ОФАНЗИВА

НА СРБИЈУ

ИСКЉУЧИВО ЈЕ

У СВРХУ ДАЉЕГ

ОБАРАЊА ЦИЈЕНЕ

Ово што се догађа Вучићу и Србији, убичајена је појава.

Кадгод се оформи гарнитура власти у некој слабој држави, навале лешинари из иностранства. Они немају поштене намјере. Циљ те навале је да се упознају функцонери Власти, да тимови прибиљеже оно што нису знали, да се види ко је колико тврд и погодан, да му се окупира пажња и вријеме, да не би радио нешто корисно, и да се предухитре други просци.

У случају Србије и Вучића то није потпуно тако. Тек је малим дијелом тако.

Јер и прошле године, у ово доба, знало се да ће Вучић формирати Владу. А Они о Вучићу знају све. Више него је он икад о себи мислио да може да уради и поднесе.

Бајден, Курц и Тачи су окупирали спољнополитичке послове Вучића и Србије. Ту је и Швеђанин. Тачи се убацио преко полагања вијенаца српским жртвама. Што је најљигавији потцјењивачки потез према Србији и Србима, у дугом низу година.

Једнаке је категорије, само на много вишем нивоу, и Бајденово извињење жртвама Бомбардовања од стране Нато Пакта и његове земље, гдје је он потпредсједник.

Тројка која је диломатисала са Вучићем, потпуно је небитна тројка, у ЕУ и у свјетским размјерима. Скоро у Класи Тачија.

Очито је циљ свега, а и наредних посјета и контаката, да се Вучићева пажња окупира и да му се да лажна важност. Што значи да и он саучествује у пројекту. Јер, он више од свега воли Лажну Важност, више него праву. У правој би морао да покаже резултате.

Два циља имају дипломатски окупатори пажње Србије и Вучића.

● Даље девастирати утицај Русије у Влади Србије. Што вјероватно значи да он није онолики колико је то Русја очекивала или колико се Амбрисел прибојавао.

● Србију засути властитим дневним редом, лажним обећањима, ту Бајден проваљује о убрзаном пријему Србије у ЕУ, као да је ЕУ канцеларија Бијеле Куће, потпуно је, Србију, окупирати темама, пред долазак Медведева. Чија је тежина, као Предсједника Владе Русије, много већа од Бајденове номенклатуре Потпредсједник САД.

Све то може да буде најава снажније офанзиве на Србију. Са другим темама. Јер се Косово сматра ријешеним. Нема парка на мосту, нема ЗСО на Косову.

При томе се не ради ни о каквом повратку САД на Балкан и слично. Бајден није повратак, он је одлазак. Ради се о празној инфлацији дипломатске активности и ни о чему другом.

Суштинска питања Србије остају. А она су многобројна и не осипају се са цијеном коју јој систематски спуштају међународни дрипци. Јер, и Тачијеви вијенци Српским Жртвама и Бајденово извињење, перфидно су унижавање Цијене Србије.

Да ли ће Србија умети да помаже себи онолико колико Русија, интересно и искрено, мисли о томе.

Или, друкчије.

Да ли ће Србија да прода себе по цијени коју би Запад одмах прихватио.

СРБИЈА УЛАЗИ

У НОВУ ФАЗУ

ДЕСТРУКЦИЈЕ

Журба Европске Уније са приступним поглављима Србије, може да значи само двије ствари.

Да су Сједињене Америчке Државе нервозне. У погледу сиријског ангажмана Русије и проблема Турске са Русијом.

И да је процијењено да је Србија довољно сломљена, да се може мирно наставити убразана девастација, дерегулација и деструкција. Уз помоћ Господара Вучића.

Стога Хан говори о почетку Једне Трке.

Необјашњиво је да се приступни преговори карактеришу таквим валерима. Нарочито кад је нејасно коме се овдје жури. Нити Србији. Јер Србија је, изузев оне двојице, Станлија и Олија, прилично равнодушна на сву ЕУ. Нити ЕУ. Јер досад није показивала журбу у погледу било којих питања и проблема Србије.

Сада, наједном, Трка.

Додатно објашњење могу да дају и поглавља која се данас, у Бриселу, свечано отварају.

О финансијама и о Косову. 32. и 35.

Лепа беше она прича о томе да ће Србија, на крају, пута, прије уласка у ЕУ, морати да призна Косово.

