САДОМАСОВНА

КУЛТУРА

Када се, кроз неколико хиљада година буду вршила археолошка ископавања на локалитетима старих култура, Винчанска ће бити заборављена а археолози ће, са највећом пажњом, њежним четкицама да опрашују Дупе Старлете Станије.

Гробница Краљице Нефертити биће већ одавно пронађена и заборављена.

Дакле. Кутлура.

Кад хоћете да уништите неки Народ или Цивилизацију, уништите им културу. Па, на примјер, око Цркве Аја Софија подигнете четири минарета.

А кад неки Народ или Цивилизација пропадне, једино што се још може наћи јесу остаци Културе.

Данима гледам најаву Забрањеног Форума Александра Хршума.

Хршум је Осма Сарајевска Институција Културе. Толико се бори за Босанскохерцеговачке Теме да ми човјека дође жао.

То је као Четницима Четрдесеттреће читати Мафиест Комунистичке Партије.

У тој најави је и нека цурица, дјевојка, рођена вјероватно послије рата, а и ако је мало раније, одрасла је послијерата.

Она каже, отприлике, да има Културе у БиХ. Сека Алексић.

Сека Алексић је Певаљка. Има и неких пјесама. Ја сам је упамтио по томе што је у некој емисији устала и затресла гузицом, уз слоган Ово је Прва Мешалица Србије.

Дабоме да је бесмислено у БиХ говорити о Култури. Или о Култури у БиХ. Или о БиХ Култури.

Тамо гдје не постоји Држава нема ни Културе.

Мада је познато да су Невладине Организације изградиле Пирамиде.

Република Српска је своју Културу одавно заборавила, потиснула и закопала под огромне слојеве и наслаге јаловине. И оставила за нека боља археолошка времена.

Најприје би требало формирати Министарство Културе.

Мада знам да од тога нема ништа.

Затим би требало одвојити средства за Културу.

Мада видим да их нема.

Онда би требало у једну књижурину сабрати оно што је Култура Овдје са покушајем валоризације и рангирања.

Мада знам да то Власти, јер то може урадити само Власт, не занима. Пошто је профитабилније, то је њихово мишљење, оп. а., отићи на Славу Шукалових Светих 260.

Ну.

Може се много урадити и без Министарства Културе и без Пара.

Локалне Заједнице могу да учине највише. До неких бољих времена.

Нисам примијето да је нека већа Локална Заједница, такозвани Додикови Градови, напримјер, позвала, на предновогодишњи коктел, Сликаре, Скулпторе, Писце.

А да не говорим о томе да ником није пало на памет, да установи Сајам Сликарства, рецимо.

Који би могао да буде бољи и културнији од оног тезгоносног Сајма Књига, у шта се претворила свака таква манифестација откако су је преузели приватници.

То би Бањалука могла да уприличи за цијелу Републику. Мада Бањалука и не зна ко све слика ни у Бањалуци. И ваја.

И то по демократском принципу. Сваки сликар и вајар, по багателној цијени, закупи простор и изложи се. Можда нешто, сиротани, и продају. Можда се појави неки Ликовни Критичар, мнијем да их има, кад има толико експерата за Народне Посланике и то, па негдје изрекне какву похвалу или покуду. Па се начине тевепанели. Па људи виде да неко из њиховог краја слика, Сунце Ти Јебем.

Па би Додикови Градови, барем, могли позвати те своје вајаре и скулпторе, кад их упознају на предновогодишњем коктелу, да у граду изобликују нешто. Град ће им на локацију допремити камене или дрвене громаде.

Јер.

Култура је у опасности.

Станија је објавила да послије ријалитија, своје Дупе повлачи из Јавности.

МОЈ ЉЕТОШЊИ СТРШЉЕНИК

СА ОКО 5.000 МАЛИХ АПАРТМАНА. СКИНУО САМ ГА ЈЕР СЕ СТРШЉЕНОВИ НИКАД НЕ ВРАЋАЈУ У СТАРО ГНИЈЕЗДО И ЈЕР ХОЋУ ДА ПОКУШАМ ДА САЧУВАМ ОВО КАО ПРИМЈЕРАК ГЕНИЈАЛНОГ ГРАДИТЕЉСТВА МАЛИХ БИЋА КОЈА ЖИВЕ КРАТКО И, ПО НАШЕМ СТРАХУ, ЗНАЈУ САМО ДА УЈЕДАЈУ.

