петак, 24. октобар 2014.

3304.
ВЕЛИКЕ СТРАНКЕ
РАДЕ НА ДУГИ РОК
А НЕ НА КРАТКИ ШОК

Када сам у времену док још Велике Демократске Промјене нису кренуле у Мисију Рушења Режима, у свлачионици Есенесдеа, рекао да је организационо стање у Бијељини лоше, мало је недостајало да будем заклан. Истовремено и од тренера и од оружара. Срећа, нож није био врео а ни оштар.
Кад си био у Бијељини. Нисам био. Како знаш да је лоше. Зато што знам ко ће побиједити кад само прођем кроз неко мјесто. Не морам излазити из аута.
То је естрадни спин, дабоме. Зато што дуго година пратим организациону прогнозу, иако се Бијељински Есенесде такође дуго година понашао као САО Есенесде.
Велика политичка странка, без обзира што су избори сваке двије године и што јој разне Мисије стално дувају за врат и гризу је за гузицу, мора да ради на дуги рок а не на краткотрајни шок.
Бијељинска организација Есенесдеа примјер је како се краткорочним потезима не може ништа постићи.
Осим сваки пут један слој чланова и бирача оставити незадовољним.
Промјеном бијељинског капитена деактивира се велики број организације а покушава се, импровизовано, створити нова. Па опет испочетка.
Есенесде је у Бијељини промијенио цијели један Игмански Марш локалних лидера. И ко је имао користи. Нико. Осим њих. Који су се, неки, размилили по другим странкама и шепуре се на листама. Постали незаслужено тражени. Зато што су представили себе као способне и протјеране.
Сада је рачун Дугог Бијељинског Марша дошао на наплату.
Ну. Бијељина је само једна од.
Друга грешка коју Велика Политичка Странка може да направи јесте да отвори локални санаторијум за лијечење разних друштвених болести. Као што су локална нарцисоидност, брзорастућа важност, шефомонополија, власништво над комуникацијама са Бањалуком.
Па, онда, људи на раскрсници кажу Ено Њега који сваких пола сата прича са Додиком. На ајфон, СТЈ.
Трећа. Локално лидерисање, бирање за локалне страначке лидере, људи који имају интерес. Недопустиво. То ни Мастер Кард немере да нарани.
Четврто. Велики дезорганизациони таленти. Такође су погубни.
Не кажем да је посао једноставан.
Лакше је отићи у џунглу, у неко људождерско племе, сјести око ватре на којој се у великом земљаном лонцу кувају рамена припадника противничког племена и бирати себи невјесту. Такозвану животну сапутницу. И изабрати а да ти никад, у браку, не каже, Драги купи пилећа крилца да их скувам за ручак. А цревца у теби умру, ко да те бацило у Бајкал, иза православног Божића.
Зато је мајка Дуги Рок. Да не би упао у лонац.

Прво исплетеш чарапу, Мјесну организацију, онда добро саплетеш пету, Одбор, она се најприје изглође и прогледа, а онда украсиш по рубу. Одеш међуљуде и убереш гласове.