среда, 27. јул 2016.

ШТА СЕ
ИЗАБРДА
ВАЉА

Прошло је вријеме Гаврила Принципа.
И велика зла више не почињу  првим метком.
Засути смо догађајима којима се не види ни крај ни почетак. И који нам стварају илузију да у нечему учествујемо, да имамо мишљење и став и да смо позвани да кажемо. Мислмо да имамо Слободу.
А не схватамо да смо наивни кад мислимо да су само Голеуше, Пинкуше и Цецуше, та таблоидна, лоша, кичерска стварност. Која је негдје изван нас, негдје на страни.
Крајње је вријеме да Јавност, у инокосном и озбиљном виду, схвати да живимо у Таблидном Свијету. Да тај Свијет, у свом свом хаосу од догађаја и информација, почива на изванредно прецизном систему и да од нашег времена настоји да начини Таблоидни Вијек.
Јавност, инокосна и интелектуална, мора да се запита, и одговоре да, на питања која се не виде од непрестаног полијевања небитним догађајима.
Јер, небитни су догађаји тероризми по Француској и Њемачкој, напримјер.
Битно је.
● Како се Европа тако лако употребљава, као што је било пред Први или Други Свјетски Рат.
● Зашто је увијек мета Русија. Била Лењинова, била Стаљинова, била Брежњевљева, била Путинова. Била комунистичка, била славенска.
● Зашто одлази Енглеска. И како одлази.
● Зашто је Русија мирно прихватила санкције, изолацију изопштење. Зашто мирно практикује свој Изолационизам.
● Зашто су једнако нападнуте Либерасион и Лос Лос земље. Фанцуска и Њемачка.
● Зашто су једнако крхка Сирија и Нато монолит Турска.
● Зашто вјечно елитистичка Европа жели добро Бугарима, Србији, Хватској, Украјини, Косову...

Оно што прво треба да се закључи јесте неоспорна чињеница да онај ко некритички пристане да буде увучен у Велике Процесе, који га чине мањим него што јесте, неће имати спаса.
Тако је Европа увучена у јевтину радну снагу, мигранте па онда и у тероризам. Од којег се не може одбранити. Јер, Тероризам је стање свијести. То није једна служба и прецизан план.
Онај ко прихвати Изолационизам, ко се добровољно дистанцира, и чак пристане на санкције и ексхумацију, прође много боље. Не кажем лакше. Али кажем да у савременом свијету Љепше значи Трагичније.
У том смислу треба разабрати мјесто Русије и Републике Српске.
Коликогод то некомпатибилно било, коликогод то не били примјерци за валидан и репрезентативан узорак.
Ну.

● Западу, З&ФТ-у, Финансијерским Територијалистима, Нато Пакту, Морганизму, једнако сметају и велика Русија и сићушна Српска. То значи да се нешто велико изабрда ваља.
● И Русија и Српска нису се безрезервно укључиле у све токове који се, са шареним и ружичастим машницама, нуде на пладњевима еуропејства, демократије, људских права, страних инвестиција и слично.
● И мали Срби и велики Путин, проглашавају се фашистима.
● Очито је да је Русија Велика Земља Непокореног Свијета а да је Република Српска преостала тачка у Покореном Свијету.

Очито је да се ради о покоравању и уништењу. Иначе се нико не би бавио Републиком Српском.
Република Српска је посљедњих година сваког дана под Сто Офанзива.
Што је код ње произвело најмање двије ствари.
● Размишљање и битку за Самосталност. Одупирање диктату, преварама, уцјенама.
● Издајничку свијест и актере, оличене прије свега у Савезу За Промјене.
Србија није била те среће. Из првог рова нема никога. А из другог има веома успјешног Вучића.
Република Српска мора што прије да схвати да је Свијет Који Нам Се Нуди, који нас зове, који жели да нас интегрше, у потпуном расулу. Да су и то расуло и тај свијет, дио једног новог поретка у коме нема ништа од обећаног осим Тоталитаризма.
Због тога Путин, Орбан и Ердоган, реагују скоро једнако. Тоталитаризмом.
Ердоган, као најглупљи, када је увидио да не може имати користи од туђег Тоталитаризма, Тоталитаризма Финансијерких Територијалиста, у виду дијелова Сирије, уништења Курда и израстања у Малу Блисточну Америку, окренуо се свом и прилази Путиновом.
То значи да је у питању Битка Опстанка. Баш као и у случају мале Републике Српске.
Републка Српска мора што прије окупити сав умни, економски и политички потенцијал под заставу Битке Опстанка.
А ове мале ситне Потурице, Издајице, умазати балегом и уваљати у перје, навући им, и на главе, димије, и не бавити се много њима.
Република Српска се мора озбиљно политички припремити за изборе 2018е.
А до тада избјегавати било какав процес који може значити Грлом у Сарај или Грлом у Брисел. Као и Грлом у Нато.
Муке изолације и пресије, коликогод биле тешке, биће награђене Националним Опстанком.