ЦРВЕНИ
ФИЋО
ХРВАТСКИХ
ВАТРОГАСАЦА
НАЈБОЉА
JE ИСТОРИЈСКА
АНАЛИЗА
ЈУГОСЛОВЕНСКИХ
ПРОСТОРА
У 21. ВИЈЕКУ
Мислио сам
да је нека фотошопажа. Кад сам угледао Црвеног Ватрогасног Фићу како се пробија
путем уз велико ватриште у Далмацији. А онда су стигле и друге фотографије и
потврде о Црвеном Фићи као припаднику Антипожарстевних Снага Хрватске.
Црвени
Хрватски Фићо није траг Југославије, то је Трагедија Хрватске. Нити је то
Југоносталгија. То је Салгија од Државе.
Хрватска,
иако у великој предности над свим другим Соцрепубликама, па чак и над
Апкосовом, није успјела у том сегменту Пожарствености да изгради сустав.
Још је трагичније
стање у свим другим суставима.
Иако је
постала чланица ЕУ, Нато и Пиранског Заљева.
Још је трагичније
стање и у свим другим Државуљцима са простора бивше СФРЈ.
Не жалим за
СФРЈ, иако ме је та земља отхраниа, школовала и запослила. Имала је свој вијек,
као и свака амбалажа.
Али се мора
констатовати невјероватна чињеница суноврата колективног, организационог и умног
потенцијала свих југословенских Народа и Народности.
За које су
криве њихове националне, паранационалне и кичнационалне Елите. Које су се
показале не као Елите, већ као убуђали, горки и смрдљиви површински слој онога
што су Турци звали Кајмак.
Није Држава
ако Колинда врти гузом испред Трампа, нити ако Вучић врти гузом испред Мекејна
и Бијеле Куће.
Држава је
највеће достигнуће Људске Цивилизације. Најкомпликованије и најнедостижније. Које
захтијева максимално и прекомјерно кориштење свих потенцијала, националних,
вјерских, умних, културних, акумулираних.
Фићо
Пожарственик у Хрватској, није црвен јер је ватрогасни. Нити што је
Комунистички Реликт. Већ је црвен што га је срамота.