Са увртања ушију прешло се одмах на увртање муда.

И, дабоме, Финансије.

То никако није случајан избор.

Оглавље о Косову треба да послужи за понижавање Србије. И садашње гарнитуре на власти. Само се они тога не могу да досете.

Јер. Косово је итакоитако Држава. Србија тамо нема ни ЗСО испод нокта.

То Оглавље ће трајати дуго. Зато је и потребно. Урушиће се међународно достојанство Србије. Њено национално самопоуздање ће даље да се осипа. А све то ће у јавном животу уопште проређивати умне, националне и перспективне главе.

У балегарским временима само котрљани имају жељу да нешто раде.

Финансијско Оглавље ће даље деструирати токове новца. Извластити Државу.

Што је и иначе крајњи циљ приступних преговора и гарнитуре Поглавља.

Никоме, а најмање Бриселу, није циљ да створи респектабилну Државу. Стабилну Чланицу ЕУ.

Јер ни једног примјера за такво нешто нема.

Ни највећи миљеници Западне Европе нису ништа добили на приступном путу. А када су ушли у ЕУ, остављени су негдје удну дворишта да труну, кисну и сналазе се како знају.

Циљ цијелог овог пута, чак и када би био убрзан и када би Србија била примљна у ЕУ, јесте да се на том српском подручју уништи сваки реалан темељ даље изградње, опоравка, дизања, НДД Сфере. Нације Државе Друштва.

Као што је и циљ да се у тим преговорима и поглављима заокупи Бриселом а не Русијом. Да се одвоји од Русије и Источне Оптике.

Србија ће, након свега, као и друге земље, остати трајно неспобна за било какав смислен и перспективан колективитет који може да држи нацију на окупу.

А то и јесте био један од великих циљева распада Југославије. Уништење Српског Националног Колективитета. Јер су други сви, на том подручју, много уништивији. И с њима је посао завршен. Словенци, Хрвати, муслимани, Црногорци, Македонци.

Одмах иза тога је Територијализација као циљ.

Стога је Америка мало нервозна. Стога Хан говори о Трци.

Не мисли на Трку Србије према Бриселу већ на Трку Запада са Русијом.

Јер. Преокрети на Блистоку, у руску корист, могу да преокрену вјетроказе и на Балкану.

Биће занимљиво, у тим Временима Оглављима, гледати и слушати Патетичног Вођу и дупелизни аудиторијум бриселске Сербије.

Биће занимљиво, смешно и жалосно.

3417.

ТОМА НИКОЛИЋ

АЛАРМ

Србија је остала без Јужне Покрајине. Сад је остала и без Јужног Тока.

У ишчекивању нових адута Русије, ако постоје, у припињању Србије да не оде у Нато њиву, балкански аналитичари ликују што је Србија остала без Јужног Тока. Није важно колико је то шкода за друге земље и цијели регион.

Не морамо ми имати Слона. Важно је да Путину цркне црв.

Пред Србијом су нови изазови.

Историјски и епохални.

Србија је увијек на прекретници.

Или у погрешној колијевци или у погрешном гробу.

Неспособност Србије да артикулише Вођство које умије да исколчи барем једну деценију напријед, такође је историјска.

То што постоји Меморандум, то не пије воде. Академије и академици не разумију политику.

У тој латентној празнини ускачу Збигњев и Велики Кројачи. Дабоме.

Томислав Николић је изнио нови метео аларм за Србију.

Може се то тумачити и као пуштање мјехурића у жабокречини у којој је потопљен. Да би се сигнализовало да постоји.

Може се тумачити као најава жешће борбе на релацији Николић – Вучић Влада.

Може се предвиђати да је то вјесник још већег притиска на Србију од стране ЕУ и Збигњева.

Николић каже оно што сви знају. Па и Рама Аљбанац.

ЕУ ће тражити да Србија призна Косово. Па да кренемо претприступно даље.

Николић каже да на то неће пристати а не вјерује ни да ће Влада.

Ја, пак, кажем да садашња тамошња власт неће дочекати тај тренутак.

Промијениће Збигњев колико треба гарнитура на Косовском Путу Србије.

Као што је промијењена Тадићева.

Не треба ни сумњати да ће свака претходна бити криминализована и хапшена.

