петак, 03. јул 2015.

АКО ЈЕ РЈЕШИВА
ФЕДЕРАЦИЈА,
РЈЕШИВА ЈЕ
И БиХ.
МЕЂУТИМ,
НИЈЕ.

Босна и Херцеговина, ако није сада на прекретници, поводом најављеног Референдума у Републици Српској, о прихватању или неприхватању наметнутих и неуставних такозваних заједничких институција и још такозванијих државних, врло брзо ће бити.
Из два разлога.
Унутрашњи односи се више неће моћи подносити. Што ће се лијечити све већим удаљавањем и разлазом.
Странци, Охаер, Брисел, Меркел, не могу више ништа урадити. Задњи покушај, кад је то, давно, било, извео је Лајчак. Баш према Републици Српској. И попушио. Па, касније, дијагностиковао Био је то крај Охаера. Зато сам свој Политички љетопис за ту годину и назвао Сарајевски Атентат Мирослава Лајчака. Сви су ме питали Шта то значи. Какве везе има. Био је то пуцањ у Монархију Охаер. Ето шта.
Да би Странци Усранци нешто урадили, треба неколицину, као Милошевића, испоручити у Хаг, некога убити, као Ђинђића, некога потрошити, као Тадића и некога преквалификовати у некој институцији за образовање одраслих, као Вучића.
Ништа од тога није могуће извести у Босни и Херцеговини.
Босни и Херцеговини је потребан унутрашњи договор о повратку на изворни Дејтонски конструкт. Што укључује тројни састав Савјета Министара. Па све даље.
А то је реално као и оно што сам мало прије набројао.
Не због нереалности повратка на изворни Дејтонски конструкт.
Већ због нереалности унутрашњег договора.
Да је унутрашњи договор могућ, догодио би се у Федерацији. Гдје су игралиште и лабораторијум јеноставнији.
Али.
Он је у Федерацији не само немогућ већ нико и не показује жељу да га започне а камоли да га заврши.
Политичко Сарајево се задовољава својим Сарајевским Стамболом и депресирањем Хрвата који неопрезно залутају у тај Чадор.
Хрвати се задовољавају, и полако осамостаљују, чистим Херцеговачким Територијама. Економски, прије свега. И не занима их Сарајево. Осим у смислу какве протоколарне зајебанције као што су пријеми и слично.
Без унутрашњег договора у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, нема никакве могућности за тројни унутрашњи договор у Босни и Херцеговини.
Договор у Федерацији није могућ из једног јединог разлога.
То није договор Бошњака и Хрвата, њихових политичких демократких представника, већ договор Сарајева и Хрвата.
Што је нерјешива некомпатибилност.
Дакле.
БиХ је могућа колико је могућа Федерација.
И ту се не ради ни о каквим Србима нити Републици Српској.
Српска, само, као најзаокруженији институторијум Дејтона, има највеће штете од оваквог стања. За разлику од Сарајева, које има највеће користи.
И зато се Републици Српској политички жури.
Сарајевско Стање БиХ њу економски и политички исцрпљује што ће се, дугорочно, завршити нестанком.

Стога Референдум треба схватити као упозорење и позив а не као сецесију, како већ трубе дротови, ботови и трутови из јевтиних трећепозвиних ешалона Међународне Заједнице.