петак, 03. јул 2015.

Овдје објављујем наставке мог новог Романа, онако како их пишем а завршеног ћу га поставити на овом Блогу, као и претходне.

КИШЕ
И ДУША
РАТНИКА
роман

Није Доброчојек требао дуго да чека да почне.
Ујутро, прије десет часова, из слушалице пољског телефона стигао је глас Узбуна за Интервентни Вод. Стиже стодесетка пред вашу базу. Разумио.
Из кабине је изашао водич, извиђач.
Наши су на насипу упали у непријатељску територију, имамо мртвих и рањених, треба да их извучемо. Кад стигнемо, минобацачи ће да туку испред тог рејона.
Колико има до тамо. Пола часа.
Кад су стигли, Доброчојек је тражио да му објасне подручје.
Нема пуцњаве. Нема већ неко вријеме. Сад је, како мислим, питање ко ће одвући мртве и рањене на своју страну.
Добро идемо са три тројке. Остали овдје у приправности. Нас тројица идемо напријед. Пуцаш у све што види а што није наше. Треба да избијемо до оне три тополе. Мисле да нису даље отишли.
Тројке су се кретале кроз ниско раслиње. Нису се нарочито крили и повијали. Претпостављали су да је засједа била на ивици шикара које их чекају напријед и да су се ту водиле борбе.
Када су пришли скоро на ивицу, наишли су на свог борца који је лежао са митраљезом. Није био рањен.
Слушам да се неће појавити Усташе. Па да запуцам. Наших има напријед мртвих а има и њихових. Има наш један рањен. Звао је. Ту је испред, код оног јасена.
Доброчојек је распоредио своје тројке и кренуо први, према рањенику.
Прво су наишли на два мртва а онда и на рањенога. Ноге су му биле исјечене рафалима. Једну је успио да подвеже.
Гдје су још наши. Десно нема никога. Напријед има један мртав и чуо сам једног њиховог, рањеног.
Доброчојек је руком позвао десну тројку.
Носите овог чојека. Ти вуци ову двојицу, једног по једног.
Онда се са лијевог крила чуо пуцањ па рафал.
Останите вас двојица овдје.
Доброчојек је дошао до лијеве тројке у тренутку када је један од његових бораца подивљао и кратком сјекиром, коју је имао за опасачем, одсијецао руке војнику којег је малоприје убио.
Једну руку је већ одсјекао а друга се држала само на блузи која се увукла у земљу па није могао одмах да је пресијече.
Шта радиш, Сунце Ти Јебем.
Пуцао на нас. Нећеш више овим рукама да пуцаш, мајку ти јебем. Ударио га је чизмом у главу.
Доброчојек га је, иза леђа, обухватио рукама.
Добро, готово је, стани. Пусти.
Држао га је тако неко вријеме.
Кад се заврши живот завршио се и рат. Жив може да ти буде крив за све. Мртав чојек није крив низашта. Мртвог не дирај више. Замисли себе на његовом мјесту.
Војник који је одсјекао руке био је црвен у лицу, по врату и по рукама, као да ће експлодирати.
Разбацаћу га да га ни рођена мајка не нађе. И главу ћу да му осијечем. Пизда му матерна. Пуцао је. Лежо рањен и ћио да нас побије.
Дабоме да је ћио. Сви оће да убију. Такав је рат. Морате бити ладни. Нећеш далеко ако падаш у такву ватру.
Махнуо је војницима из резерве који су пристигли. Носите и овога. Усташа. Оружје носите. Ништа не остављај.
Војници су га ухватили за опасач и за ноге. Глава му је висила назад и ударала о бусење,  одскачући, као да је балон.
Руке су заборавили.
Руке без мртваца нису ништа. Скоро да чојек и не препозна зашто би могле да служе. А док су биле на њему, онај мој се усро од страха. Сад ништа, јебеш туђе руке. Заборавили их.
Доброчојек је кренуо даље. Мало иза мене. Гледајте на страну. Полако, без буке.
Након педесет метара чуо је стењање и јечање.  Није се сагињао, да боље уочи војника. Црна униформа.
Чим се помакао, истресао је у њега пола рафала. Униформа се само слегла. Као да је потонула у неко ријетко блато.
Не пуцајте, браћо, ја сам наш.
Са десне стране лежао је рањеник Српске Војске. Од Усташе су га дијелила два грма па се нису могли видјети.
Ђе си рањен. Прошло ми кроз раме, не могу да дишем. Тешко ми је. Имал још наших овдје. Нема ја сам ишао први и налетио на овог. Тако смо се испуцали. Добро људи, четворица носите нашег чојека. Овог пса вуците. Оружје напрти.
Када су се вратили у импровизовану касарну, поступак се одвијао уходано.
Наше у хладњачу, попишите имена и узмите документе које имају. Муницију и све од оружја скидај и у записник.
Ове двиљаке сарањуј тамо на њиви, уз друге.
Заробљеници су изведени са ланцима на ногама, који су пролазили кроз ушице десетак крампова без дршки. Они су већ знали шта треба да раде и одмах су почели да копају плитке раке.
Само удари колац изнад главе. Направи записник. Колико је сарањено, узми документе ако имају и датум упиши. Ђе су овом руке. Остале тамо. Ко је подивљо. Један наш. Запуцо на њих, био рањен. Они га убили а онда овог уватила паника. Ово нисам видио.