Можда Николић све то зна или предвиђа. Па жели да унапријед изнесе став и са њим уђе у предстојеће догађаје.

А можда је само још један фактор који је дио опкољавања Вучића.

Мени, као Томан Политик Аналитик Груп, сумњиво је да сторија Мајданпек није искориштена као све претходне сторије. Од стране Вучића.

Или је претјерано сигуран или је претјерано несигуран.

А да не закључујем да ми је Тома Аларм најсумњивији.

То би требало тако и Вучићу да буде. Који се окружио и усавезио са медијима а на политичкој сцени нисаким.

Нарочито не са стратегијом.

3394.

ТРОУГАО

ДОДИК

ШЕШЕЉ

ВУЧИЋ

Мада може и Трокут јер значајно се тиче Хрвата и Хрватске.

Политичко једноумље опасно је и незаустављиво као и гола гузица у боб стази. Олађена муданца слаба су кочница. А ручица шлајфа слеђена и сићушна.

Неко мора да отвори врата и вукове да пусти у шуме.

Иначе и вукови почну да блеје. Што никако није добро за национални лепезоидни имиџ.

Како се у Србију вратио Шешељ, вратили га, а како је у Српској побиједио Додик, нису га суновратили, Вучић се нашао у Националном Троуглу у коме се не може бито центар нити четврти угао.

Уз то је, након белозагребградске шешељфобије, и Дачић одбрусио Хрватској. Оно о десет ћириличних табли, као о десет нацртаних оваца, које Држава Хрватска не може да сачува.

А Додик не повлачи трупе пред Бакиром и Централизацијом. Без обзира што Српски Савез За Промјене отворено колаборира са Сарајевским Политичким Кругом.

У тој ситуацији константног понижавања Србије, Вучић је, напросто, приморан да се оријентише национално.

Данас је очитао лекцију Еуропљанима у Стразбуру и Еуропљанима у Аграму. А знајући његово крволочно радикалско реченичје, није му то било нарочито тешко.

Цијели низ догађаја претворио се у неподношљиво понижење Србије. Од оних дронова, четвероелипсних и двоножно рамских, па до убиства српског младића у Турској, уз реалну опасност да се србијанска сцена радикализује, подешњачи и национално оријентише, укупно узевши, изнад рејтинга Дачићевих социјалиста, приморао је Вучића да дигне количину децибела.

Али и да настави коегзистенцију са Додиком.

Коликогод то Сране Службе и Домаће Сужбе дизале на узбуне и панике. Као што је то урађено преко Муда Лабудовог. Које није, а и његови, схватило да је чак и e-Look Ovich, престао да о Додику и Шумској пише у ртиму и темпу Карла Орфа. Већ у темпу Тијо Тијано.

Рано је рећи да ли се Србија мијења и настоји боље да се оријентише Међу Вихорове.

Пошто имам искуство са Интер Џелатима, а имају га и други, само се праве, или јесу, пичке, и будале, знам да су, Странци Усранци, у стању ићи не до краја него преко сваког краја. У стању су да ти затру семенку у детино детенце, бре.

Ако им се неко не супротстави, свакој Нацији пријети помор. А Српску Нацију чекају вијековима.

Шешељ нема потенцијала нити кинетичке енергије да учини драстичну прерасподјелу политичког мозаика међу Србљем. Али има толико потребно својство алармне жареће свјетиљке. И лични примјер.

Ако је могао он, сам, да се супротстави Белом Свету, и победи. Може то и Србија. У пола тог времена. При томе не мора да победи. Довољно је да их примора на коректан партнерски однос.

Ну. Још Шешеља и лудих еуропских парламената чекају Вучића.

Па тек након неког времена могуће је закључивање.

КАД НЕ МОЖЕШ

НИШТА

ОНДА КУРИРИ

ПОСТАЈУ ГЕНЕРАЛИ

Видим. Сви знају шта ће да траже од Ангеле Меркел. СТЈ, Ангела Меркел је постала Дјед Мраз. Те Јадранско Јонска Цеста, те пруга Београд Бар, те аутопут кроз БиХиС, да Хрватска не мора да гради свој.

Само Курир Јовица, србијанске новине, зна шта ће Меркел тражити од Вучића.

Курир и Професор Симић са ФПН.

Тражиће да се одмакне од Додика. Пошто су успјели да га одмакну од Русије.

