3505.
ЗАШТИЋЕНИ
ПРОИЗВОДИ,
НЕЗАШТИЋЕНА
ДРЖАВА
Кад сам, као
млади новинар, из Главног Града, директно стигао у Бањалуку, сазнао сам и за
Дајак Чамац. Шта је то. Чамац, јебо га ти. Али има Дајак. Шта је Дајак. То је
дрво којим се одгуриваш о дно и чамац плови, Радо, Бела Радо. То нема нигдје у
свијету. Само у Бањалуки. По том смо ми јединствени. О томе мораш репортажу да
направиш. Ако мислиш да будеш велики новинар.
Ма, Ниђевезе.
Можда у свијету
нема Одгуриваш.
Чамац јест
лијеп, витак, дизајниран за брзе воде Врбаса, клизи по површини. И Дајак је
лијеп. Мада треба снаге и муда за двије кесе да би се дајачило узводу.
У човјековој
приороди је да има нешто што нико на свијету нема, барем докле се може
довикати. Већ иза сљедећег брда, нема свијета.
Зато је и
измишљена институција заштићених производа. Да се не фалсификује нешто што само
неки крај и његови људи дају и имају.
Мада је то
узалудан посао. Људи су, кроз своје трајање, и богове фалсификовали. Па се сад
поклаше због тога.
Сарајски медији
јављају да је у БиХ, на основу географског поријекла, заштићено осам производа.
·
Грачаничко керање
·
Цазински кестенов
мед
·
Љубушки рани
кромпир
·
Сарајевски филиграни
·
Сарајевски златари
·
Сарајевски сават
·
Херцеговачки мед
·
Крешевско потковано
јаје.
На Турском Језику
се за Сават каже Гравирање.
Дакле. Пола од
тога дала Природа а пола су занати који изумиру и њих се не може ни спасити а
камоли заштитити им географско поријекло.
Чак и ако
елиминишемо општу сарајизацију и у том сегменту, много људског умијећа и труда
на основу природног давања, остало је, и остаће, незабиљежено, неупамћено,
неиспричано.
Не зато што
неке институције не дјелују. Већ зато што не постоји Држава Босна и Херцеговина.
И не може постојати. Њено географско поријекло се не може заштитити никаквим
институтом тржишног права.
У њој се ни
два покојника не налазе и не идентификују једнако брзо и ефикасно. Зашто би се
онда два сира третирала једнако.
А кад сам
поменуо сир. Сир Трапист. Стигао је до Ливна. Само га нема у Бањалуци. Једно вријеме
се, нарочито пред рат, покушавало нешто учинити. Док лопине нису упропастиле
Бањалучку Мљекару.
Сир Трапист су
овдје, у Лијевче Пољу, правили најбољи људи на свијету, Ред Траписта, којима је
вјера налагала да само раде и шуте.
Не знам да ли
данас има млијека за такве сиреве. Руку и упорности би се можда и нашло.
Недавно је
причано о Унеску и Змијањском плавом везу.
Цијеним
сарајску заштиту географског поријекла.
Али. Република
Српска, ако већ не може да формира државне процедуре за географско поријекло,
требала би да формира Списак Јединствених Производа. У склопу неке већ
постојеће установе, академије најбоље, универзитета. Да ради на промоцији и на
интернационалној процедурализацији.
То не може
донијети ништа у тржишном смислу. Али може продужити културу и оформити Фонд Памћења.
Тако су људи организовали и галерије. У којима су слике сликара који више не
постоје.
А наших, и Природе,
руку, и ума, дјела, па макар то био сир, најбоље су слике нашег свијета.
И до брда и
преко брда.