 КРВ ОЧИЈУ И СУЗА

КАРТОН 50 х 70 ЦМ, БОЈЕ ЗА ДРВО,

ЦИКЛУС ЦРНЕ МАЈКЕ И МАРАМЕ

МОЈА СЛАТКА ЦУРИЦА

КАРТОН, 9 х 11 ЦМ, БОЈЕ ЗА ДРВО

НЕ ЗНАМ

ШТА ЈОШ МОЖЕ

ДА УЗБУДИ

ДАРУ БУБАМАРУ,

ЉЕВИЦА ИЛИ

БРИСЕЛИЦА

Дара Бубамара је симбол за Јавност.

Јавност се претворила у ту Дару, ниску, малу исполовњачену парапеваљку, која својим или туђим гологузјем покушава прибавити мало медијске пажње коју су појели Вође, Ријалитији и Таблоиди.

Нормална Јавност, нажалост, у горем је положају и од Даре Бубамаре.

Ничим више не може да се заинтересује.

Јавност се предала.

Битка за Стаљинград могла је да се преокрене.

Битка за Јавност више не може.

Стога је занимљиво пратити како је Јавност, и овдје и у Србији, мртваладна на европске интеграцје, бриселизацију, поглавља, приступне преговоре.

То је и био циљ.

Да Власти и Брисел комуницирају са Ладним Гробовима умјесто Јавности.

У ту сврху служи и низ празних тема које се бацају и у очи и у гузицу Јавности.

У БиХ је то Извоз Мирка Шаровића.

У Србији је то, тренутно, Борко Левица.

У ситуацији док се још само у малим црквеним календарима не штампају болдовани наслови Десет Вучићевих Заповести, причати о Левици у Србији, и то Левици Борка Стефановића, дјелује доиста страдијски смијешно.

Коликогод анласери, просери и генератори анимирања Јавности, Јавног Мнијења и Јавне Свијести, тобожњом Љевицим, жељели да узбуде Дару Бубамару, они је, у ствари желе да умртве.

Јер тема Левице Србије, смешна је тема.

Као што је био смијешан и напад на политичке снаге које се, тобоже, одушевљавају Сиризом. Па Подемосом.

А све је, у ствари била одбрана Вучића и Напредњака и јачање њихових, Вучићевих, прије свега, утврда, здања и недодирљивости.

Никаква Љевица на овим просторима више не постоји. Нити има услова за постојање.

За шта би се борила данашња Љевица. Некад је то било осмочасовно радно вријеме. Трипут осам.

Данас је то остварено.

У Србији имају 8 часова Вучића, 8 часова Ријалитија, 8 часова сна.

У Хрватској имају 8 сати Моста, 8 сати Мамића, 8 сати сна.

Добро. У БиХ је таблица множења нешто другачија. 8 сати Сарајева, 8 сати Савеза За Промјене, 8 сати Бакира.

Суштина је у томе да Јавност, Грађани, Бирачи, Гласачи, Чланови, Политични и Аполитични Појединци, немају шта да траже на Љевици и кад би сви похрлили тамо, као Радикали у Напредњаке.

Ово што се зове Љевица, у БиХ и у Хрватској, то је само есдепеизирани инстант превара са истим циљем као и што је пласман Дариног самозадовољавања.

Љевица је, поједностављено, или Револуција или Еволуција.

А услова ни за једно ни за друго, данас, нема. Нема ни Српа ни Чекића, односно алатки, друштвених полуга. Што је најтрагичније, нема ни циљева. Гдје Револуција и чега Еволуција.

Стога ће ово стање Ладних Гробова Живих да траје још једно вријеме, које може да буде и дуго и предуго,

Док се, на одређеном ступњу друтвеног развоја, не створе услови за формирање Странке Социјалног Савеза.

