SVA BiH FUNKCIONIŠE
NA NELEGALNOJ PRETPLATI
Ne morate sada ovo čitati. Programirajte kalendar u mobilnom da vas piiiip-ne kroz dvanaest godina.
Prije dvanaest godina sam pisao o Trećem entitetu. I protiv nametnute bosanskohercegovačke televizije. Između ostalog. Sada su te moje ideje postale realnost.
Tada sam, prije dvanaest godina, osoblje Ohaera javno nazivao muzičkim kaplarima i slično. Kad niko nije smio da prdne.
Sada bi se moglo teoretizovati o tome da li treba kukurikati prije zore pa završiti u loncu, kao ja, ili treba proskribovati one koji isto vide kao i kukurikavac, a šute. Radi komoditeta, radi ozbiljnosti, radi akademičnosti, radi kooperativnosti, radi intelektualoidnosti, radi uglađene bečke potrebe da budu pizzde.
Mislim da ćemo za dvanaest godina u BiH podijeliti sve što se može podijeliti.
Ali, najveća društvena nesreća je što smo to, podjelu, imali i na početku. Samo, nije bilo uslova da se to održi. Ljudi su glasali za stranke koje su imale ratne orahe u džepovima i ratnu krv na rukama. Da su, kao u Engleskoj, nakog Drugog svjetskog rata, glasali protiv ovdašnjih Čerčila, koji nisu, dabome, bili ni Č, stanje bi možda sada bilo drugačije. Bilo bi bez izgubljenih petnaest godina.
Ako za dvanaest godina podijelimo sve što se može podijeliti, biće to uspjeh. Ali na kraju izgubljenih blizu trideset godina.
Sada je uzavreo Lonac Javnih Televizijskih Servisa. Lonac je prava riječ, jer LJTS nema ni dna ni poklopca.
Bilo bi dobro da RTRS objavi istorijat i hronologiju nasilja nad televizijama u BiH, nad dejtonskim pravom Republike Srpske na televizijsku informaciju i na medije uopšte, nad frekvencijama koje su vlasništvo Republike Srpske.... Današnje generacije ne znaju o čemu se radi.
Za sve ove godine, RTRS je izgubila mnogo para. Republika Srpska je izbgubila mnogo para. Građani Republike Srpske, birači, obaveznici pretplate, izgubili su mnogo para. Te pare su otišle u Sarajevo. Da mi je bratsko, to je nedopustivo. Pare su bile namijenjene onom Sivom Domu, zgradi nekadašnje Sarajevske Televizije PBS, BHT1, STJ, planirali su ih više, ali su otišle u ko zna čije ruke. Tuđe, lopovske. Republika Srpska ne može da finansira Državu Za Lopove. Ne može da finansira razne Bakire i Crte koji joj rade o glavi.
Posao sa podjelom RTV Servisa treba što prije i što efikasnije završiti. Narodna skupština treba da usvoji zakonodavstvo koje će regulisati ono što je njeno i što je na njenoj teritoriji. Najjednostavnija formula je ukidanje televizijske pretplate i finansiranje RTRS-a iz budžeta. Sve stavke tog budžetskog odjeljka proći će kroz Skupštinu i moći će se kontrolisati utrošak, u mrežu, u produkciju, u novinare, u kulturno-obrazovni program... Sva BiH funkcioniše na pretplati. Ohaer živi na pretplati. Komšić živi na pretplati. Parazitske sarajeske institucije, kobiva zajedničke, žive na pretplati. Jednostavnije je ukinuti pretplatu nego BiH. Ostali u BiH moraju, sa televizijama, da urade isto. I da stvore efikasne i održive televizije kako bi mogle sarađivati u razmjeni programa, u kupovini inostrane produkcije, u koprodukcijama.
Pa onda pričaj da sam fašist, genocidaš i agresor. Kad te ne plaćam, pričaj šta hoćeš. Ali to će bitno uticati na nivo saradnje.
Ako RTRS i Narodna skupština sada propuste šansu, čekaće još dvanaest godina.
