АКО ЈЕ РЈЕШИВА

ФЕДЕРАЦИЈА,

РЈЕШИВА ЈЕ

И БиХ.

МЕЂУТИМ,

НИЈЕ.

Босна и Херцеговина, ако није сада на прекретници, поводом најављеног Референдума у Републици Српској, о прихватању или неприхватању наметнутих и неуставних такозваних заједничких институција и још такозванијих државних, врло брзо ће бити.

Из два разлога.

Унутрашњи односи се више неће моћи подносити. Што ће се лијечити све већим удаљавањем и разлазом.

Странци, Охаер, Брисел, Меркел, не могу више ништа урадити. Задњи покушај, кад је то, давно, било, извео је Лајчак. Баш према Републици Српској. И попушио. Па, касније, дијагностиковао Био је то крај Охаера. Зато сам свој Политички љетопис за ту годину и назвао Сарајевски Атентат Мирослава Лајчака. Сви су ме питали Шта то значи. Какве везе има. Био је то пуцањ у Монархију Охаер. Ето шта.

Да би Странци Усранци нешто урадили, треба неколицину, као Милошевића, испоручити у Хаг, некога убити, као Ђинђића, некога потрошити, као Тадића и некога преквалификовати у некој институцији за образовање одраслих, као Вучића.

Ништа од тога није могуће извести у Босни и Херцеговини.

Босни и Херцеговини је потребан унутрашњи договор о повратку на изворни Дејтонски конструкт. Што укључује тројни састав Савјета Министара. Па све даље.

А то је реално као и оно што сам мало прије набројао.

Не због нереалности повратка на изворни Дејтонски конструкт.

Већ због нереалности унутрашњег договора.

Да је унутрашњи договор могућ, догодио би се у Федерацији. Гдје су игралиште и лабораторијум јеноставнији.

Али.

Он је у Федерацији не само немогућ већ нико и не показује жељу да га започне а камоли да га заврши.

Политичко Сарајево се задовољава својим Сарајевским Стамболом и депресирањем Хрвата који неопрезно залутају у тај Чадор.

Хрвати се задовољавају, и полако осамостаљују, чистим Херцеговачким Територијама. Економски, прије свега. И не занима их Сарајево. Осим у смислу какве протоколарне зајебанције као што су пријеми и слично.

Без унутрашњег договора у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, нема никакве могућности за тројни унутрашњи договор у Босни и Херцеговини.

Договор у Федерацији није могућ из једног јединог разлога.

То није договор Бошњака и Хрвата, њихових политичких демократких представника, већ договор Сарајева и Хрвата.

Што је нерјешива некомпатибилност.

Дакле.

БиХ је могућа колико је могућа Федерација.

И ту се не ради ни о каквим Србима нити Републици Српској.

Српска, само, као најзаокруженији институторијум Дејтона, има највеће штете од оваквог стања. За разлику од Сарајева, које има највеће користи.

И зато се Републици Српској политички жури.

Сарајевско Стање БиХ њу економски и политички исцрпљује што ће се, дугорочно, завршити нестанком.

Стога Референдум треба схватити као упозорење и позив а не као сецесију, како већ трубе дротови, ботови и трутови из јевтиних трећепозвиних ешалона Међународне Заједнице.