Политичке Странке која ће окупљати најшире слојеве обезвријеђеног, обесправљеног и од одлучивања одлученог социјалног спектраријума.

ВОЂА,

ПАРТИЈА,

ОРГАНИЗАЦИЈА,

БРАТИЈА

Србија је најсупјешнија земља на коју је бачена атомска бомба дезинформација.

У Србији, данас, не можете сазнати ништа.

Има још земљица и земљичурака које теже том циљ, али не успијевају до краја.

Стање ума пјединца, поданика, грађанина, конзумента, који живи тамо гдје се не може сазнати ништа, такво је да ће он прихватити свашта. Све што му се баци.

Пирнем данас, као по сувом маслачку. И узмем двије пахуљице.

·        Вучић има пола милиона више подржавалаца од Српске Напредне Странке.

·        Николић, Предсидетељ Сербије. Да би срушили Вучића, они знају да треба разбити Есенес.

Ту долазимо до незаобилане и пресудне Балканске Тријаде. Вођа Народ Странка.

Познато је да су најприје измишљене Странке па онда створени Срби.

А онда је Господ Политички Бог, схвативиши да се Свијет не прави без вађења Свог, увидио грешку и у све удјенуо Вођу.

Они који су више слушали Бога, имали су велике среће или велике несреће са Вођама. Срби, напримјер. Имали су их толико, својих и туђих, да су неке морали и да поубијају.

Они који су више слушали попове, нису имали среће са вођама. Хрвати, на примјер. Послије Матије Губца, имали су покушај са Туђманом. Све док нису дочекали Колинду.

Ну.

Народ, поданици, појединци, конзументи, својим великим интересовањем за Политичке Странке, сад говорим о Србима, исказују мјеру свог колективитета. А то је озбиљан синдром. Колективтет је један од темеља НДД Сфере. Нација Држава Друштво.

Нација се не може опредметити без Државе. Државе нема без Нације. А када имате то обоје, потребно вам је Друштво. Имаче би Држава била само Тор са великом књигом Пописа Становништва.

Срби воле Колективитете преко свих мјера. Толико да су спремни кренути и за туђим Вођом, као што је Тито. Или вољети Путина више од своје жене. Или су, чак, спремни да изађу из своје вољене Странке, Радикалне, напримјер, и уђу у Напредну. Врата до врата. Као да су ушли у женски нужник. Пардон, снаја.

Посебни Политички Болесници, А Вође су углавном то, кад схвате те релације између Народа, Вође и Колективитета, почну да јебу и Народ и Колективитет. Странку повлака Партију.

То се увијек догађа на одрђеном ступњу развоја Вођа, Странака и међусобних односа. Пошто Моћ Вођи сужава зјенице и натиче му све тамније и тамније наочаре, он почиње да се одваја од Странке и Организације. Ширећи своја велика и топла крила према свима више него према онима из Странке и Организације. Тако се са пилићима, којих, временом, бива све мање, накупи и крокодилчића, са малим слатким репићима, пирана, двиљих крмака, мрких међеда, канибала, чак.

Колективитет Странка Организација то још увијек сагледава као Велику Моћ Драгог Вође. И дјелује по инерцији. Гласа на Изборима и за Странку и за Вођу. Па онда све више за Вођу јер ови из Странке почињу да дјелују мимо. Мали слатки репићи се претворили у крваве и опште репине.

Али, то је тренутак кад је Вођа заборавио да постоји Странка Партија Организација.

Чули сте да Вучић, напримјер, прича о Мојим Пријатељима и о Веберу.

Вође се, тада, крећу у том свијету. Непостојећих.

Питање је само начина како ће у тој фази, на тешком смрдљивом крају, пропасти Странка Организација.

Томислав Николић, Предсидетељ, не схвата шта је СПО, Странка Партија Организација.

Зато се њему чини да хоће да разбију СНС како би оборили Вучића.

Није тачно. Вучић ће, ако ико, разбити СНС.

Као што је Тадић разбио ДС.

