БОЛЕСТИ
ВОЂЕ
БОЛЕСТИ
СУ И
ПОЛИТИЧКОГ
ДРУШТВА,
ИСТОВРЕМЕНО
Али у неким
сегментима и цијелог Друштва.
Барем у
његовој немогућности да сачини колијевку и отхрани примјереног Вођу.
Хајке
политичког, јавног и кобивамислећег народа на вође, Караџића, Санадера, Милошевића,
Ђукановића, Додика, Вучића... никада нису Опозициона Јадиковка. То је увијек
кукњава од себе унајмљених нарикача над властитим гробом. Односно над властитом
одлуком о избору овог и оног и каснијем, неколико пута поновљеном, њеном потврђивању.
Појавни,
чујни, јавни, гласови нарикача, не представљају само појединце који се на тај
начин представљају опозиционарима, извикивачима, упозоритељима и позивачима у
помоћ. Представљју гласајуће и апстинирајуће бирачко тијело.
Јер, чак и
искрени противници Вође, нису својим ранијим исказима успјели никога, па ни
цијелу бирачку свијест, убиједити у погрешку коју су учинили. Погрешку како је
они представљају.
Да ли је
Вучић Грешка у Србији.
Формалнополитички
јесте.
Али. Он је
добио гласове на Изборима. Чак и када претпоставимо да је дио тих гласова
купљен, украден или утјеран, опет је остатак надмоћнији над никаквим противницима
и непостојећим алтернативама.
Политички је
вјеродостојно рећи Вучић је пут којим иде Србија.
Вучић, и
било који вођа, слика је Политичког Друштва. И, често, скица цијелог Друштва.
Шта је,
дакле, битно на том путу Политичког Друштва, па и НДД Сфере, који у једној етапи
постаје и Вођин Пут а онда само Вођин, док не постане кружни ток, страдија или
безизлаз. Овисно о томе какав је вођа и колико Друштво среће има. Екстерне,
прије свега.
● Вођа се
рађа, ту му се пелене повијају, цуцла даје, у Великој Политичкој Странци,
Партији, Политичком Покрету. Ту му се даје прва сиса са грешком. Каква је
Политичка Странка, такав ће и Вођа бити. Ако то постане кад нарасте. Политичке Странке
и Партије, које се глобално, могу гледати све као једна, креирају болести,
могућности, успјехе, грешке и путеве НДД Сфере. Па тако и, као својеврсна
неконтролисана Матица, у пчелињаку, излегу и Вођу.
● Генетски
код Велике Политичке Странке, отпочетка се убризгава у малог усраног Вођу. Касније,
ако од њега нешто буде, од хиљада таквих, он постаје давалац генетског
материјала Странци. Али то више није копија оног материјала који је он добио. То
је ГМО материјал којим Вођа, кад је већ то постао, мијења структуру Политичке
Странке према својим потребама. Као што је он некад био страначки, сада Странка
постаје његова.
● Једина
ефикасна контрола Вође може да се организује, ако се на вријеме крене са
тренинзима и припремама, у оквиру Странке. Јер у ВПС широки су слојеви бирача. Они
би требало да знају шта је најбоље за њих, НДД Сферу па, онда, и за самог Вођу.
Дабоме, они увијек , скоро увијек, пропусте тај тренутак. А већ сљедећег буде
касно.
● Када се
Вођа отме, када генетски модификује Странку, тада наступају његове фазе. Које Странка
мора да слиједи, да им служи и да се не тужи.
●
Генерално, све те Вођине фазе, послије кобног пропутштеног тренутка, могу да се
окарактеришу једном чињеницом. Што је Моћ већа, очи Вође све су мање а наочари
све тамније.
● Једна од
првих фаза Моћ – Очи јесте депресијација Странке. Кроз разне технологије. Које обавезно
обухватају стварање небитних органа вертикалне структуре, кадровски
волунтаризам, разарање искрене хоризонталне организације, форсирање екстерних
кадрова, који немају везе са Странком и организацијом и који су у скали
сумњивости тог времена, добро изнад половине.
● Тада се,
истовремено одвијају двије фазе. Страначка, Организациона Инерциона и Вођина Маниулативна.
Странка и Организација гласа по инерцији, о величини Вођиних Очију овиси у
коликом је то проценту. Вођа користи Странку искључиво за своје потребе. За
останак на власти, за проширење власти и моћи, за успеније на веће нивое
власти. За селекцију својих будућих не сарадника већ поданика.
● Читав низ
патки, гуски, ћурки, мислим, нијанси, постоји у тим фазама. Али све се, на крају
завршавају Реметинцем Петог Октобра. Ако Вођа и Странка имају среће, онда то
буде Рапсодија Бориса Тадића.