ПППВ Вучић је, већ послао јавни брзојав Ангели Меркел. Он се неће мешати у изборе у Републици Српској.

То може да се тумачи на стотину начина. Али. пошто је Њемачка, некад, створила чувену машиницу за шифровање, Енигму, Ангела Меркел ће, насљедно интуитивно, дешифровати поруку ПППВ.

Не подржавамо Додика.

Јер само то може да значи став Нећемо се мешати у изборе.

Та одгонетка Не Подржавамо Додика, много је веће тежине од оне коју је Вучић могао такође директно да умота. Подржавамо Иванића и Тадића.

Дабоме да Ангела Меркел неће тако разговарати у Берлину са Јужним Колаборационистима. Нити ће понудити иједан еуро за економске пројекте које лидери Балкана извикују, добошају и телале.

То они и знају али се, свеједно, својски труде да у Берлин оду са пуном зобницом минулих понуда, сарадње и референци.

То што пише Београдски Курир Јовица, једна је од тих зобница.

Ради се о понуди о сувласништву у Д.О.О. Демонтажа Дејтона.

Постоје кругови у Србији који мисле да би Судбина Српске могла да буде нова апликација на тенедеру Убрзање Србије на путу ка ЕУ. Они, можда, не знају да то неће убрзати Србију али ће продужити останак на власти.

Као што постоје кругови у Европи који мисле да су Срби Српске само случајна наплавина која се закачила у врбаку након отплава Срба из Хрватске, са Косова итд. И да и њих треба што прије отплавити тамо мало даље, преко Дрине.

Постоји, код мене, разумијевање за Српски Трн у Оку Европе.

Откако се појавила, Српска се не уклапа у тај процесор хомогенизације, јаловљења и логорисања народа, нација и држава, што се, заједно са још многочим, зове Еуроатлантске Интеграције.

Политичке снаге Српске и лидери, у различитим фазама, имали су увијек велику гласовну подршку и то је највећи проблем.

То је проблем и Круговима у Србији.

С напоменом да су Српска и Срби Овдје имали показну наставу, тренинг, дресуру, како ко већ теоретски образлаже Милошевићев практични секс над овдашњим Србима, и да, бирачи, прије свега, знају шта могу очекивати од Србије.

Дакле. Вучић нама шаље писмо.

И ја њему. Ни надали се нисмо.

Да ће се мешати.

СРБИЈА ЋЕ

ПОШТОВАТИ ВОЉУ

АУСТРОУГАРСКЕ

Свашта се промени за сто година.

Да је Србија пре једног столећа прихватила ултиматум Аустроугарске да њихови жбирови и жандари врше истрагу, у Београду, после атентата у Сарајеву, Аустроугарска би морала да нађе неког другог коме би упутила ултиматум. Пошто је била одлучна да почне рата.

Али Србија није хтела да се понизи. И то је било веома скупо.

Данас је Србија понижена више него што би била да су бечки истражиоци ушли у Београд.

Јевтино понижема.

Прихватила је да потписује споразум са злочинцима и криминалцима који су себе назвали државницима а како би се то назвало Историјски Бриселски Споразум у коме Србија добровољно у свом гнезду леже шиптарску независну државу.

Послије је Нато кренуо на Русију. Преко Украјине. И тражио од Србије да се понаша као да је она једна од две државе од којих зависи ЕУ и које су најјаче у њој. Немачка и Србија. Траже да Србија уведе санкције Русији.

Понижавају Србију. Као да је пуноправна чланица ЕУ. Као да је Бугарска.

Сада неки административац пресреће Премијера Вучића на неком градилишту и уручује му Писмо Воље.

Вучић спасоносно, за нацију, констатује да то није Демарш већ мало мање од тога.

Ја мислим да је то Марш.

Шта је следеће. Да неће Премиејра Србија сачекивати у писоару и уручивати му Рецописе. У слободну руку. Пошто није вероватно да пиша оберучке.

Вучић Премијер, на посебној Конференцији за медије и театар, изјављује да ће Србија поштовати вољу ЕУ.

Не знам шта значи Воља у Међународним Односима.

Није тешко претпоставити шта све још чека Србију на путу према ЕУ. Обзиром да се рат Нато и његове Слушкиње, ЕУ, против Русије неће ускоро окончати.

Није тешко претпоставити шта чека БиХ на том путу.

