понедељак, 02. јун 2014.

2961.

КО ЋЕ БИТИ
НАГУЖЕН, ПРЕМА
МАЛИМ ИЗЈАВАМА

Када спољни послове прелазе у сполне. Ко ће се у интеграцијама утрунити из опанака. Зашто историјски споразуми не садрже мале ствари.
Али сва ова питања могу да буду замијењена једним правим.
Зашто бирачи иду на изборе а појма немају за шта гласају.
Да би се пратила и анализирала политичка позиција Србије, потребно је имати жилав и јак врат, ко у коња.
Јер, глава мора тако фреквентно да се окреће тамовамо, од изјаве до изјаве, од става до става, као да пратиш пинг понг између Кинеза и Јапанаца. И тако двадесетчетири часа на дан.
Напримјер.
Џонатан Мур, директор канцеларије за јужну и југоисточну Европу у америчком државном секретаријату, онај што полаже косу настрану преко ћелуше па може да хода само ако му вјетар долази са десне стране, изјавио је
Европска Унија ће очекивати од Србије да подржи њен став о Украјини. Рачунамо да ће Србија донијети исправну одлуку.
Мур као у оном домаћем вицу. Знаш ли да рачунаш, секо. Знам. Рачунај да ћеш бити јебана.
И откуд Мур зна шта ће ЕУ да очекује од Србије. Он, из неког голубарника при канцеларији. Ваљда Србија треба нешто да очекује од ЕУ.
Ту смо већ код опанака изнад главе.
Трејси Џејкобсон, Амамбица у Приштини, каже да ће новоизабрани српски посланици морати да полажу заклетву независном Косову. Драго ми је што то Београд подржава.
Како Трејси зна шта Београд подржава. Осим одбране Шапца.
ПМПВ, Први Мали Потпредсједник Владе, Дачић изјавио, раскрилио се у Политици, на пет ступаца,
Док нас ЕУ не прими у чланство, водимо рачуна о нашим интересима.
Јебитито, зна и Дачић да рачуна.
Још је рекао
Не можемо да спречимо чланство Косова у Венецијанској комисији.
Јебеш комисију. Зато можемо да спречимо чланство Косова у Нато Пакту. Да НП не избије на границе Србије и са доње стране. Ваља нама опет на Крф. Па на Зејтинлик.
А. Кад нас ЕУ прими. Шта онда.
Ту, већ, спољни послови прелазе у скидогаћ.
Пошто су биле поплаве, неким малим и брзим рукавцем протекла је вијест да је неки српски натпоручник одвео једну малу јединицу која је, негдје на Мањачи Њемачке, учествовала у војној вјежби Нато Војске под називом Умилно самозадовољство интерактивног копненог садјества II. Или тако некако.
Шта ће српски натпоручник и јединица српске војске у Нато бази у Њемачкој.
Ко боље зна. Трејси или Џонатан.
Питања с почетка могу и да се размножавају.
Искуство је историјско и велико.
Ну. Особина великих историјских искустава је да се брзо забораве.
И Сека, која ће бити јебана негдје иза сена, чим устане, заборавиће.
У почетку, сви су одушевљени, новом државом за све народе, новом интеграцијом за све државе, новом алијансом за све војске. Нико не гледа ко ће, на крају бити приклан. Прије него се утруни из опанака. Јер. Тако је почела и тако завршила СФРЈ. Тако почиње и са ЕУ. Тако ће и завршити. Тако почиње и са Нато Пактом. Мала вежбица у Немачкој. А онда се нађеш између, као Украјина. Тако почиње Дејтонски споразум. А онда се Бакир слика са Босићем.
Несрећа је увијек у ситницама. Мала рупа на гркљану.