среда, 17. август 2016.

ОФАНЗИВА
НА СРБИЈУ
ИСКЉУЧИВО ЈЕ
У СВРХУ ДАЉЕГ
ОБАРАЊА ЦИЈЕНЕ

Ово што се догађа Вучићу и Србији, убичајена је појава.
Кадгод се оформи гарнитура власти у некој слабој држави, навале лешинари из иностранства. Они немају поштене намјере. Циљ те навале је да се упознају функцонери Власти, да тимови прибиљеже оно што нису знали, да се види ко је колико тврд и погодан, да му се окупира пажња и вријеме, да не би радио нешто корисно, и да се предухитре други просци.
У случају Србије и Вучића то није потпуно тако. Тек је малим дијелом тако.
Јер и прошле године, у ово доба, знало се да ће Вучић формирати Владу. А Они о Вучићу знају све. Више него је он икад о себи мислио да може да уради и поднесе.
Бајден, Курц и Тачи су окупирали спољнополитичке послове Вучића и Србије. Ту је и Швеђанин. Тачи се убацио преко полагања вијенаца српским жртвама. Што је најљигавији потцјењивачки потез према Србији и Србима, у дугом низу година.
Једнаке је категорије, само на много вишем нивоу, и Бајденово извињење жртвама Бомбардовања од стране Нато Пакта и његове земље, гдје је он потпредсједник.
Тројка која је диломатисала са Вучићем, потпуно је небитна тројка, у ЕУ и у свјетским размјерима. Скоро у Класи Тачија.
Очито је циљ свега, а и наредних посјета и контаката, да се Вучићева пажња окупира и да му се да лажна важност. Што значи да и он саучествује у пројекту. Јер, он више од свега воли Лажну Важност, више него праву. У правој би морао да покаже резултате.
Два циља имају дипломатски окупатори пажње Србије и Вучића.
● Даље девастирати утицај Русије у Влади Србије. Што вјероватно значи да он није онолики колико је то Русја очекивала или колико се Амбрисел прибојавао.
● Србију засути властитим дневним редом, лажним обећањима, ту Бајден проваљује о убрзаном пријему Србије у ЕУ, као да је ЕУ канцеларија Бијеле Куће, потпуно је, Србију, окупирати темама, пред долазак Медведева. Чија је тежина, као Предсједника Владе Русије, много већа од Бајденове номенклатуре Потпредсједник САД.

Све то може да буде најава снажније офанзиве на Србију. Са другим темама. Јер се Косово сматра ријешеним. Нема парка на мосту, нема ЗСО на Косову.
При томе се не ради ни о каквом повратку САД на Балкан и слично. Бајден није повратак, он је одлазак. Ради се о празној инфлацији дипломатске активности и ни о чему другом.
Суштинска питања Србије остају. А она су многобројна и не осипају се са цијеном коју јој систематски спуштају међународни дрипци. Јер, и Тачијеви вијенци Српским Жртвама и Бајденово извињење, перфидно су унижавање Цијене Србије.
Да ли ће Србија умети да помаже себи онолико колико Русија, интересно и искрено, мисли о томе.
Или, друкчије.
Да ли ће Србија да прода себе по цијени коју би Запад одмах прихватио.