Мало им је проблем та дејтонска структура и три нације. Зато стално и покушавају да то унитаризују и централизују.

Али понижења неће мањкати.

Њима резултати и нису циљ.

Циљ им је перманентно понижење.

Понижење је однос службеника америчке амбасадае према Предсједнику Републике Српске.

Понижење је и непозивање Додика на скуп са Ангелом.

То није непозивање Милорада Додика. То је непозивање Предсједника Републике Српске. Од стране једне Германице.

Није тешко претпоставити шта све још чека Србе и Републику Српску на путу према ЕУ.

Биће много горе него што је са Србијом. Француска може да прода носач хеликоптера Русији а Србија не може малину.

Дабоме да никаква мјера коју би Србија увела Русији, неће ни засврбити Русију а ни помоћи ЕУ и Америци у њиховој Бици за Стаљинград.

Али. Овдје и није ци Русија. Циљ је Србија. Србију трева понизити па је, онда ујаловити.

А најбоље, по могућству, да се сама ујалови.

3045.

ПЛИТКОЋА

СРПСКИХ ОДЛУКА

И НЕОДЛУЧНОСТИ

Случај Крима, с којим је повезан и историјски уговор Кине и Русије, произвешће веће посљедице по свијет, него  Принципов Атентат и Први Свјетски Рат.

Јербо. Пред ПСР, Европа и околни свијет, већ је била трула, отпала са грана и нека велика сила, или несрећа, морала је то да покупи о испоручи на сметљиште и одлагалиште.

Данас, пак, пред Крим, све је изгледало нормално. Збигњев ради шта хоће. Оставља иза себе хаос гдје хоће. Једина дилема 21. вијека, дотад, јесте било питање Да ли је ЕУ у Окупаторској територијалној служби Нато Пакта, или је Нато Пакт у служби проширења, прождирења, Европске Уније, као своје европске цивилне испоставе и предворја територијализације Истока и Словена.

А онда је један глупи украјински боксер прихватио да чини нешто што не умије и што не разумије.

И у томе је разлика између њега и Принципа.

Принцип је одлучио да убије Окупатора. Анексионичара. Колонизатора.

А кога или шта је одлучио да убије Кличко. То његово незнање и несхватање покренуло је нове силе у европским и свјетским релацијама.

Истина је. Прошли вијек је завршио као једно велико гнијездо новог свијета. У њему су положена јајашца из којих ће се у 21. вијеку излећи потпуно нове економске и политичке плоче на земљиној кори.

До краја вијека Америка, као лажна велика сила, као озлоглашени доларски терорист и као финансијски и војни тоталитарист глобалних размјера, биће сведена на унутрашњи хаос. Јер једну цивилизацију, културу и материјална постигнућа не може да веже војска и новац.

СССР ће се појавити у новом облику, у облику Руса и Русије, као једне ревитализоване цивилизације, вјере и културе. Природно богатство, и људска драгопцјеност Русије ступиће на велику сцену коју су заслужиле претходне генерације. Стаљинградска. И прије стаљинградске. Лењинистичка. И прије лењистичке. Петра Великог. И прије Петра.

Збигњеву је било боље да је комаловоде на длану држао СССР и Мао Цедунга.

Кина је већ ту. И сједи у свом недодирљивом пријестољу. Само што многи наивац и лаик то не види. Кина не жели да буде Станија. Не жели Великосилаштво и Свјетсколидерство.

Не кријем да сам одушевљен тим ванвременским и вансвемирским спојем Рада И Филозофије.

Путин, у пратњи Гаспрома, био ових дана у Бечу. У Аустрији. Званично. На Сјеверу Јужног Тока. А у ЕУ, чује се и јутрос тиха јека сажваканих муда. Чак и код женског дијела ЕУ лидерства а и поједначних вођстава. Не знам како је преко океана. Можда Мишел зна.

Дабоме да је Аустрија Порука.

Аустрија је била Порука и након Другог Свјетског Рата.

Дабоме да је Европа у Великом Сранију док покушава да краде руски гас, Сјеверним Током, па да га враћа у Украјину, за недајбоже.

Дабоме да Еунијски Бирократски Пакети не могу спријечити енергетске краке Русије. Као ни трговачке краке Кине. Који су већ у Грчкој.

