УНУТАРСТРАНАЧКА

ДЕМОКРАТИЈА

ИЛИ

ОРГАНИЗАЦИЈА,

ПРАВИЛА

И ПРОЦЕДУРЕ

Нејасне су то ствари Највећој Већини.

Али. Морам да пишем и кад ме не разумију.

Двије Политичке Странке РРР класе, Рата, Распада, Разбратства, у Републици Српској и Хрватској, имају становитих нутарњих проблема.

СДС и ХДЗ.

Хадезе је доживио Полојтрицидол, јер је Милановић побиједио на предсједничким изборима и сад недостаје само један па да у Региону влада 4М.

Хадезе је одавно у проблемима. Није то посљедица Колинде и Пленковића. Нити посљедица неког успона СДП.

Пленковић, дабоме, може да изгуби а Штир да побиједи.

Мада је Штир против Корупције, што у старту не гарантује побједу. Без обзира што је нека врста тврде Деснице у ХДЗ.

Мислим да је превише образован и стручан а безореолан, за ХДЗ.

Овдје ми је ХДЗ занимљив само због чињенице да се у недјељу одржавају унутарстраначки Избори по прнципу Један Члан – Један Глас.

То је, раније, примјењивао и СДП.

У СДС-у, овдје, Унутарстраначка Демократија има проблема са Мићом Мићићем.

Још нису посегли за ЈЧ-ЈГ.

Али су многе Предсједнике Странке, послије Караџића, бирали по принципу Никонезнакако.

Дабоме, нити ће ХДЗ ријешити своје проблеме непрерастања Покрета у Странку, овим изравним гласовањем, нити ће СДС зауставити свој расап, побједом Шаровића или одласком Миће Мићића.

Бољка ХДЗ-а је генетска. Само спорије напредује од Есдеесове, која је иста.

Бољка Есдееса је више феудалистичка него државотворна, као што је код ХДЗ-а.

Јер СДС није истрајао у државотворној борби. Поред тога што никад није прерастао у Странку. Као ни ХДЗ.

Феудалистички темељи Есдееса, сворили су Вучуревиће, ко се сјећа, па Обрене, па Миће...

То, сада, не може да ријеши Политика коју води Шаровић.

Као што непосредни избори неће ријешити кризу ХДЗ-а. Само ће је генерисати.

Шта, дакле, да се ради.

Политичка Странка, нарочито владајућа, али и она која може доћи на Власт, битна је за НДД Сферу.

Јер се њена унутрашња технологија и кадровски мозаик који је одржава и којег је она створила, преноси на Нацију Државу Друштво. Не у потпунсти, али довољно да се може детектовати кроз трендове.

Технологија Туђмановог ХДЗ, добро је захватила Хрватску.

Као и Технлогија Додиковог СНСД, Српску, барем у задња два мандата.

Да би Политичка Странка била оптимална за НДД Сферу, њој не треба ни Туђман, ни Вучић, ни Додик.

Али. Не треба јој ни аморфна, нејасна, директна, Демократија.

Шаровић, дакле, не може ријешити проблем Миће Мићића. Све и да Мићо, сутра, допуже пред Главни Одбор и поднесе све оставке, урола реп и оде да живи са Мигратима у Бихаћу.

Већину проблема Политичких Странака, може да ријеши само једна врста Устава, којег сам, док сам био наиван, назвао Правила и Процедуре, и покушао да покренем процес његовог стварања и доношења у СНСД-у.

Правила и Процедуре нису Статут и не могу да предвиде и трасирају рјешење за све ситуације. То не може ни један такав документ.

Али могу да реално представе стање Странке. Њену крвну слику.

Па би, тако, могло да се у ПиП предвиди и регулише дјеловање Миће Мићића.

Ако знаш да Миће постоје, и да су јачи од Странке, онда мораш да им омогућиш да тако дјелују. А да за Странку извучеш корист.

Што подразумијева само једну ситницу.

Да имаш Политички Програм за Републику Српску, убједљивију од Мићиног за Бијељину.

Као што се и у случају ХДЗ, Колинда, може у ПиП регулисати оставка Предсједника Странке након губитка Предсједничких Избора.

И у једном и у другом случају, прешироко предсједниковање донијеће штету Странци.

Ови Избори у ХДЗ, као и Мићино потезање Главног Одбора и Скупштине СДС, против Предсједника Странке, прешироко су предсједниковање.

Правила и Процедуре морају да уважавају хоризонталну организацију Странке, у кандидационом, организационом и најширем могућем укључивању Чланства, али да прецизно предвиде да даље послове обавља Вертикала Странке.

Која не смије бити компликована и разуђена, јер је, онда, вјештачка. Нити смије бити Шефова, јер је, онда, беспотребна. И она и Хоризонтала.

Ну.

Ако у почетку, не створиш Политичку Странку, Организацију и ПиП, никад ти више, то све, нико, нарочито Лидер, неће дозволити.

ЗАШТО У

СТРАНКАМА

СРПСКЕ

ВОДА ВРИЈЕ

КАО НИКАД

ПРИЈЕ

А Онанија формирања Нових Странака Скоца и Конопца, прошла, Странци Усранци више не дају паре за Будале а Кипуће Странке све немоћније.

Кипило би и у Есенесдеу, да није тако моћно и стабилно на властима. Да не буде да га ја кроз тарабу вадим само на комшинку. Сусједу. Али ови, на које мислим, више воле Турцизме.

Шта се, дакле, догађа у Политичким Странкама Српске, које то и јесу и нису.

