уторак, 03. јун 2014.

2964.
НА ТРГУ
АМЕРИЧКОГ ПИРА

Мора да се сваки мртви амерички Збигњев данас преврће у гробу.
Двадесет пет година је откако је у Пекингу, на Тргу Небеског Мира, Тјен Ан Мену, угушена побуна студената.
Да је тада Кина пала, данас од ње не би била ни Украјина.
Од тада је Кина постала Мега Панда.
А Марлборо Мен попушио све што је могао.
Случајно симболично, тих четврт вијека завршава се највећим међудржавним споразумом у историји. Споразумом Москве и Пекинга око плина & ситница.
Тај споразум је знак и живим и мртвим Збигњевцима, да су изгубили и Битку за Москву и Битку за Пекинг.
А, полако, губе и Битку за Европу.
Србија је некидан јавно открила америку, да неки бриселски званичници реже и фркћу на чињеницу да Кинези србијанском пругом напредују ка Будимпешти и Средњој Европи. Пошто су, поретходно купили луку у Грчкој.
Тако Брисел има два чибука за пушење. Један је Јужни Ток а други Јужна Кинеска Пруга. У коју су Кинези јавно спремни уложити велике паре за модернизацију.
Наивни Србијански Неолиберализам, такозвани Непричава Неолиберализам, покушаваће да се прави луд у погледу Јужног Кинеског Фронта, доклегод буде могао. Као што се Србија правила луда у погледу Косова. Доклегод је могла. И као што ће се још мало правити луда у погледу Украјине. Све ва своју штету.
Дуња им је само димни сигнал.
Дабоме. Србија нема дугорочну стратегију. Има паметних људи. Али. Од паметних људи до дугорочне стратегије нема шта се не испријечи.
Да има дугорочну стратегију знали би читати онај велики скуп који су Кинези организовали, ономад у Букурешту. И гдје су окупили много околних држава.
Кинези мисле за наших наредних пола вијека. Да би ми могли да мислимо само за пола мандата.
Србији и Србима уопште, потребна је дугорочна економска оријентација према Русији и Кини.
Оријентација према Бриселу и Нато Пакту спада у краткорочне оријентације. У кратковиде.