Као што су Титићи, кад је Тито умро, разбили СКЈ.

Знајући како ствари теку, ономад сам покушао да Савез Независних Социјал Демократа организујем као Политичку Породицу. Јер је све уништиво, и војске, и милиције, и силе и бункери, и државе, и лидери, и вође, и богови. Само је Породица неуништива.

Дабоме да нисам успио.

Генерално. Одметање Вође, као и неприродно наметање, и упропашатавање Колективитета, најбољи пут је ка упрошашатавању цијеле НДД Сфере.

БАКИРОВО ЉЕПИЛО

ЗА КАНТОНЕ

ИЛИ ВАРКА

ЗА ХРВАТЕ И СРБЕ

Никада се неће промијенити мишљење и став Сарајева о Србима и Републици Српској.

Алија Изетбеговић је то написао у Исламској Декларацији.

Сулејман Тихић је говорио Ови из Ереса.

Бакир Изетбеговић је некидан, у великом годишњем интервјуу, рекао Тамо је једно вријеме ишло добро, продат је Телеком, било кредита... Мислећи на Републику Српску.

Сада се нада да ће народ да дигне буну и, вјероватно, сруши Режим а доведе на власт његове Пробосанце Промјенаше.

Бакир Син је констатовао да је одлука Уставног Судабих ујединила све странке. Речено ми је да је то привремено.

Није рекао ко му је рекао. Да ли Аранжери, Странци Усранци, или изравно Савезаши Промјенаши.

Дакле, Бакир Син и даље игра на Српско Нејединство.

У том интервјуу је, међутим, рекао и да се нада да ће сљедеће године доћи до спајања кантона. Барем два. Херцеговачко Неретванског и Средњебосанског.

Без обзира што та његова прича има промаје, као и она Тихћева послије Пруда, Што се не би Бијељина припојила Тузли, у регију, а Бихаћ Бањалуци, јасно је да све чешће Бакирово изношење канте љепила за кантоне, лансирање тезе о Мегакантонима и слично, има неку сврху.

Или је у питању куповина времена, или је покушај да се Хрватима, уз рјешење Мостара, мало изађе у сусрет и да их се одваја од Републике Српске, машући могућношћу Трећег Ентитета, односно оквирне изборне јединице за Хрватског Члана Предсједништва, или је то тихи увод у Регионализацију.

Која је уписана у политички програм Есдеа. Дакле, БиХ без Ентитета.

Савез За Промјене, а ни Власт у Републици Српској, не изјашњавају се о Мегакантонизацији.

Сматрајући, вјероватно, да је ријеч о унутрашњем питању друге државе, Федерације БиХ.

Ну.

Ствар је далекосежнија и треба, на вријеме, заузети став и поставити оријентире. Не само због три чисте и јадне српске општине у Федерацији, Дрвар, Гламоч и Грахово, већ и због процеса који може да се претвори у тешку оловну плочу невидљивих уставних промјена. Односно Регионализације која је такође укидање Републике Српске, само околним путем. А не директним укидањем Ентитетског Гласања и слично.

Бакир Син говори о два кантона и њиховом спајању јер су они мултетнички.

А идеја о Регијама је такође мултиетничка и онда нема ко шта да има против.

Дабоме да је та мултиетничност регија или кантона опасна политичка унитарна идеја. Јер би Бошњаци увијек били најбронији.

Та технологија је кориштена и у СР БиХ, код формирања општина. И тада против Срба.

Очекујем од Савеза За Промјене, без обзира шта су рекли Бакиру о привремености Српског Јединства, да се први изјасне о Љепилу За Кантоне.

Прво, своји су, друго, у државној власти су, треће, морају да воде рачуна о свим Србима. Који су конститутивни диљем свих кантона и у сваком кантону посебно. Јел тако.

Што се мене тиче.

Свако спајање кантона и лего игра са жупанијама која долази из Сарајева, унитаристичка је.

Свака територијализација која не заокружје подручје у коме су Хрвати већински, дугорочно је опасна.

