недеља, 02. новембар 2014.

3328.
ТАБЛОИДИОТИЗАЦИЈА
СРПСКЕ

Непримјетно је ушла, на прстима, у наше мождане собе и, иако је била гола и слатка, та вјечно млада госпођица Таблоида, збацила је са себе посљедњи огртач, Медије. Прије тога је, на шкрипавим дрвеним степеницама, одбацила новинарство, као ислужени војнички шињел из Другог Свј Рата.
Некако, у том времену, у Другом Државном Дневнику почеле су се појављивати поп-јебачице као гошће уживо у студију, ПИЈ, Пупак Им Јебем.
Онда су наше уреднице или водитељице, пошто се и то почело неразликовати, силиконски напућиле усне и почеле фарбати косе, на корак само до Зорице Брунцлик.
Очекујем убрзо да се, на некој од наших телевизија, појави водитељица у тангама, или танге у водитељичици повлака уредничици, са дупетом на столу, окренутим цијењеном пукбликаријуму малих тангованих екрана. И тако да чита централне вијести. И разговара са уваженим гостима. Који сједе за столом па, неувјежбани, час гледају у дупе на столу, час у камеру која је искључена.
У години овој, години избора, Таблоидизација се знатно проширила. Претворила се у Таболидиотизацију. Опозиција Режиму, на руском би се то рекло Нережојка, епохално је, као Перестројка, имала је права да лаже. Што је огроман технолошки искорак у односу на таболидни сношај са Јавношћу. И они лично, и странке и њихови медији, ахмедији и унередији.
Промјенаши су се толико осилили и уживјели да су јавно протестовали што се појавио неки летак на коме су, кажу, Младен и Чавић са зеленим краватама. Као, то је Прљава Кампања.
Не знам откуд им образ. Након толиког силовања јавности. Милион људи је незадовољно режимом. Па што их милион није гласало за Нережојку.
Сад ми жао што ја нисам направио те летке. Мада бих радије добро окалио те кравате па им турио у гузице.
Након тог предизборног муља, ником ништа. Јавност је гледала очима мртвих риба.
То и јесте крајњи циљ Таблоидиотизације. Умртвљење очију и свијести. Претварање Јавности у Мртву Рибу.
Само понекад окице се зацакле. То се Јавности прецизмо дозира. Вучић радио у лондонској гвожђари. ЈТП. Јебем Ти Потковицу. Јнак на беен порталу, наивно пита Јел то правимо Новог Тита.
То дјеловање на свијест захватило је и мене. Данас одем на пијацу. И само сам ходао око гвожђарских штандова. Ко јебе тепихе, столице, стиловке и јутрос опрана и исполирана аута.
Таблоидиотизација није узрокована слабостима новинара. Они су ту вишак. Као данас ковачи коса. Непотребни. Као оштрачи српова. Небитни. Као белегије у златари.
Таблоидиотизација је посљедица неприродног односа Медија и Политике.
У том односу има много више од једног држача свијеће. Има разних занимања у том одношају и око њега. Пућкачи. Подметачи. Подизачи. Гланцери Главића. Мудомили. Јојколикије Паролаши. Аи и оних перверзнијих. Сјецикесе. Млатипаре. Џепигузи.
Неке политичке странке се још увијек држе по страни. Не увлаче се у тај вртлог кала и таблоида. То их, као Есенесде, доводи у пасивну позицију у јавности. Додуше, Есенесде је цијелу годину у медијској дефанзиви. Ко трећепозивци у рату.
Ну. Таблоидиотизација не куца на врата. Она је за вратом.
Колумна Болумна у Наднависним најављује и званично пресијецање врпце. Мада бих болио да гријешим.

Таблоидиотизација није болест новинарства и медија. То је болест друштва. И цијеле НДД Сфере. Најмање је тога свјесна Јавност. Она и није задужена за велике свијести. Несрећа је што већина оних који проводе Таблоидиотизацију, такође нису свјесни ни тренутка ни посљедица.