Ко им је ишчупао Стабиловолт. Ко је сломио задње вертикално крилце. Ко је муви откинуо једно крило.

И јесу и нису Странке, велиш.

Есдеес никад није ни постао Политичка Странка. А ако се и мислило да јесте, то је дефинитивно отклонио приставши да други пут Дигне Реп окренувши задак према Иванићу, и уђе у Савез За Промјене, као највећа политичка будала икад.

Деенес стално вози у завјетрини Есенесдеа. То је странка Добрице Додика. Једна од верзија, мало ефектнијих, Странке Крајине и Посавине. Само је то Будо Балабан мало монументалније схватио.

НДП, Странка бившег предсједика и пчеларске графике, чиста је Плаћеничка Странка. Није плаћена парама, да ме не би тужио Чавић, већ је Странка Плача Мајке Божије. Онај ко буде Предсједник Велике Српске Странке и Предсједник Српске, па све изгуби и оснује своју Странку, сигурно постоји у неким необјављеним Фројдовим биљешкама.

ПДП. Партија До Пања. Још увијек у дубећем стању. Партија Педевеа. Мој Дјед Томан би рекао Јел то Партија, бјежи од ње. Партија која покрене појевтињење лијекова које болесни не осјете а Држава БиХ уштеди 30 милиона марака.

Шта је, дакле, узрок. Како лонац вез поклопца може да постане Претис Лонац. Да шишти и пишти на све стране. Нарочито у Есдеесу.

Неколико дијагноза је у питању.

► Политички Програм Странака, тамо гдје га је било, мада у некима никад није ни било, изглодао се, напала га црвица, ушио га Предсједник Странке себи у хаљинку, да буде увијек уз њега.

► Идеолошка основа и потка се помијешале. Мада је о томе тешко говорити у овим условима Политичке Артикулације. Али је битно збати да је Идеолошка Основа цијеле Политичке Артикулације, интерес најширих слојева становништва, Национални Интерес. Опстанак и Самосталност. Без обзира што много тога не спада у Идеологију.

► Губитак корака са временом. Странке, њихови Руководни Ортодокси, стоје на мјесту. А Странка, која има озбиљне намјере, мора да се гледа као жив организам. А не као Савез Синдиката Ранке Мишић.

► Слабљење Страначке Организације. Странке које постоје толико дуго, морале су већ имати, за своје услове, савршену организацију. Прилагођену за свакодневну комуникацију са чланством и бирачима. Не преко КЗМ на којима первезијанери износе своје натурчикаве и аматерске погледе као петинг и уживање у замишљеном туђем воајерству над њима.

► Претварање Предсједниковања у Шефидство. Тежња сваке Рупе јесте да једног дана постане Вулкан. Као што је тежња сваког Говедарице да што прије постане Додик. Међутим, то претјерано и прерано Шефидство, гдје те свако ословљава, и живи тако, са Шефе, разбија Странку. То штети и Есенесдеу. Само се још не види. А и Сазап све чини да се не види.

*

Ипак.

Кипљавину треба двојако схватити.

Једна је Балабановска. Друга је Крчмаровска.

Једна је ногатање неозбиљно амбициозних и нарцисоидно прекомбинованих. Друга је сигнал озбиљнх страначких актера високог и угледа и гласовног рејтинга.

По Есдеес је погубнија ова друга. Јер га је захватила у вишеструко већем обиму него све остале лончиће заједно.

То само наивно може изгледати добро за Есенесде али је и за њега лоше.

А по Републику Српску поготову.

ОСНИВАЊЕ СТРАНАКА

ИМА И ПСИХОЛОШКИ

ДИЈАГНОСТИЧКИ

АСПЕКТ

Иво Јосиповић је основао своју странку. Напријед Хрватска.

Из тог назива закључујем двије ствари. Једну озбиљну и једну неозбиљну. Или иза Јосиповића стоји нека аматерска надвладина организација, па прежвакава већ виђен концепт Напријед, и натура му га. Или се Јосиповић толико сметнуо да не види да му је име странке смијешно.

Хрватска више нема куд. Ни напријед, ни назад. Чиме, како, куда, Напријед.

Има земаља које се зајебу и закују. И за њих нема више Напријед. Србија је, нпр, близу таквог безизлаза.

Напријед може Република Српска. Има испред себе Самосталност. Док Босна и Херцеговина не може Напријед. Она може само да буде добра са Србима и Хрватима и да шути у мјесту.

Неразумљиво је то што Јоспиповић оснива Странку. Као што је било неразумљиво и за Бориса Тадића.

Иво Јосиповић је, као и Есдепе Хрватске, тада побиједио стицајем околности. И утицајем иностраног фактора. Он није био популаран ни у Странци а током мандата се даље обезличио и усвиленио. Толико да је било тужно гледати како Колинда побјеђује.

Јосиповић, Тадић, и слични, нису као дјеца имали никакаву пажњу па им је сада, социјална, медијска, окружењска, потребна. Јер дјечије болести расту подстарост.

Дабоме, да је нечија тежња да у тим позним политичким годинама, и са таквим инвентаром бродолома, оснива политичке странке, комплексаријум разлога.

Али је међу њима и много личних, карактерних, психолошких. Па и дијагностичких.

Ум и разум налажу рационалније рјешење. Покушати да се унаприједи оно што је већ створено, у чему је учествовало на хиљаде, и десетине хиљада активиста и идејника. Или обичнх чланова и присталица.