Републици Српској одговара једино већинска хрватска теритријално политичка цјелина. Која би, онда, са Републиком Српском, као већинском српском државом, била валидна брана Унитаризацији.

 КРСТ КАО НАРАМАК

ЦРНА ПОМОТАНА МАРАМА

ЗА СИНОВИМА

НОВА

РУСКА

АТОМСКА БОМБА.

20 ДРЖАВА

ОДМАХ.

Сва аналитика Руског Интереса на Балкану, смјештена је у једну Путинову реченицу о Републици Српској. Да би Републику Српску признало 20 држав, одмах.

О томе могу, сада, да се пишу књиге.

Неколико ствари треба имати на уму.

·        Распад Југославије, како сам одавно констатовао, још није завршен. А завршиће се у БиХ. То је Путин, на неки начин, и потврдио.

·        Русија озбиљно и дугорочно размишља и анализира Балкан, Србе и Републику Српску. Јер, бројка од 20 држава није Путину пала на памет Државницима тог калибра и таквих држава ствари не падају на памет.

·        Порука о Двадесет Држава Одмах, није толико порука Републици Српској јер она сама не може ништа да учини, без сазријевања ближе и даље ситуације. То је порука ЕУ-НАТО Пактерима, З&ФТ-у и Финансијерским Територијалистима, Исламском Извозном Тероризму. И порука Будућности Европске Уније. А нарочито, порука Србији.

·        Дугорочна Геостратешка Расједница и даље иде кроз ова подручја. Као и приликом распада Римског Царства. Као и на Јалти. Стога нико не треба да чини непормишљене грешке и да ту границу прекорачује због неког болесног нарцисоидног, грижосавјестног терета или због лажне историјалности.

·        Овдје је исплативије чекати Русе него чекати Брисел. Иако ће Брисел, оба интеграцијска Брисела, прије да дође. Чекајући Русе, Српска и Србија требају да раде на својој економији и кориштењу својих људских и природних ресурса. Уздајући се у Оба Брисела, а нарочито кад они дођу, са економском самосталношћу и било каквим НДД просперитетом, завршено је.

·        Путин је упозорио Оба Брисела и Сарајевске Унитаристе, у које поред Сарајевског Политичког Круга, убрајам и дио међународне заједнице.

САД БАКИР

НА ТАВИ

СУЛЕЈМАНА

ТИХИЋА

Чим на Телевизији нема секса, почне прича о Преустроју Федерације.

Како је лијепо било док је Хадезе био подијељен на ХДЗ БиХ, ХДЗ 1990, ХДЗ 1991, ХДЗ 1992, ХДЗ 1993... а Комшић Члан Предсједништва у име Љиљана С Требевића.

Ну. Хадезе, БиХ, Човић, опоравио се и заузео своју трећину власти.

У међувремену Сулејман Тихић постао почивши. А покушавао је да са Човићем и Додиком нешто барем почне да прича о Уставним Промјенама.

Уставне Промјене у БиХ су синтагма која означава компликован процес отимања територија.

А тактика око Великих Уставних Промјена у БиХ, које би прогутале Републику Српску, пребачена је на криминализацију Републике Српске и Власти.

Остао је, међутим, проблем са Хрватима у Федерацији. Које су Бошњаци, њихово политичко, вјерско и криминално-тржишно вођство нагузили по свим меридијанима и паралелама. Па је на многим мјестима у Федеацји међумржња Хрвата и Бошњака на тачки латентног усијања.

Федерација БиХ је требала бити Федерација Кантона и Жупанија а претворила се у политички и административни Терор Сарајева.

Прије 15 година сам писао о потреби успостављања Трећег Ентитета. Уз поштовање Дејтонских Граница. Јер Дејтонске Границе нису само границе БиХ, према Србији, Хрватској и Црној Гори. Дејтонска Граница је и граница Републике Српске али и границе кантона и жупанија.

Мој приједлог је био да се споје три жупаније са хрватском већином, која су смјештена на трбуху БиХ и, у дислоцираном статусу, Орашје.