Доласком Путина и Газпрома у Беч, Србија и Срби више нису између чекића и наковња.

Остали су на овој страни.

Дефилеи Отпадака, од Блера до Албанског Премијера, не могу да заварају политичке очи нити да спријече Велике Политичке Токове.

Плиновод је политиковод.

Али није Плитковод.

Као што се Србији и Србима, не свим, најчешће чини.

За Неутралност, Србија и Срби немају много времена.

Неутралност је генијална кад је вријеме бесконачно.

За Неодлучност и Неопредијељеност већ је касно.

Као што је и парола И Косово и Брисел, дошла, на крају, кад је било касно и кад је било све готово.

Да ли Србија за себе жели пропаст Грчке. Јербо је Грчка полетјела у ЕУ и У Нато. Па, гдје је стигла. У Банкрот. У распродају лука. Не видјех те стране инвестиције које иду иза бриселских демократа и збигњевских тенкова.

Плиткоћа је добра само за поплаве.

3006.

СИНТАГМЕ СРБИЈИ.

РЕДЕНИК БАЈДЕНОВИХ

И ЈЕДНА ЕВРОПСКА

-          ПРОДАЈТЕ СВЕ

Пошто је Ја Држава најавио продају свега у Србији, од медија, нарчито медија, до путева, струјева, пружних прелаза и пропуста за поплаве, мене само забринуло да неће Мића да прода Мегатрендића.

Ако и то оде странцима, шта ће србијанским људима да остане. Чиме да варају. Шта да арче.

Али ме највише забринула изјава ПППВ да са Ангелом Меркел није помињао приватизацију Телекома.

Ни ја је не бих помињао.

Телеком је нарочито опасно мјесто. Све прислушкујеш а само једног слушаш.

Странка која за свог мандата прода Телеком има велике шансе да прдне у чабар.

21. вијек није вијек Краја Идеологија. То је вијек Краја Телекома.

Продаја Телекома уздрма цијели политички и страначки систем у једној држави. И унесе већу идеолошку пометњу него побједа комунистичке идеологије над бјелогардејском.

Телеком је, дабоме, симбол укупне продаје државне имовине.

Европски Западњаци инсистирају на приватизацији свега и свачега. При томе не питају за паре. Примитивне Провинцијалне Лујке, ППЛ, као што је Иванић, распродају то будзашто.

Када Србија прода Струју, Путеве, Жељезницу, Банке и Медије, Војску може да поклони. Јер је са претходном продајом отишла и територија. Која ће, од тада и убудуће, Србији да служи само за поплаве.

Све поменуто и непоменуто апаратура је за екстрадицију моћи једног цијелог НДД сегмента. Пресудног. Јер се ради о Нацији Држави Друштву.

Европски Западњаци, Мали Меркели, за разлику од Свјетских Западњака, Великих Збигњева, ту ће приватизацију, која је Отимачина, Уцјена, назвати Страним Инвестицијама.

То се не може доказати чак ни на Мићином Мегатренду.

Када се све поменуто и непоменуто прода, ни једној држави не остаје ни једна полуга за путовање и управљање. Чак ни један показивач правца.

Европска банка за обнову и развој, ЈММ, Мачку Матер, у Србији има уложених више од двије милијарде еура у дио власништва над десетинама компанија. Не траже ништа. Само траже да њихови људи сједе у управама. На тај начин добијају информације о стању цијеле економије, које су много скупље од тих упишаних милијардица. Јер је привреда повезана и прожета. Па ће тачно знати шта треба да ураде да би изазвали ово и оно.

Продаја свега државног је исто што ипродаја Државе.

НПР Медији. Једног јутра се пробудиш а нема те у Медијима. Али зато имаш РРА и СЗШ.

Медији те доводе и одводе. На важне Државне Функције. Тако не може ни један домаћи Тајкун да каже да је он довео овог или оног.

И баш у том мом студирању, нисам имао намјеру да докторирам, продаје НДД полуга, стиже ситна књига Потпредсједника Бајдена.

Он пише Вашем Лидерству.

Поредаћу само синтагме.