А ако не иде, повуци се из тог заната. Људи ионако мијењају занимања. И мимо дипломе. А и нема дипломе за Предсједника Политичке Странке.

У супротном. Такви болесници, као Јосиповић, Тадић, овдје Чавић, и слично, и нови мали и млади странкојебци, само сметају. Кваре политичку сцену.

Сметају и опозицији и позицији.

Опозиција се заварава, ако јој приђу, као и позиција. А ако јој, позицији, не приђу, има трауме ко да су је гује клале.

Политичка сцена мора да буде коликотолико чиста. Да би бирачима била јасна, демократска и ефективна.

3642.

ПРУЖАЊЕ УСЛУГА

ВЕЛИКИМ ЛИДЕРИМА

Како пропадне Велика Политичка Странка.

Лако.

Треба ти 150 гр медија. 750 гр ТМЛ, тајкуна, мајкуна и лопова. 150 гр гласова за лидера. Колико грама гласова треба за Странку. То не треба, не иде у Ови Рецепт. Треба ти два килограма Шефида, ситније сјецканих а распоређених равномјерно. Треба ти најмање 12 артикала, за сваки мјесец по један, који ће бити топ тема у Јавности и у Медијима. Медије и Гласове за Лидера измијешаш са Истраживањима јавног мњења и Јавности дајеш у слуђеним кашичицама, на сешце. ТМЛ позовеш на Тајни Доручак и једном од њих, кога не волиш и који не воли тебе, уврнеш муданца тако да сви чују а не морају да виде. Окружиш се блентовима а повремено доведеш и неког Блента из свијета, па заједно каките у Јавности.

12 артикала не трошиш Кобудала. Распоредиш по мјесецима. А кадгод имаш нешто што је убједљиво за Јавност, нека полава, мећава, искористиш а уштедиш један артикл запослије.

Какве везе то има са Политичком Странком.

Нема.

У том и јесте драж Рецепта.

Политичку Странку избациш из Рецепта.

И чекаш. Ко ће прије да попизди. Рецепт или Странка. Док ТМЛ раде посао грицкајући све изнутра.

Једино треба да пазиш да ти се не сажали па да почнеш да плачипичких над Странком. То ће се онда сматрати Вучићевим Синдромом. Који је плачипичкио у неким другим јавним ситуацијама. Кад је требало.

А кад поменух Вучића. Ето. Железара Смедерево.

Потписан уговор о пружању услуга менаџмента за Железару.

То је прави примјер. То је као кад градоначелник Шумдурлице потпише уговор о пружању услуга дератизације подрума.

Једним потезом Вучић је ставио на страну и Српски Народни Савез. И Владу Србије. И нерођене Деливери Јунце. И Целу Србију.

Железара Смедерево један је од симбола Србије.

Добро. Јесте пропала. Али је још увек у бољем стању него Србија. Њој нису отцепили димњаке. Као Србији Косово.

Шта је Бата Алек поручио овим потезом.

Не треба ми Странка. Не треба ми економска памет Србије. Не треба ми Железара.

Шта му треба, СМЈ.

Треба само он сам себи.

А Странка ће, у међудобу, да прође као Тадићева. Да се расцепка на ситне комаде. Као душа Мамурног Џеја. ТМЛ сегмент ће да се разбежи за својим парама и за другим лидерима. Понеко ће да буде упуцан или ће отићи у иностранство. Бирачи и Чланови Странке, то су двије категорије које никад неће да нестану код Срба, одаће ко слуђени Преко Земље Србије. Док невдљиви амерички авиони не спусте неког другог Лидера. Још Горег.

Или ће да прође као Лагумџијина. Да дође у стање у коме и Лагумџија, онако глуп за Политику и Странку, увиди да мора да оде. Па да се онда појави Рашчупани Човек из Хаџикуратоваца, да уједињује Љевицу у БиХ. СТЈ. А да му помаже илегалац Љиљан Шуњалица с Требевића.

Ипак, моје скромно знање о Политичким Странкама, препоручује праћење Вучића. Он је жива ходајућа експертска легенда за уништавање Великих Политичких Странака.

3316.

НЕ ХОДА СЕ ГО

КРОЗ

КАДРОВСКУ

ПОЛИТИКУ

Не бих издаље објашњавао. Кнежевски референдум, нарочито његов резултат, о Опозиву Начелника, некроза је здравог ткива кадровске политике. Али и инфекција Екстерном Моћи. И лијечење политичких болести, комплекса мање вриједност а увећане важности, неодговрајућим медикаментима.

ВПС, Велика Политичка Странка, мора да има неколико сегмената Кадровске Политике.

Под условом да има Кадровксу Политику.

·         Организациони кадровски костур. Кадровске комисије у општинским органима страначке организације и страначку кадровску комисију.

·         Кадровску базу на општинском и страначком нивоу.

·         Посебан кадровски процедуралијум у страначком подуставу званом Правила и процедуре.

·         Кадровске критеријуме који обухватају све, од чланова управних одбора, одборнике, посланике, предсједнике општинских одбора, предсјендике мјесних одбора, посматраче.

·         Одбрамбени систем за Екстерну Моћ, и ону која је пред вратима и ону која је прешла дозвољени праг ЕМ у Политичким Странкама као и за ону која је прије тог прага.

·         Онемогућавање претјераног лидерисања на свим нивоима. Пошто се у лидерским странкама лидерисање шири брзином свјетлости, чим лидер мало окрене леђа.