Сада се нешто слично догађа са идејом која је лансирана као Мегакантони. И о којој, наводно, разговарају Изетбеговић и Човић. Мада је Бакир, бржебоље, демантовао.

Јер сада на својој кожи осјећа како је пржити се у Тихићевој тави.

Мада се не ради о подјели Федерације на двије групе кантона, Унитаристичко Политичко Подземље не допушта разговоре на ту тему. Али Бакир Изетбеговић нема много маневра. Покушава некако да купи вријеме па је Есдеа, синоћ, изнијела став да долази у обзир одлагање локалних избора, како би се спојили са општим. Што може да буде знак да Бакир, и Есдеа, морају да попусте пред налетима Хрвата.

Република Српска треба да мирно сједи са стране, лагано подржава Хрвате, додаје понеко суво дрво у ватру Федерације и пази шта се догађа.

Да се процес Мегакантони не би претворио у Регије и Регионализацију која ће захватити цијелу БиХ. А што је званична страначка програмска политика Есдеа и Есдепе.

 ОБОЈЕНИ ПИЈЕТАО

 СУЛЕЈМАН ХАН - ЦРВЕН БАН

 КОСТИМИРАНА ПЛЕСАЧИЦА

 УОМЧЕНА СТАРА СТИЈЕНА

ОБУЋНИЦА

ЗА СВЕТОГ НИКОЛУ

МЕКТИЋ

ЕРЕКТИЋ

ИЛИ СУНОВРАТ

ПОЛИТИЧКЕ

АРТИКУЛАЦИЈЕ

Уз Мектић Еректића иде и Златан Кила Босић. Само, још се није квалификовао за Наслов.

Тај Есдеесов министар безбједности, сигурности и инфлаторних глупих иступа, нарочито посљедњих дана,  убио је Јавност у БиХ и Републици Српској цијелим реденицима изјава. Као да је један од два јарца портпарола, на брвну завађенх политичких опција. А не Министар Безбједности, СТЈ.

Коме не приличи да даје изјаве ни сваког мјесеца а камо ли у два, у четири, у шест, у осам, у десет. Ко кино.

Мада човјек и јесте кино.

Оно што је примитивно и занимљиво код тог Недрагана Мектића јесте класична есдеесова, есдеаова, хадезеова технологија јавног наступа од прије почетака Клања Браства & Јединства у БиХ.

Да он то говори у своје име, ником ништа.

Али он наступа испред Српске Демократске Странке, испред Савјета министара, испред Министарства, испред Сипе... умало не написах и Испред Америчке Амбасаде.

Мектић је Државна Полиција, Истрага, Тужилаштво, Суд, Затвор. И подворник у Државном Затвору.

Његова изјава да ће Сипа похапсити извршитеље крупног криминала у Републици Српској директно га квалификује за све то. И свједочи о томе да је он себи приграбио све те функције.

Како усрани министар у још усранијем Савјету Министара, у веома усраном ресору који није дејтонска надлежност заједничких органа, зна да негдје постоји крупни криминал, да зна ко су извшитељи. И да зна да ће бити похапшени.

Маму Му Јебем, како Странци Усранци само међу Србима нађу најглупље. Кад је конкуренција Хрвата и Бошњака такође жестока.

Слично наступа и Босић. Који је Предсједник Српске Демократске Странке. Еј. Српске Демократске Странке. Од које ја, као класично образована будала сељачког поријекла, очекујем да има Реалан Национални Демократски Политички Програм. А не да се, под Босићем Пробосићем и уз амбасадне диригентске палице и позоришне суфлере претвара у полицајца позорника који иза ћошкова јавља како дјеца краду лопте по двориштима.

Да ли је РНДП Програм хапшење Додика.

Ухапсите га једном, јебо вас он. Али на основу истраге, а не портала, на основу оптужбе а не вуканових магнетофона, на основу чињеница а не на основу ваше жеље да дођете на власт. И америчке амбасадне жеље да вац нагузи на Маријин Двору.

Јавност, која је у добром дијелу саиграч и саучесник оваквог политичког дивљаштва подржава овакву дјелатност Мектића и Босића.

И шта постиже.

