3306.
АМЕРИКА
МОРА
НАПАСТИ
РУСИЈУ
ПРИЈЕ
СВОЈЕ
ПРОПАСТИ
Дабоме да је
Обама само украс на Дамеркратији. Посебној врсти Демократије Амера. Америка је
једина земља, осим неких чоколадних бананица, гдје су скоро сви предсједници
Украсни Предсједници.
Америка је једна
велика божићна јелка иза које црни хор пјева Фридом а актуелни предсјендик се
њише на гранчици. Они који су сретнији, на сусједној гранчици имају Монику. А испод
јелке пузе Амерички Маринци, њишу се Носачи Авиона, весело летуцкају Блек Јастребови,
и, сви, одлазе у нови рат.
Тих шест
слатких ријечи, Амерички Маринци, Носач Авиона, Black Hawk, већ деценијама
творе демократију по свијету, креирају политику, претварају историју у
перманентну трагедију.
Шест Ријечи су
највећи политички концепт који је икад створен на тлу Новог Свијета. Откако се
однезависио од Инглеске.
Због оне
ситуације са јелком, америчке предсједнике не треба слушати када износе неке
пледоајее. Као што напримјер, треба слушати кинеског предсјендика. Или руског. Мада
и код Руса зна бити пријеседника за јелкицу. Кинези су у томе шкрти у
пиздуматерну.
Али, зато, ко
има времена, треба да слуша и пази шта говоре неки други Амери. Сорош. Кажу филантроп.
ЈММ. Јебало Мачку Матер.
Некидан је изнио
пледоаје. Како то да је Русија флексибилнија од ЕУ. Увијек нас изненади. Она је
и раније примјењивала силу. Док је наша Моника само пушила. Или је пућкала. Против
Русије се може сам силом.
Здесь уже
сказал, Гитљер није кренуо на Москву и Стаљинград, на Сибир, због свог мрачног
нацизма, због фашизма, због тога што је мислио да је Дојче Раса позванија и
изузетнија, као Амер Раса данас, од Славенске Расе. Кренуо је због Територије и
Подтериторије. Природних богатстава.
Цијела
свјетска сторија од Четрдесетпете, плете се око те теме. Запад и Америка,
нарочито Америка, неће се смирити док не сруши Русију. Русија је за њих још
увијек Совјетски Савез. Знају да није реално да је заузму и раде шта хоће, као
у Ираку. Али мисле да је реално да је размрве, као бившу Југославију. Па опет
раде шта хоће. Мало Клон, мало Дрон.
Ну. Амери су
се мало прејебали. Док су се бавили Баћушком, појавили се Кинези. Сад је касно
за преоријентацију. Па је однос Америке према Русији, у ствари, исказивање
нервозе због губитка ППП. Пол Пот Позиције.
Зато Сорош
говори о сили према Русији.
Ја сам много млађи
прдоња од њега и не бих се усудио да говорим о томе. Осим ако Изузетност није
одлучила да Сорош живи још сто година. Па се осоколио. Има времена. ИМК. Имаш Мој.
Свеједно. Могу
да замислим како би изгледала америчка инвазија на Русију. Са елементима
Америчке Изузетности. Односно, тезе Ми имамо све, они немају ништа, Ми смо све,
они су ништа.
Америчке Амаринце
је Пентагон заледио у велике санте леда и слагао их у велике бродове хладњаче,
које праве Корејци са југа. Онда их је, санте прошаране маринцима, одвезао у Берингово
Море и искипао у море. Док су нечујни хеликоптери на дах пилота, који се спуштају
вертикално са краја атмосфере, као Баумгартнер или обај Луди Гуглаш, спустили
такве санте у Бајкал.
Онда су се
санте отопипле, негдје с прољећа, и маринци су испливали на обале. Сваки је са
собом имао ранац а у ранцу неколико малих фабрика. Експлозива. Муниције. Резервних
цијеви. Чоколаде. Тврдих бананана. За случај да у великом страху морају да
бјеже па да зачепе чмарове, да се не би усрали низноге и по опреми. Печених ћурки
за Божић. И бигмека и кокаколе.
Сваки ранац је
био тежак 475 килограма. Изузетност се састоји од дивова.
Онда су
кренули по Расији. Као што су их и обучавали, наишли су на јад, биједу и
пропаст. Од санкција је нестало кућа па живе у земуницама, укопаним у земљу. Зато
су Маринци имали спрејеве, као оне судије у Бразилу. Штрц овдје у рупу, штрц
ондје. А Руси се само изврћу на леђа и отежу ногицама. Сорош у командном центру
пуши кубу и ужива.
Мало је
Маринцима било чудно што су свуда нека сабласна ниска дрвећа, бијела, без коре,
само сам неком чудном брадом при врху. А уз свако дрво нека гљива, као оне дрвене
Матрјошке што их има на интернету.
Само напредујте,
гаварит Хјустон.
Када су зашли
у те непрегледне бјеличасте шуме, као поетске брезове, свако дрво, које је, у
ствари, било жив костур са брадом, од санкција, само је сјерпом приклало
Маринца а Матрјошла га је дотукла Молотом. Серп и Молот. Срп и Чекић.
Тако су Амери
отишли у рат из ког се нису вратили ни прекривени заставом.
Дабоме да
Сорош зна да би то тако било. Сјетите се Стаљинграда. Он прича о другој Сили. Која
подразумијева све што се може урадити против Русије.
Америци је
остала још једино Русија. Све друго у свијету или су покорили или не смију да
дирну.
Они ће се
борити против Русије док и задњи Сорош не заврши у Санти Леда. Подрешно искрцаној
у код Светог Стефана.