·         Кадровску осмозу. У свакој ВПС, нарочито оној која је на власти и у којој људи имају апсолутну конвергенцију између очију и амбиција, мора постојати пропусност између страначких слојева. Страначки слојеви су од оног мјесног активистичког до парламентарног посланичког и министарског, укључујући и владину администрацију и јавне медузе за страначке гузе. Ако нема те пропусности, Страначки Слојеви временом атрофирају и као гласачи, вукући за собом и своје бираче, одлазе на неку другу страну.

·         Прецизан инструментаријум колико који човјек, такорекућ Кадровско Рјешење, има угледа и подршке у страначкој организацији, својој средини, међу бирачима и у јавности уопште. Ако ВПС нема тај инструментаријум, онда се догађа Боре Шкељић. Али на много мјеста која нису увијек видљива. Али су у гласовима биљежљива.

·         Брану личном кориштењу страначке кестењаре. Нарочито од широког спектра кандидата, на републичком и локалном нивоу. Ако Кадровска Политика промаши, кандидати ће, у изборима да печено кестење из страначке реторте користе за себе, што неће спијечити ни крмеће корито са преградама, уједајући друге за уши и слично, а неће ни прстом мрднути да барем ново сирово кестење прибаве. То се, дабоме, евидентира у неколико страначких слојева. И остаје упамћено.

Кадровска Политика, Кадровска Комисија, Кандидатски Критеријуми, и кадровски уопште, нису никакве страначке бирократске каскадерије.

Ради се такође о Повратку Људима. Људи чине странку и страначку организацију, Људи су актери или инструменти кадровске политике, Људи имају или немају, проводе или непроводе страначку политику.

У ВПС је пуно људи за којима иде пуно бирача и сегментиране јавности. Па кад, напримјер, неко именује мандатара који није члан Странке, или постави таквог за министра, то је равно катастрофи са одложеним плаћањем.

Од тога је једино горе кад  би се лидер прошетао го по главном тргу. 163 часа прије отварања бирачких мјеста.

3304.

ВЕЛИКЕ СТРАНКЕ

РАДЕ НА ДУГИ РОК

А НЕ НА КРАТКИ ШОК

Када сам у времену док још Велике Демократске Промјене нису кренуле у Мисију Рушења Режима, у свлачионици Есенесдеа, рекао да је организационо стање у Бијељини лоше, мало је недостајало да будем заклан. Истовремено и од тренера и од оружара. Срећа, нож није био врео а ни оштар.

Кад си био у Бијељини. Нисам био. Како знаш да је лоше. Зато што знам ко ће побиједити кад само прођем кроз неко мјесто. Не морам излазити из аута.

То је естрадни спин, дабоме. Зато што дуго година пратим организациону прогнозу, иако се Бијељински Есенесде такође дуго година понашао као САО Есенесде.

Велика политичка странка, без обзира што су избори сваке двије године и што јој разне Мисије стално дувају за врат и гризу је за гузицу, мора да ради на дуги рок а не на краткотрајни шок.

Бијељинска организација Есенесдеа примјер је како се краткорочним потезима не може ништа постићи.

Осим сваки пут један слој чланова и бирача оставити незадовољним.

Промјеном бијељинског капитена деактивира се велики број организације а покушава се, импровизовано, створити нова. Па опет испочетка.

Есенесде је у Бијељини промијенио цијели један Игмански Марш локалних лидера. И ко је имао користи. Нико. Осим њих. Који су се, неки, размилили по другим странкама и шепуре се на листама. Постали незаслужено тражени. Зато што су представили себе као способне и протјеране.

Сада је рачун Дугог Бијељинског Марша дошао на наплату.

Ну. Бијељина је само једна од.

Друга грешка коју Велика Политичка Странка може да направи јесте да отвори локални санаторијум за лијечење разних друштвених болести. Као што су локална нарцисоидност, брзорастућа важност, шефомонополија, власништво над комуникацијама са Бањалуком.

Па, онда, људи на раскрсници кажу Ено Њега који сваких пола сата прича са Додиком. На ајфон, СТЈ.

Трећа. Локално лидерисање, бирање за локалне страначке лидере, људи који имају интерес. Недопустиво. То ни Мастер Кард немере да нарани.

Четврто. Велики дезорганизациони таленти. Такође су погубни.

Не кажем да је посао једноставан.

Лакше је отићи у џунглу, у неко људождерско племе, сјести око ватре на којој се у великом земљаном лонцу кувају рамена припадника противничког племена и бирати себи невјесту. Такозвану животну сапутницу. И изабрати а да ти никад, у браку, не каже, Драги купи пилећа крилца да их скувам за ручак. А цревца у теби умру, ко да те бацило у Бајкал, иза православног Божића.

Зато је мајка Дуги Рок. Да не би упао у лонац.

Прво исплетеш чарапу, Мјесну организацију, онда добро саплетеш пету, Одбор, она се најприје изглође и прогледа, а онда украсиш по рубу. Одеш међуљуде и убереш гласове.  

3301.

ВАЖНОСТ

КАНДИДАТСКОГ МОЗАИКА

ЗА ТОК МАНДАТА

И РЕЗУЛТАТ

ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА

Ако Политичка Странка кандидује такав парламентарни спектраријум из којег ће многи јунак помислити да је 6ог или 13ог октобра Ђурђевдан, Хајдучки Састанак, кад се, дакле, организовано одмеће у хајдуке, та странка је начинила кардиналну грешку.

Парламентарни мандати попримају особине својих власника.

Своје претходне политичке и каријерне особине, кандидати испољавају и примјењују у изборној кампањи и изборном процесу а унапређују их током мандата.

