субота, 04. јул 2015.

ДА ЛИ УБИЈАТИ
ЉУДЕ
ИЛИ УБИЈАТИ
И ПОЈАВЕ

На цијелом простору нових поредака, интеграција, територијализација и финансијеризација, па тако и на Балкану, Јавност се састоји од Јавноида.
Таблоиди су, за медије, мали корак али за човјечанство огроман.
Тако је и у Републици Српској. Јавност је недефинисана појава.
Дабоме да нико Јавност не треба да дефинише. Она сама, здрава, јавна, објелодањена, мора имати своја правила.
Тих правила у нашој Јавности нема.
Код нас је најсофистициранији елемент Јавности Набијање На Колац.
Посљедњи случај је Случај Душанке Мајкић.
Који је познат.
Али није познато зашто Јавност, овдје не говорим о приватним, појединачним, мишљењима, ставовима и опаскама, и њени медији, нису Случај Душанке Мајкић третирали као Појаву Босанске Државе а не као Одстрел Јединке.
Јер. Та правила о отпремнини постоје. Постоји и могућност заснивања радног односа. Икориштена су и прије ДМ. По чему је 28.000 КМ ДМ прљавије и неморалније од 28.000 КМ некога другога.
Или је у питању Колац Јавности само за пробране.
Као што је, ономад, када сам ја разапет, због Копилади, Мухарем Баздуљ написао да Николаидис, савјетник и писац, може да има мишљење да је експлозивом требало побити све у бањалучкој дворани Борик, а Васић, секретар и писац, не може да има мишљење о плаћеним стрит копиланима.
Гдје је био Колац Јавности када је усвајана таква регула у Државном Парламенту, како воле да му тепају. Гдје су били медији, неовисни и истраживачки. Нису били нигдје. Јер данас не постоје скупштински извјештачи. Постоје само постављачи микрофона и снимача на говорницу кретенима који дају изјаве.  
Душанка Мајкић је жртва велике лавине мржње према Есенесдеу. И дијела манипулативних Медија и Јавности коју творе.
И оних којима је циљ, којиимају спискове, са политичке сцене склонити свакога ко је против Унитаизоване Недејтонске БиХ.
Да ли је Душанка Мајкић требала да буде Будала, као ја, па да не узме паре које су јој закон и правила ПС БиХ омогћили. Да ли би јој портал овај или портал онај дигао споменик у Лепом Белом Мермеру.
Ну.
Случај Душанке Мајкић је и вишетрачан.
То јој је награда за десет крвавих година у Есенесдеу.
Нисам примијетио да се Предсједник Странке ознојио бранећи је. Понекад изгледа да ду ко кец на једанаест дође тако нешто.
Душанка Мајкић је јединка из Одстрелишта Есенесдеових људи. А у Одстрелиште нагони и СНСД и многи његови.
То се неће добро завршити.
Као што се ниушта добро неће изродити Јавност која нема своја, Своја, правила а има само коље.
Од коца до конопца корак је мали.