРИ ЧЛАНА
И СМИЈЕШНОМ
ИЗЈАВОМ

Како је и почело, тако се данас у Сарају и завршило.
Два министра иностраних послова, Велике Британије и Њемачке, пропала су у котлинску маглу и састали се са лидерима верификованим на изборима и лидерима евидентираним на изборима, саопштивши, успут, неколицину празњикавих синтагми типа Оворили смо прозор, Шанса која се више неће указати, Нова радна мјеста, Чули смо занимљивости.
Иницијатива двојице министара, о којој сам писао, нејасна је била на самом почетку. А тако је и преточена у Изјаву коју је предложило Предсједништво БиХ како би је лидери потписали и тако се обавезали на Нешто.
И о Изјави је све речено.
То је један од најунитаристичкијих корака које су предузели чланови Предсједништва БиХ уназад неколико сазива.
Суштински, Изјава је веома нејасна и непрецизна што оставља могућности за уобичајену злоупотребу и од стране Сараја и од стране његових интернационалних унитарофила.
Забрињава, међутим, данашња реакција Босића и Иванића, двојице најважнијих Сарајевских Срба Промјенаша.
Босић је поново оптужио Додика да је против Изјаве. Чиме је положај Републике Српске у овом веома важном, можда и пресудном мандату, свео на питање односа према Додику. О ком односу ми, што се тиче Босића, знамо већ све.
Иванић је рекао да ће изјава бити појашњена. И то би било то.
Та неузбудљивост Иванића није само његова политичка карактерна особина. Она сугерише да је ствар са Изјавом завршена.
Проблем је, међутим, озбиљан. Четверогодишња политика не може се презентовати у једној изјави. Нити се на основу једне такве изјаве може реализовати.
Изјава, коју морају да потпишу и проводе сви, у овом случају 14 странака и лидера, потпуно елиминише демократију, парламентаризам и резултате избора.
Изјава је директно инсталирање Бриселско – Сарајевског паралелизма у функционисању Босне и Херцеговине.

И стављање свих нивоа демократски изабраних власти у Босни и Херцеговини, а нарочито у Републици Српској, пред свршен чин.