Кандидати који нису израсли из организације, које није кандидовала организација, којима је иманентнији манипулатив него организитив, који имају ресурсе предности над другима, који су из менаџерске и положајске дарвинистичке борбе за опстанак и напредак преко мртвих и живих, безреферентни аперсонаријум, увијек ће кампању и страначку гласовну реторту схватити као лични забран и додијељен им резерват у коме могу да се понашају како господари животињског царства без обавезе да раде за странку и организацију па тако и за себе. То су Феудалци.

Такви кандидати ће цијели мандат користити за свој лични и групни пролаз, пазећи добро да не пропусте да изграде нову степеницу за нови мандат.

Такви кандидати ће организацију, која је преживјела након њиховог вршаја, даље користити за деструкцију и приватизовање њених сегмената за своју корист.

У правилу, код таквих посланика, организација увијек личи на територију пола године послије Нагасакија.

У локалним изборима улога и значај одметнутих посланика посве је маргинална и епизодна. Они ће добро да пазе да не учине ништа што би могло умањити њихове шансе на сљедећим општим изборима. Они никада неће подржати, нити радити за неизвјесног кандидата за начелника. Јер ће тиме, можда, међу одборницима имати противнике. Поготово неће учинити обрнуту ствар.

А ако је кандидат за начелника извјестан побједник, они су незаобилазан инвентар.

Ријетки су посланици који се озноје више на локалним изборима него на општим, својим.

Један од неуставних лијекова за такве Октобарске Хајдуке јесте у странци депоновано, и јавно обзнањено, лично потписано одустајање од мандата којем ће странка, у погодном тренутку додати само датум и предати у одговарајућу службу.

Пошто није могуће промијенити изборни закон и отворене листе.

Ако таквих Хајдука има превише у посланичком мозаику, а још ако је скупштинска већина на ивици и увијек упитна па се зашићене међеде не смије дирати, страначка организација се незаустављиво деструише. Губитак локалних избора даље погоршава ствари. А на сљедећим општим изборима такви кандидати, и они који долазе као нови а уче од старих лопова, опет раде само за себе а не за странку и за појединачне кандидате.

Биће занимљиво када се потврде резултати са бирачких мјеста.

Тада ће се пред Циганком наћи бачен грах који ће тачно рећи ко је гдје, с ким, и колико радио за себе а колико за странку која га је отелила.

3284.

ПОВРАТАК

ЉУДИМА

Велика Политичка Странка мора с Људима. Не може с Парама, с Курвама, с Лоповима. Мора као Прото Добрунски. Ако може син протин са Џизлијом, не може Прото. Мада се и Прото Добрунски довео у ситуацију да му Џизлија Вишеградска пише оптравак и тиме се ваздиже њему на ниво а њега низдиже себи под сукњу.

С људима је најтеже, нарочито ако их је много. А у великој, побједничкој Странци, увијек их је много.

Не зато што су људи тешки већ што је тешко бити Људ.

И тешко их је видјети. Са порастом моћи, расте и УВ фактор зашттите од људи, наочале постају све тамније а очи се све више окрећу унутра.

Есенесде је велика политичка породица. Има много чељади и људи.

Много цицваре треба им, ујутро, за доручак. А добро треба пазити да неко не добије јањетину.

Ујутро су избори. То је доручак. Мандат је Прекодана.

И Прекодана треба пазити на јањетину. Нарочито ако су изабрани они који воле Јањетину. Мислим. Које је Јањетина створила.

У задње вријеме, што се види по изборном мозаику, много је Јањетине ушло у Есенесде. Од Шпињетака почињу да се не виде Људи.

Имали смо огроман број младих у Народној Скупштини. 2006е. Млади не једу Јањетину, то су Дјеца Цицваре.

Овог јутра нема младих на пролазним листама.

Феудалне Тројке, МИЈ.

Има неколико прича из Избора. Које свака политичка странка, па и озбиљан политиколошки и социолошки факултет, треба да изучава. Као мултидисциплинарну појаву која може дати измисли и за друге области, осим практиковане политике.

Прича прва.

У бијељинској Јањи постоје три избјегличка мјеста од око хиљаду кућа. Само пет или шест су омалтерисане. А расељеници су дошли из више од 30 општина. Што би окорјели Јањетинаш рекао, Зајебана Популација.

Кад је било Јутро, мислим Избори, 2010е, тамо је Власт повлака Режим, покравши неке народне паре, асфалтирала три улице. Било је и грађевинских пакета, храњивих пакета и других понуда и подмира. Јањанци Дошљанци су, онда, на том топлом асфалту извршили средњу нужду, посрали се мало до умјерено, написали Хвала ........ (име познато редакцији) и фотографију послали гдје треба.

На та три изборна мјеста Есенесде је, тада, изгубио на свим колективним и појединачним нивоима.

Овог Јутра, ове године, ових Избора, није било асфалта ни пакета. Иначе им свуда причам да Асфалт, Паре и Мајкуни не добијају изборе. Изборе добијају само Људи. А ако баш мислите да нисам у праву, пријавите неку Банку на изборе. Или нека сваки кандидат себи купи асфалтну базу и мањи каменолом.

Док је било масти, било је и за погузици.

Сада се, ових Избора, као координатор, та три изборна мјеста у Јањи, прихватио један мој страначки друг. Прототип страначког прегаоца, озбиљног активисте, школованог организатора страначких структура. Отишао у Јању много пута. Није носио грађевинске пакете и обећања. Већ, из свог џепа, купио неколико флаша сока, можда и неко љуто пиће. И разговарао са Људима, преевидентирали су чланство, планирали гласове на основу договора и разговора са Људима. Формирали су штабове, није им дошао Шеф, није нико дошао, чак и они из бијељинске болнице, иако су обећали, нису дошли да измјере притисак.

