2882.

ЛИДЕР

ПРЕМИЈЕР

ПРЕДСЈЕДНИК

Хрватски случај Милановић – Линић може да послужи као магнетна резонанца сличних молекуларних комбинација у политичком животу странака и политичких институција.

Прво. Да их карактеришем. Као, оно, кад америчка глупача у јевтином филму каже Дефиниши Брзи Секс.

Милановић је наслиједио Рачана. Показао се као вјешт специјалац у борби за искрцавање на обалу Предсједника Странке. Не тако вјешт као Санадер. Стицајем околности, Есдепе Хрватске побиједио је на изборима а Миланавић је, на основу тога, морао нешто да буде. Премијер. Пошто је, свјесно и подсвјесно, знао да за то нема ганглије и муда, ангажовао је Линића, старог превејаног, леденообразног, егзекуторског комбинаторика комунистичког, либералнотржишног и стаљинистичко-корисничког прагматичара.

Линић, дакле. Гиљотинер. Прорачунер. Трошаринац. Траншаринац. Кредитер. Дефицитер. Министар финансија.

Љигавац Милановић се усрећио. Таквог је и требао. Он ће да обавља прљав посао а ја ћу да дајем изјаве, објашњавам. И идем на Нови Зеланд.

У политици те могу јебати само минуле релације. Томан.

То је јебало Линића.

А Милановић, премијер, и предсједник Есдепеа, предуго је то гледао и толерирао. Сад ће Линић повући Милановића у вртачу и цијели Есдепе. Мада је то учинио Милановић.

Шта да се научи.

Не можеш бити премијер једне еуропске неовисне, СТЈ, државе ако ниси у стању да Чимпанзу од триста кила уватиш за муда.

Не можеш бити премијер ако Чимпанзу од триста кила, Линића, поставиш за главног мудоњу.

Можеш. Али то ће уништити твој ореол Предсједника Странке. Па и странку.

Шта сам требао да радим. Пита Милановић.

Требао си да учиш на Санадеру.

Санадер је исто ефективно постао предсједник странке. Исто полетио да буде Премијер. И исто се зајебао. То што је он крао и отимао а Ти, Милановићу, ниси, не чини вас различитим.

У политици, кад упаднеш у говна, не питаш чија су.

А други могу да уче од тандема Цветковић – Тадић.

Ти, Санадер и Тадић сте били лидери странака. Сада просјечно, нисте ништа.

Ти си, Милановићу, полетио да сам себи будеш Цветковић. Мада, са Линићем као резервним положајем. Као што је то полетио и Санадер. Мислили сте, обојица, да ћете, тако, избјећи судбину Тадића.

Тадић је, пак, био у предности. Био је Пријеседник Државе. Али је био Генералић, као и вас двојица.

Ако за премијера поставим безмудавца, ја ћу бити прва лига.

ОћешК. Или. Хоћеш ако си Брант или Кенеди. А такве овдашњи курчеви не праве.  

Ну. Сад долазим до кључне релације.

Предсједник Странке. Предсједник Државе. Предсједник Владе.

Треба ли све то објединити у једној личности. Или дати двјема. И да ли прву ствар дати једној а друге двије другој или прве двије једној а трећу другој. 

Или све то растројчити.

Да преформулишем.

Да ли курва може бити сама себи макро и самозадовољавати се како не би имала муштерије. Па не давала кајмак другоме а не била искориштавана као курва.

Веома је опасно ако је Предсједник странке и Предсједник Државе. Или ако је Предсједник Странке и Предсједник Владе.

Ако је Предсједник Странке и Лидер, па све то обједињује, може да функционише. Једно вријеме. До крајње тачке распада радиоактивног елемента Лидер.

Пошто нико не зна кад Лидер треба да престане да буде Лидер а постане, евентуално, Предсједник Странке, или допусти да неко други постане Предсједник, мада ја знам али нећу да вам кажем, сапуница се, у правилу, завршава трагедично.

Суштинско питање увијек стоји пред Предсједником Странке.

Да ли да будем Премијер или Предсједик Државе и тако имам све против себе или да останем Предсједник Странке и имам све иза себе и уз себе. А другима утрапим горуће функције. И себи оставим могућност критике и отклона.

На то питање сви одговрају погрешно.

Ја и Ја и Ја.

Ко страда.

Не страда Премијер и Предсједник Државе. Увијек ће се наћи нека будала, или пингвнин, да то овавља.

Страда Лидер и Предсједник Странке. Као страначке институције. И страда Странка. Као крајња, најдрагоцјенија и највећа посљедица.

Јебеш лидере и предсједнике.

Јер. Јака политичка странка је национално богатство. Свака здрава нација мора да има двије јаке политичке странке. Иначе неће опстати.

Сјетите се Мејна, што би рекли амерички милитарни пропагандисти, Сјетите се Цветковића, Сјетите се Тадића, Сјетите се Санадера, Сјетите се Линића, Сјетите се Милановића.

Кога да се не сјетимо.

Е. То ћу вам рећи крајем октобра.