Постиже то да се мијења профилација и технологија изградње и дјеловања Великих Политичких Странака код Срба.

Есдеесовци, и дио Јавности, реструктуришу Српску Демократску Странку у тужибабу, нарикачу и пробосанску и проамбасадну плачипичку.

Кад то раде Чавић, Бореновић и Михајлица, са својим малим странкама, то није ништа.

У случају СДС то је српска трагедија.

Они не само да реструктиришу СДС, они пстављају трасе и за будуће велике политичке странке код Срба.

Они деформишу и Власт и странке на Власти. Јер, ови почињу да се бране сличном технологијом, употребљавајући све расположиве снаге на бојишту. Институције постају приручна средства и једнима и другима.

Али ни то није све. Ако назовете одмах сазнаћете да људи са Босићем, Мектићем и Вукановићем, и... мисле да се може направити Држава Република Српска.

СРБИЈА УЛАЗИ

У НОВУ ФАЗУ

ДЕСТРУКЦИЈЕ

Журба Европске Уније са приступним поглављима Србије, може да значи само двије ствари.

Да су Сједињене Америчке Државе нервозне. У погледу сиријског ангажмана Русије и проблема Турске са Русијом.

И да је процијењено да је Србија довољно сломљена, да се може мирно наставити убразана девастација, дерегулација и деструкција. Уз помоћ Господара Вучића.

Стога Хан говори о почетку Једне Трке.

Необјашњиво је да се приступни преговори карактеришу таквим валерима. Нарочито кад је нејасно коме се овдје жури. Нити Србији. Јер Србија је, изузев оне двојице, Станлија и Олија, прилично равнодушна на сву ЕУ. Нити ЕУ. Јер досад није показивала журбу у погледу било којих питања и проблема Србије.

Сада, наједном, Трка.

Додатно објашњење могу да дају и поглавља која се данас, у Бриселу, свечано отварају.

О финансијама и о Косову. 32. и 35.

Лепа беше она прича о томе да ће Србија, на крају, пута, прије уласка у ЕУ, морати да призна Косово.

Са увртања ушију прешло се одмах на увртање муда.

И, дабоме, Финансије.

То никако није случајан избор.

Оглавље о Косову треба да послужи за понижавање Србије. И садашње гарнитуре на власти. Само се они тога не могу да досете.

Јер. Косово је итакоитако Држава. Србија тамо нема ни ЗСО испод нокта.

То Оглавље ће трајати дуго. Зато је и потребно. Урушиће се међународно достојанство Србије. Њено национално самопоуздање ће даље да се осипа. А све то ће у јавном животу уопште проређивати умне, националне и перспективне главе.

У балегарским временима само котрљани имају жељу да нешто раде.

Финансијско Оглавље ће даље деструирати токове новца. Извластити Државу.

Што је и иначе крајњи циљ приступних преговора и гарнитуре Поглавља.

Никоме, а најмање Бриселу, није циљ да створи респектабилну Државу. Стабилну Чланицу ЕУ.

Јер ни једног примјера за такво нешто нема.

Ни највећи миљеници Западне Европе нису ништа добили на приступном путу. А када су ушли у ЕУ, остављени су негдје удну дворишта да труну, кисну и сналазе се како знају.

Циљ цијелог овог пута, чак и када би био убрзан и када би Србија била примљна у ЕУ, јесте да се на том српском подручју уништи сваки реалан темељ даље изградње, опоравка, дизања, НДД Сфере. Нације Државе Друштва.

Као што је и циљ да се у тим преговорима и поглављима заокупи Бриселом а не Русијом. Да се одвоји од Русије и Источне Оптике.

Србија ће, након свега, као и друге земље, остати трајно неспобна за било какав смислен и перспективан колективитет који може да држи нацију на окупу.

А то и јесте био један од великих циљева распада Југославије. Уништење Српског Националног Колективитета. Јер су други сви, на том подручју, много уништивији. И с њима је посао завршен. Словенци, Хрвати, муслимани, Црногорци, Македонци.

Одмах иза тога је Територијализација као циљ.