А Есенесде је у три јањанска изборна мјеста добио више него 2010е .На свим појединачним и колективним нивоима.

Прича друга.

Мало даље од Јање, у Црњелову, има мој страначки друг Мићо Живић. Мићо је пољопривредник, задругар. Живи ризичан произвођачки живот. Одозго га јебе небо, одздо га јебе земља. Са страна, пак, полаве, подстицаји, глупо министарство, бирократија.

Кад га је, нељудски, почела да јебе његова странка Есенесде, Мићо Живић је сазвао своје мјештане и кооперанте, прво њих, а међу њима има и оних који нису у Есенесдеу, и рекао да напушта Странку. Онда је послао писмо. Тамо гдје треба. Тамо гдје је отишла и она слика из Јање 2010е.

До тада смо, Есенесде, сваког Јутра побјеђивали у Црњелову. Ове године катастрофа.

Мој друг Мићо Живић је, иначе, био један од четири пољопривредника међу 340 одборника Есенесдеа. Све остало Јањетина до Јањетине.

Прича трећа.

У једној високотехнолошкој долини Есенесдеа, постојала је једна поштена, хумана, скромна и стидљива Кандидаткиња коју су на листу ставили само зато што мора да на том мјесту буде женско. Ради се о мушкој средини. Па знам шта говорим.

Кандидаткиња је имала двије иљаде марака за кампању, имала врхунску ф страницу, ангажовала, за мале паре, младог стручњака за ту страницу, имала иљаду или двије флајера, послала нешто мејлова и порука, проговорила неколико реченица на неким скуповима, није могла да обиђе ни све општине изборне јединице. Тројка Феудалаца заобилазила ју је гдјегод је могла. Била је кандидаткиња девето прасе. Таквих има по свим изборним јединицама и у свим странкама. Није ово критика Есенседеа. Ово је критика Чисте Јањетине.

Ну. Кандидаткиња није знала шта су Бирачки Одбори али је знала шта су Људи. И добила је 5.000 гласова. Многи су за лајком послали и глас.

Кретени Феудалци не разумију да је кандидаткиња донијела најмање 1.000 својих гласова, од оних који нису чланови Есенесдеа и не гласају никад за Есенесде.

Па, кад би, као Странка, кандидовали стотину таквих, међу 224 кандидата, и кад их не би шутали у запећак, добили би стотину хиљада екстерних гласова. Који су злата вриједни.

Напомена: и ја сам будала.

Онда би толика јањетина остала непоједена.

Има неколико поучака прича из овог јутра. Ових Избора.

Један је, свакако, да се озбиљна, велика, Политичка Странка мора, на самом почетку, окренути људима.

Мало је јебенији поучак који се означава лабораторијским кодом Повратак Људима.

3262.

БОЛЕСТИ СТРАНКЕ

И МЕТАСТАЗЕ

У ДРЖАВИ И ДРУШТВУ

Болесна Странка не може да оздрави Државу.

Болесна Држава не може да роди здраву Странку.

Болесна Странка никад се не роди у здравој Држави. Али могу заједно да оболе. Што не значи да могу заједно и да се лијече.

Здрава странка у болесној Држави рађа се веома тешко. Најчешће настомак. Тешким потресима. Али веома мали постотак преживи. Веома тешко остају здраве.

Здрава Странка може да лијечи Државу. Али Држава не може да лијечи странке.

Политичке Странке И Држава комбинација су самокопирног папира и спојених посуда.

Штогод пишеш по Странци, копира се на Држави. Штогод улијеш у Странку, појави се на истој висини и у Држави.

Тај механизам није само лабораторијски већ и искуствени, болан и веома ризичан.

Политичка Странка је одговорна за своје понашање према Држави. Јер се та енергија просљеђује и даље, према Нацији. Захвата цијелу НДД Сферу. Држава није одговорна према Политичким Странкама. Држава је ограничени оквир и најчешће је довољно њено постојање. Све остало је ствар унутрашњег садржаја. Држава је рам за слику. Али не може да слика слику. Држава није умјетник. За умјетност су задужени колективитети. Црква. Култура. Индустрија. Војска. Полиција. Политичке странке. Школство. И, дабоме, појединци.

Пошто је вјера, и њен организовани колективитет, старији од Државе, она је изузета од одговорности. Остали, пак, чисти су државни инструменти, помагала, протезе, полуге, и они имају смањену одговорност.

Највећу одговорност за Државу и НДД Сферу имају Политичке странке. Велике Политичке Странке. Побједничке. Странке на власти.

Политичка странка је генератор и трансмисија идеја, људи, концепата, перспектива и потребних практика, што, заједно, Држави и НДД Сфери уопште, даје тијело, садржај, крвоток и живот.

Они који нису на власти, боре се да буду. Зато предлажу боље људе, боље идеје, боља рјешења, боље перспективе. Ако то не чине онда су то лишајеви, инфектоиди, вируси, наметници, шуга.

Бирачи, грађани и јавност су жири и за једне и за друге.

Велика Политичка Странка, обзиром да је национално богатство, и најчешће на власти, има обавезе са којима се није играти.

Све што се догађа унутар Странке, преноси се на Државу и Друштво. Ако странке живе дуже, преноси се и на Нацију.