-          Радујем се раду на заједничким приоритетима

-          Промовисање економске модернизације

-          Побољшање инвестиционе климе

-          Ваше лидерство (више пута поменуто)

-          Да од Србије направите фактор стабилности у региону (што ме неодољиво подсјећа на Милошевића)

-          Да ће Србија стајати уз своје европске партнере

-          У подршци међународним принципима

-          Поздрављам Србију као глас толеранције (везано за БиХ)

-          Ваше залагање да у потпуности нормализујете односе са Косовом

ЈПБ, Једини Потпредсједник Бајден, поручио је, у ствари, Имамо друга посла по свијету, зато треба да потпуно нормализујете односе са Косовом. То је као да сте нормализовали и с нама. Јер ми смо на Косову.

И немојте да остане празна прича са Ангелом.

Боље празна Србија него празна прича са нама.

2852.

ЕШТОН

НА ВОДИ

Кетрин Ештон, Висока Представница ЕУ за спољну политику и безбједност, што укључује и пребивалиште и боравиште, кружила је авионом изнад Београда на две реке и на пет, шест, брда, док се не заврши избор ПВВ и одмах пала на тле.

Па разастрла причу о Премијеру Рекордеру. Хвалила Србију. Како је примјер осталима у региону.

Остали у региону се нашли у необраним гвожђима.

Хрватска можда може постати ПУР ако да Истру. Од Црне Горе се очекује бар Бар и Улцињ. Македонија може да да Запад од Вардарот.

Онда је Кетрин саопштила да Србија може много помоћи и значајно допринијети да се БиХ одмакне од Мртве Тачке.

Како то Кетрин зна у тренутку док још сви министри не могу да погоде врата свог министарства.

Док је Кетрин падала с неба у Београд, Бакир Изетбеговић је позвао Вучића у Сарајево.

На крају је Кетрин рекла да ЕУ неће силити Србију да се опредјељује за Русију или Брисел. Вјероватно мисли да јој је лакше присилити Русију да се опредијели између Београда и Брисела.

Радујем се вашој све већој улози коју ћете имати у његовању инклузивних и дјелотворних веза у региону. Рекла је у Народној Скупштини Србије. Која ће ускоро постати шаторско насеље јер се неће ићи кући док се не изгласа све што је потребно.

Регион је, а нарочито Мртва Тачка, у стању посебних потреба. Колико сам схватио.

Откуд оволика концентрација изјава. И са ове и са оне стране Миљацке.

Бирократи ЕУ схватају утицај Русије у Србији. Разумију да је Влада дијелом одраз и тог утицаја.

Стога су пожурили и Дехаелом послали Кетрин у Београд. Да се Брисел представи као Велики Газда Процеса у Региону. Да још једном, и јавно, каже да Србија мора да се неолиберализује. Није довољно да се реформише, да се демократизује.

И да је веже за Босну и Херцеговину.

Да јасно каже Србији да ће њена оцјена из владања зависити од стања Мртве Тачке.

Без обзира што је београдска изјава Кетрин Ештон понижавајућа за Босну и Херцеговину, она је у Сарајеву дочекана са инконтиненцијом.

А Бакир Изтебеговић је заборавио све гријехе Николића и Вучића, које је раније истицао, и исказао ужурбано махање репом. Добро. Стиснутих зуба.

Велика ће борба да буде. У Региону.

2850.

СРБИЈА

НА РАСПРОДАЈИ.

ВЕЋ ОД 30%

ГРАТИС.

Дабоме да се најежим и добијем некрозу ткива, кад погледам огласе који су преплавили наше маркетиншке стољњаке. Већ од 43.000 КМ. Дас Ауто.

Нико жив не зна шта значи то Већ Од. Јер није у духу српског језика. А ни осталих језика који су се излегли из Српског.

Та куробатна преведеница образац је понашања неуких држава, неуких лидера и неуких политичких странака. У много капиталнијим и погубнијим стварима него што је Дас Ауто и Дас Мерикс.

ПППВ, Први Пут Предсједник Владе, објавио је у свом експозеу и скору приватизацију, што је такође један лажни, обмањујући и несрпскојезички израз, Продају, свега живог у Србији. Остаће само нешто путничких вагона на Жељезницама Србије. И један Шинобус код Параћина.

Телеком иде први јер не може да прати технологију.

И тако даље.

Продаја најважнијих државних ресурса, полуга и темеља уопште, није европски, демократски и капиталистички стил технологија и циљ.

Треба само анализирати Њемачку и њену економију. Па бленути ко теле у шарена врата кад видиш колико је тамо ствари Државних.