Стога је Америка мало нервозна. Стога Хан говори о Трци.

Не мисли на Трку Србије према Бриселу већ на Трку Запада са Русијом.

Јер. Преокрети на Блистоку, у руску корист, могу да преокрену вјетроказе и на Балкану.

Биће занимљиво, у тим Временима Оглављима, гледати и слушати Патетичног Вођу и дупелизни аудиторијум бриселске Сербије.

Биће занимљиво, смешно и жалосно.

ПЛАН РУШЕЊА

ДОДИКА

ОСТАО БЕЗ  ИВАНИЋА

Ситни мали Калкулијанери, Странци Усранци у БиХ, и њихови башчаршијски Јабаши, нису добро програмирали рушење Републике Српске.

Њихов план је био импровизаторски. Који није узео у обзир да СНСД није импровизаторска странка.Неки Деес. Већ је дошла до изорне побједе, 2006е, након десет година сталних изборних успона и раста. И који је, план, све карте бацио на рушење Додика, не узевши у обзир да рушењем Додика није могуће срушити и Есенесде. Да би пао Додик, потребно је да се, најприје сруши Еснесде.

То мало ко схвата Овдје. Укључујући и Додика.

Странци Усранци су направили још двије грешке.

1.    Младен Иванић

2.    Савез За Промјене у коме је Есдеес.

А са три грешке, на Босанском Прелу, нико пичке није добио ни по најљепшој звјезданој топлој ноћи.

Младена Иванића не занима политичко ударништво, прегалаштво и лопата Алије Сиротановића. А борба против Есенесде и Додика је све то, помножено још неколико пута. Он је, против њиха свиха одиграо феноменалан покер. Имао је сигурно мјесто у Предсједништву и онда повуко. Кеца. Напустио мјесто предсједника епохалног прогресног покрета потрошача, Педепеа.

Тако је мали ситни хрчак Босић, остао сам на бојном пољу. Треба да буде, сирома, и Југ Богдан, и Девет Југовића, и Мајка им и Косовка Дјевојка.

Па, још га само јебите. И кад није прело и заносна мјесечина.

Грешка са Есдеесом је најтежа у томе што се ово што им је урадио Пробосић, може урадити само једном.

Ако Есдеес не побиједи на локалним иборима тако да Есенесдеу оставе тек двијетри општине, Босић неће дочекати Опште Изборе.

Иванић хоће. Јебесењему. Неће се кандидовати више ни за шта. А нема ни шансе и кад би се знојио и сафуњо. Јер ће му мандат проћи у Издајничком Мектићарењу и сранију о Кримкоруп у Српској, што више нико нормалан не може гледати и слушати. Есдеесовци, међу којима је највећи дио здравих ортодоксних Срба, неће му, Иванићу, нити неком таквом, опет дати глас.

Шта то значи.

То значи да Аа Амб треба да размишља да Босића стави на мјесто шефа мисије ОЕБС у БиХ, умјесто Џмура.

И значи да ће се Додик кандидовати за Члана П БиХ, на изборима 2018е.

То и јесте главни проблем. Без обзира што је Додик Предсједник Есенесдеа, за њега ће гласати и огроман број Есдеесових гласача. Ја сам, предлажући му оно што сам предлагао, на један умилан начин, хтио да тај број увећам и забетонирам.

Странци Усранци, Сарај Калкулијанери и Ам Амб добијају Црни Пришт на могућнст да Додик два мандата буде члан Предсједништва БиХ.

То се, сковали су план, мора спријечити по сваку цијену, и ратом ако треба а нарочито беспоштедном борбом против Криминала & Корупције.

Стога и јесте оваква офанзива на општу криминализацију, не само Додика већ и Дододика. На растурање Споцијалиста и Денсмарковаца.

Једина права штета коју су СУ, СК и Ам Амб напрвили јесте што су уништили квалитетну српску опозицију у току неколико година. А у тешким временима Републици Српској треба здрава, српска, неиздајничка, демократска, опозиција. Кад је медимлијеко, онда могу сви да мисле исто. И пишају у исту тикву.