Ако Странка нема најбољу кадровску селекцију, то ће веома брзо захватити цијело Друштво и Државу. Доћи ће до стања у коме свако може да буде свашта. Коњ може да буде министар а његов Циго да буде Савјетник. Сутрадан ће Савјетник да постане Предсједник нечега.

Ако Странка нема унутрашња правила и процедуре, у Држави неће бити демократије. Ако се у Странци не поштује оно што је написано, у Држави ће настајати све већа разлика између нормативног и стварног. Ако у Странци нема демократских и слободних избора, у организационој мрежи, неће их бити ни у Држави и Друштву. Ако се у Странци Лидер прелидеризује, Држава и Друштво клизе у диктатуру.

Ако се све то састави, Држава је у опасности.

Политичка Странка занијеми. Обневиди и изгуби моћ Става. Умјесто ње говори, види и поставља став, Лидер. Који је рањив као усамљена топола на висоравни.

Проблем је, тада, отишао предубоко. Топола није храст, крхка је а пустила је дубоке жиле. Повратка нема. Странка је остала у подножју и изгубила апетите и оријентире. Одвојила се од људи, идући за Тополом. Људи не воле болести Странке. Оно што немају у породици, у љубави, у раду, у цркви, не желе да имају ни у Странци и Држави.

Неко мора да се врати људима. Више шансе има Странка него Лидер. До Лидера прије стигне вјетрушина или моторка него што он стигне до људи. Дезоријентисана странка такође не налази пут до људи. Или га налази тешком муком, окрњена, огољена, ослабљена.

Држава и Друштво, Демократија и Процедуре, гдје је Демократија Друштво а Процедуре Држава, тада носе ожиљке на дужи рок. И код сваке промјене времена, имају болове у костима, зглобовима и ткиву.

Велика је одговрност оних који граде и организују Политичку Странку. Свака грешка, у једној лоше постављеној цигли, умножава се са растом и развојем. И доводи до слабљења. А Држава и Друштво нису сачињени на модуларном принципу. Замијениш цијели склоп. Грешке се не исправљају нити отклањају. Чак и када Странка пропадне и нестане, требаће велико вријеме и енергија да се исправи странпутица.

Стога је важније ко ти је важан у странци, него ко тије поп, жандарм, отправник возова, шумар, ловочувар, порезник и учитељ.

Мада изгледа нелогично.

3133.

ЗНАЧАЈ

ЈАКЕ СТРАНКЕ

ЗА СТАБИЛНОСТ

НАЦИЈЕ

И цијеле НДД Сфере.

Када су одлучили да разбију Југославију, шта су прво разбили. Савез Комуниста Југославије.

На том разбоју лако се, онда, творе сва друга растакања и деструкције.

На примјеру Србије и Српске видљива је та тендеција департизације нације.

Демократска странка у Србији била је фаворит странаца. Као и њен лидер Тадић. Али након обабљања једне етапе у том Туру око Косова, разбијена је као да никада није ни постојала. Ништа боље нису прошли Шешељеви радикали. А само је варка да је СНС јака странка. Цијела кампања за посљедње изборе била је незабиљежено персонализована а сва постизборна догађања у мозаику власти аутирали су СНС као Политичку Странку у лавиринте друштвеног маргиналиторијума.

Српска Демократска Странка такође је доживјела растакање. Од демократских до насилничких метода.

Савез независних социјалдемократа сада је, такође главна мета. Већи циљ него сам Додик којег су промовисали у симбол Режима. Само је на корак до Хитлера и Путина. Али СНСД је главни циљ. Којигод се кретеноид појави у балеги, њега се проглашава високим функционером Есенесдеа. Портал бнтв пун је Додика, скоро као да ради за њега, али и транширања странке, страначких људи и страначких министара. На тај начин се раздваја Додик и Есенесде што је најбољи пут за разбијање Савеза.

Есдеес није умио одговорити на те уништавајуће изазове, не само због хипотеке рата, криминала и профитерства којег је накалемио Србима. Није умио створити јаку страначку организацију као темељ одбране од насртаја инфилтрирајуће и екстерне природе.

Није то успио ни данас.

Иначе му не би натурали Иванића. А и Тадића, који није изворни Есдеесовац већ играч раздора.

Да Есдеес има јаку организацију она никада не би дозволила такав волунтаризам кандидовања који је, у ствари, само употреба странке за прикривене циљеве и процесе.

Да је Тадић имао јаку организацију Демократске странке не би се чешао зашто је изгубио од Николића. Нити би се Николић чешао зашто је побиједио Тадића.

Републици Српској, апстрахујем Србију, она убрзава, потребне су двије јаке странке, са јаким страначким организацијама. Између њих се, онда, не би могли појављивати привремено употријебљени играчи, маргиналци, мрачњаци, подлаци и деструктори.

А Сарајево и његови унитарни помагачи, не би могли кидисати на Републику Српску као да се ради о кули од карата.

Такође је битно схватити да је за јаку странку битнија јака организација него јак лидер.

НДД СФера, Нација, Друштво, Држава, преко јаке странке комуницира са окружењем. Саопштава своје циљеве и ставове. Реализује своје планове и испуњава потребе. Јер ништа од тога не долази само од себе. И без организације.

Јака органнизација, у разним облицима, темељ је постојања и стабилности НДД Сфере. Организација Вјере. Организација Реда. Организација Одбране. Организација политичке артикулације.