А ми будале. Ми би продали Телеком Србија Дојче телекому па то онда назвали Приватизацијом.

То није приватизација. То је Пенетрација.

Србија није у стању, као ни друге земље које су прележале политичку, идеолошку или пактовску сушицу, да тај пројект Продаје оствари на општу државну и националну корист и у складу са дугорочним стратешким интересима Србије и Српског Народа.

За разлику од Приватизације Косова, Продаја србијанских гиганата је корист само у некој ситној лови.

То је Цркавицизација Србије.

Да Србија то не зна и није у могућности кад би и знала, показује Фиат.

Никакве користи Србија нема од Фиата у Крагујевцу. Осим радних мјеста.

Да ли је циљ Новог Свјетског Поретка, Великих Кројача, Збигњева, Нато Пакта, Западног Вакта, да се свака земља, држава и нација, претворе само у скуп јевтиних радних мјеста. А граница да им служи само као она жица са акумулаторском струјом. Да не пасу у туђем.

Дабоме да јест.

Србија управо почиње тај пројект.

А онда ће, кад уђе у ЕУ и Нато, остати гологуза, голосиса и голокура. Као и остале земље около. На челу са Ајне Клајне Кроатише Проблем.

Земља која јавно, у својој Скупштини, признаје да не може да управља таквом коком носиљом, која леже живе пилиће, који сами иду у рерну а пред шпоретом оставе Сто Еура, као што је Телеком, признаје да не може да уради ништа као Држава за своју Нацију.

Грађане.

Да се и ја мало узападим.

2546.

ДАЛ МИ ЈЕ ПУН

ИЛИ СВЕОБУХВАТАН

Волио бих да је необухватан. Сила Небеска. Па макар био и дугачак. А можда је боље да буде Дугорочан.

Јебо му ти матер, дилеме се множе са сваком ријечи.

Они дрипци у Бриселу одлучили да ЕУ почне разговоре са Србијом. Што значи да Србија још није умрла. Али су одлучили да, у том склопу, не мора да са Косовом поптише Споразум о Пуној нормализацији већ о Свеобухватној.

Медији и дипломате се, сада, поубијаше да разјасне разлику између Пун и Свеобухватан. Да ли Пун значи и Тврд. Или значи да ће јој бити ПунК свега. Да ли Свеобухватан моћже да доведе до врхунца. Екстазе на дуге стазе.

Као ЕУ је, читај Дојчланд, Deutschland, мада пише Ојчланд, Eutschland, направила уступак, ушла у компромис. Попустила Србији. Мада нико никад у историји Србији није попустио док Србија није попушила.

Дач одмах изјављује како је почео да се остварује Генерацијски Сан, како Србија није дала Косово већ је нашла Модел.

Вуч, дотле, нејебеич. Неће да се замајава тиме. Гради свој додатни имиџ у јавности ногодупећи начелнике, директоре и високе савјетнике Напредњака. Из странке и са положаја. С таквим миром да је Цвијан морао да му помене мајку. А Вуч, опет, ич.

Занимљиво. Кад треба, ја сам ППВ. А кад не треба, имам посла у Странци.

Зато је истина о разлици између Пун и Свеобухватан, ипак у гестама и понашањима а не у ријечима и тумачењима.

Дач је отишао не изложбу двију Косовки, тамо је мултиетничност тако да не морам да помињем националност истих, о фотофамилијарном стаблу на коме су и фотоси убијених чланова породице.

Многи врли Аналнитичар, Србљак или Радикал ће рећи А шта би било да су неке двије Србијанке у Приштини отвориле изложбу фотографија мртвих из њихове породице. Не би било ништа. Јер та изложба није могућа. Можда је и могућа али није потребна. Изложба у Београду је потребна. Да би се на њој појавио Дач. И Чад. Мада је Чад Јов ту небитан. Он је као млада коју су у току једног дана младожење оставиле на девет вјенчања, па ода селом ко прилуда.

Тај Дачов одлазак на изложбу говори шта ће Србија морати да потпише.

Потписаће и дебео и дугачак.

Медијске мрене, фарсе и фасаде, никога не треба да заваравају. У тој одлуци Ојчланда стоји да ће Србија, у претприступу, мијењати своје законе само у оквиру своје територије. Без Косова.

Јест нашла Модел, ЈСС. Слику Своју.