Ne morate sada ovo čitati. Programirajte kalendar u mobilnom da vas piiiip-ne kroz dvanaest godina.
Prije dvanaest godina sam pisao o Trećem entitetu. I protiv nametnute bosanskohercegovačke televizije. Između ostalog. Sada su te moje ideje postale realnost.
Tada sam, prije dvanaest godina, osoblje Ohaera javno nazivao muzičkim kaplarima i slično. Kad niko nije smio da prdne.
Sada bi se moglo teoretizovati o tome da li treba kukurikati prije zore pa završiti u loncu, kao ja, ili treba proskribovati one koji isto vide kao i kukurikavac, a šute. Radi komoditeta, radi ozbiljnosti, radi akademičnosti, radi kooperativnosti, radi intelektualoidnosti, radi uglađene bečke potrebe da budu pizzde.
Mislim da ćemo za dvanaest godina u BiH podijeliti sve što se može podijeliti.
Ali, najveća društvena nesreća je što smo to, podjelu, imali i na početku. Samo, nije bilo uslova da se to održi. Ljudi su glasali za stranke koje su imale ratne orahe u džepovima i ratnu krv na rukama. Da su, kao u Engleskoj, nakog Drugog svjetskog rata, glasali protiv ovdašnjih Čerčila, koji nisu, dabome, bili ni Č, stanje bi možda sada bilo drugačije. Bilo bi bez izgubljenih petnaest godina.
Ako za dvanaest godina podijelimo sve što se može podijeliti, biće to uspjeh. Ali na kraju izgubljenih blizu trideset godina.
Sada je uzavreo Lonac Javnih Televizijskih Servisa. Lonac je prava riječ, jer LJTS nema ni dna ni poklopca.
Bilo bi dobro da RTRS objavi istorijat i hronologiju nasilja nad televizijama u BiH, nad dejtonskim pravom Republike Srpske na televizijsku informaciju i na medije uopšte, nad frekvencijama koje su vlasništvo Republike Srpske.... Današnje generacije ne znaju o čemu se radi.
Za sve ove godine, RTRS je izgubila mnogo para. Republika Srpska je izbgubila mnogo para. Građani Republike Srpske, birači, obaveznici pretplate, izgubili su mnogo para. Te pare su otišle u Sarajevo. Da mi je bratsko, to je nedopustivo. Pare su bile namijenjene onom Sivom Domu, zgradi nekadašnje Sarajevske Televizije PBS, BHT1, STJ, planirali su ih više, ali su otišle u ko zna čije ruke. Tuđe, lopovske. Republika Srpska ne može da finansira Državu Za Lopove. Ne može da finansira razne Bakire i Crte koji joj rade o glavi.
Posao sa podjelom RTV Servisa treba što prije i što efikasnije završiti. Narodna skupština treba da usvoji zakonodavstvo koje će regulisati ono što je njeno i što je na njenoj teritoriji. Najjednostavnija formula je ukidanje televizijske pretplate i finansiranje RTRS-a iz budžeta. Sve stavke tog budžetskog odjeljka proći će kroz Skupštinu i moći će se kontrolisati utrošak, u mrežu, u produkciju, u novinare, u kulturno-obrazovni program... Sva BiH funkcioniše na pretplati. Ohaer živi na pretplati. Komšić živi na pretplati. Parazitske sarajeske institucije, kobiva zajedničke, žive na pretplati. Jednostavnije je ukinuti pretplatu nego BiH. Ostali u BiH moraju, sa televizijama, da urade isto. I da stvore efikasne i održive televizije kako bi mogle sarađivati u razmjeni programa, u kupovini inostrane produkcije, u koprodukcijama.
Pa onda pričaj da sam fašist, genocidaš i agresor. Kad te ne plaćam, pričaj šta hoćeš. Ali to će bitno uticati na nivo saradnje.
Ako RTRS i Narodna skupština sada propuste šansu, čekaće još dvanaest godina.