Црква, Полиција, Војска, Политичке Странке, дио су истог организационог темеља Нације Друштва Државе. И почивају на истим принципима. Само је разлика у крсту, метку, палици или гласу, као основној ријечи, реченици или средству комуникације.

На оваквим просторима каква су наша, Нација Држава Друштво могу да буду сретни да велика већина јединки жели да буде вјерник, полицајац, војник и члан странке. Када се изгуби та жеља, доћи ће се у фазу потпуне сорошизације нације и друштва, у фазу грађанске гранулације којом се манипулише лакше него пуним отвореним вагоном маслачка на брзим пругама.

  

2882.

ЛИДЕР

ПРЕМИЈЕР

ПРЕДСЈЕДНИК

Хрватски случај Милановић – Линић може да послужи као магнетна резонанца сличних молекуларних комбинација у политичком животу странака и политичких институција.

Прво. Да их карактеришем. Као, оно, кад америчка глупача у јевтином филму каже Дефиниши Брзи Секс.

Милановић је наслиједио Рачана. Показао се као вјешт специјалац у борби за искрцавање на обалу Предсједника Странке. Не тако вјешт као Санадер. Стицајем околности, Есдепе Хрватске побиједио је на изборима а Миланавић је, на основу тога, морао нешто да буде. Премијер. Пошто је, свјесно и подсвјесно, знао да за то нема ганглије и муда, ангажовао је Линића, старог превејаног, леденообразног, егзекуторског комбинаторика комунистичког, либералнотржишног и стаљинистичко-корисничког прагматичара.

Линић, дакле. Гиљотинер. Прорачунер. Трошаринац. Траншаринац. Кредитер. Дефицитер. Министар финансија.

Љигавац Милановић се усрећио. Таквог је и требао. Он ће да обавља прљав посао а ја ћу да дајем изјаве, објашњавам. И идем на Нови Зеланд.

У политици те могу јебати само минуле релације. Томан.

То је јебало Линића.

А Милановић, премијер, и предсједник Есдепеа, предуго је то гледао и толерирао. Сад ће Линић повући Милановића у вртачу и цијели Есдепе. Мада је то учинио Милановић.

Шта да се научи.

Не можеш бити премијер једне еуропске неовисне, СТЈ, државе ако ниси у стању да Чимпанзу од триста кила уватиш за муда.

Не можеш бити премијер ако Чимпанзу од триста кила, Линића, поставиш за главног мудоњу.

Можеш. Али то ће уништити твој ореол Предсједника Странке. Па и странку.

Шта сам требао да радим. Пита Милановић.

Требао си да учиш на Санадеру.

Санадер је исто ефективно постао предсједник странке. Исто полетио да буде Премијер. И исто се зајебао. То што је он крао и отимао а Ти, Милановићу, ниси, не чини вас различитим.

У политици, кад упаднеш у говна, не питаш чија су.

А други могу да уче од тандема Цветковић – Тадић.

Ти, Санадер и Тадић сте били лидери странака. Сада просјечно, нисте ништа.

Ти си, Милановићу, полетио да сам себи будеш Цветковић. Мада, са Линићем као резервним положајем. Као што је то полетио и Санадер. Мислили сте, обојица, да ћете, тако, избјећи судбину Тадића.

Тадић је, пак, био у предности. Био је Пријеседник Државе. Али је био Генералић, као и вас двојица.

Ако за премијера поставим безмудавца, ја ћу бити прва лига.

ОћешК. Или. Хоћеш ако си Брант или Кенеди. А такве овдашњи курчеви не праве.  

Ну. Сад долазим до кључне релације.

Предсједник Странке. Предсједник Државе. Предсједник Владе.

Треба ли све то објединити у једној личности. Или дати двјема. И да ли прву ствар дати једној а друге двије другој или прве двије једној а трећу другој. 

Или све то растројчити.

Да преформулишем.

Да ли курва може бити сама себи макро и самозадовољавати се како не би имала муштерије. Па не давала кајмак другоме а не била искориштавана као курва.

Веома је опасно ако је Предсједник странке и Предсједник Државе. Или ако је Предсједник Странке и Предсједник Владе.

Ако је Предсједник Странке и Лидер, па све то обједињује, може да функционише. Једно вријеме. До крајње тачке распада радиоактивног елемента Лидер.

Пошто нико не зна кад Лидер треба да престане да буде Лидер а постане, евентуално, Предсједник Странке, или допусти да неко други постане Предсједник, мада ја знам али нећу да вам кажем, сапуница се, у правилу, завршава трагедично.

Суштинско питање увијек стоји пред Предсједником Странке.

Да ли да будем Премијер или Предсједик Државе и тако имам све против себе или да останем Предсједник Странке и имам све иза себе и уз себе. А другима утрапим горуће функције. И себи оставим могућност критике и отклона.

На то питање сви одговрају погрешно.

Ја и Ја и Ја.

Ко страда.

Не страда Премијер и Предсједник Државе. Увијек ће се наћи нека будала, или пингвнин, да то овавља.

Страда Лидер и Предсједник Странке. Као страначке институције. И страда Странка. Као крајња, најдрагоцјенија и највећа посљедица.

Јебеш лидере и предсједнике.

Јер. Јака политичка странка је национално богатство. Свака здрава нација мора да има двије јаке политичке странке. Иначе неће опстати.

Сјетите се Мејна, што би рекли амерички милитарни пропагандисти, Сјетите се Цветковића, Сјетите се Тадића, Сјетите се Санадера, Сјетите се Линића, Сјетите се Милановића.

Кога да се не сјетимо.

Е. То ћу вам рећи крајем октобра.