субота, 30. јул 2016.

ПОЛИТИЧКЕ БУДАЛЕ,
КАО МИХАЈЛИЦА,
ПРАВИ СУ ДРАГУЉИ

Па ћу га, у ту сврху, звату Миланко Драгуљица.
А зато што су Политички Драгуљи, треба их пажљиво читати и пратити. Коликогод то тешко било.
Јер они, у свом бескоординатном стању, политички бестежинској тачки путање, коју практикују сваки дан, скочивши у висине којима нису дорасли, падају још стрмоглавије, а задржавши се у нултој тачки кретања, дођу у привид своје генијалности, у ствари, у тачку када им мозак изгуби и оно мало тежине што има на земљи, кажу нешто што ће открити много више од свих анализа експерата и стручњака за трендове.
Тако је Михајлица, у Ослобођењу из Босанског Новог, у петак који је задњи прошао, рекао, у наслову, Спријечили смо србовање СНСД у Кампањи. А у тексту, на двије странице, СТЈ, У Републици Српској се не би остало живо од србовања СНСД како смо ми издајници а они патриоте.
Тако Михајло Драгуљица објашњава зашто су пристали да подрже Референдум о Дану Републике. Јер да нису подржали, онда би услиједило Србовање.
Шта, дакле, казује Полибу из Босанског Новог.

► Правда се Сарају и Једној Амбасади.
Нисмо ми за Дан Републике. Али смо се препали да не направимо још веће политичко сраније. Да нисмо подржали, постојала је реална опасност да се направи још већи Дан. Дан Есенесдеа. Или Дан Милорада Додика, глухо тачка ба било.
► Проблем Дана Републике Српске, и његову важност, своди на Србовање. То је типични радикалска генетска модифкација, коју Миланков Шешељ и данданас практикује, са савршеном технологијом и великим успјехом. Србуј, а шта ће бити са Србима, то остави Непријатељима.
► Њима, Савезу За Промјене, важније је онемогућити у некој политичкој идеји СНСД, од Републике Српске. Њима је, Сазапу, Дан Републике исто као и поскупљење Струје. Једна темица за борбу против Еснесдеа. МИЈИ.
► И главно. Савез За Промјене, њихове Главоње, Златокиле, Драгуљчад, не схватају политички положај Срба у Дејтонској БиХ, не схватају пут Републике Српске и све опасности које је чекају и које јој се припремају, не схватају да је Опозиција, у својој суштини много патриотскија, кад већ Михајло раби тај сарајски израз, националнија, од саме Власти. Јер она треба да коригује, да нуди алтернативе, да правом политичком идејом придобије Народ, Бираче а не да им главна идеја буде рушење власти неког појединачног лидера, не схватају да се Опозиција не може бити за туђи рачун, већ само за рачун своје земље, не схватају да се Опозиција не може бити у Сарају, већ мораш бити Опозција у Српској, не схватају да си, кад си Опозиција Српској у Сарају, само пувало на димији Сарајске Власти а да си у Српској Издајник, да ниједан противник Власти не може бити проглашен Издајникома а да сваки Колаборационист са онима који програмски, написано, теже укидању Републике Српске, јесте Национални, Државни, Народни Издајник.