субота, 03. август 2013.

2242.
САМО 22%
НЕЗАВИСНИХ
ЋЕ ПРЕЖИВЈЕТИ
 

Видим. Независне Невине постале истурена катедра Српског Интелектуалног Тројца опште пропасти, ЦБЧ, Црнадак, Бореновић, Чавић, са шефом катедре им, Иванићем.
Лансирана је сторија о томе да само 22% грађана Српске путује на одмор.
Остали умиру од глади. Нема ко ни да их сахрани. Па Црвени Крст иде од врата до врата, са упутама да они који још помрли нису, полако крећу према гробљима и тамо цркавају, једноставнија и јевтинија је сахрана.
Та сторија је бисер Независног Јаунага Новинарства.
Истраживачки, У Пизду Материну.
Главни стручни консултант је пројект менаџер уније потрошача. Или тако некако. Фосил. Ко да га је некидан пронашао Самир у Пирамиди.
Кључни постотак 22% није уопште знак сиромаштва и опште пропасти. Потребно је успоредити податке са околним друштвима, успоредити нивое плата и Бидипи по главни живаља, анализирати структуру бивственог буџета породица. И тако даље.
Овако гологоуз податак не говори ништа. Осим да скоро сваки четврти становник Српске путује на одмор. Када се изузму стари, ћорави и кљакави, које чека још само један пут у животу, па и пензионери, без обзира што су се у њих потурали и они који чупају репове, па они који, иначе, не иду на пут одмора, Податак 22 је  феноменалан.
Јер. У читавој Европи пада путни туризам.
У Хрватској има више Срба него Туриста. Није ваљда то смањење само зато што несретници и изгибници сиротани из Српске нису стигли.
У Податку 22 су углавном нижи друштвени слојеви. На море иде сиротиња. Они који имају викендице и имања, имају и друге организационе и платежне могућности. Они који се држе фамилијарно, такође. Они који имају нешто лове, неће да се муче путовањем до мора и тамошњим сумраком у односу на социјалистички развесељени туризам јадрански.
Податак 22 се лансира да би се лансирала, по милијардити пут, зависност сваког живог бића од Владе и Политике. Лажна Зависност.
Што уопште није тачно. Не само у Српској, него нигдје.
Таква теза је крајње потцјењивачка према Живом Бићу. Јер га представља неспособним за самосталну егзистенцију. Сви они који су на владиним јаслама, јаслама буџета, имају још способности и могућности за живот. Полицајци и просвјетарци, на примјер, чији највећи дио састава поштено и квалитетно обавља своје државне службе. Судство је шљам и нећу да их уразматрам. Као и администрација из Адм Центра Српске.
Људи раде и преко Владиног Радног Времена. Имају породице које раде и привређују. Не живе сви на Тргу Крајине. Људи имају имања. И раде. То што кржљави умови, лезилебовићи и лезипиздери, након свршених вечерњих, приватних, факултета на доплату, сматрају да су постали експерти, социјални и економски, и да им треба докотрљати црвени тепих под нос, како би побјегли од знојног и мисленог рада, већ се само запослили у Државној Служби, да би могли узимати кредите, да живе мимо могућности и рада, не значи да су и квалификовани да стварају јавно мнијење.
Да ови из Податка 22 иду на брање воћа у Лијевче поље, умјесто на море, били би много сретније друштво.