СМЕДЕРЕВСКА
ЖЕЉЕЗАРА.
МИ
СМО
ИНТЕГРАЦИЈСКИ
ГРОБОВИ.
Ако се
занемари нова Јонескова категорија, КПГВ, Казалиште, Позориште, Гледаличше,
Вучић, и представа за српске ливадиће константно на политри брље, Смедеревска
Жељезара је концентрисана заостала прича наше трагедије и немоћи да нађемо
излаз из блата које се неумитно претвара у кал, трулеж и ђубар.
Шта нам
говори Жељезара Туге.
·
У великом,
заокруженом, систему, и зарђали вијак има своје мјесто. У расулу, ни позлаћена
матица није низашта.
·
Циљ свега,
што се иментовало глобализмом, интеграцијама, тржиштем, демократијом, људским
правима, реформама, пиздомлепематере, јесте Расуло. Не само у
металопрерађивачкој индустрији. У свему. Од Плитичких Странака до Војске. И, на
крају, Расуло у нашим главама.
·
Циљ Расула
јесте да никад не повратите ни нулти праг Достојанства НДД Сфере. Случај Грчке
генијалан је скенер.
·
Посљедица краха
Система, а бољи је било какав Систем него најбогатија, најсвјетлија и
најиздашнија Анархија, јесте да вам више нико озбиљан не улази у двориште. Само
протуве, џукеле и лопови. Погледајте с ким је Србија, да не помињем стално
Вучића, преговарала око продаје Жељезаре. То је за Стрељање.
·
Не постоји
ум, економија, страначки програм нити политика која може ријешити питање као
што је Смедеревска Жељезара. И кад је позлате, шта с њом. То је стање познато као Хиљаду Рупа. Имате
хиљаду избушених рупа, најсавременијим борером. Али немате ни једног вијка. Или
имате хиљаду платинастих вијака али немате ни сврдло да избушите и једну рупу. Или,
имате и бошову бушилцу али нема дрвета нити лима у коме би избушили рупе.
Те рупе су
коубиле се за крај наше тужне историје. У којој се ми бавимо Новим Антом На
Старом Мосту или смијешном сједницом влада Србије и Словеније или тангама Тони
Блера, није грешка, у тој категорији људи небитна је разлика између танги и
кравате, Сораје и Тониблерона, или Колиндањем на Маркову Тргу, или расподјелом
министарстава у Савјету Министара. Сунце Ти Јебем.
Повремено се
појаве измаглице које говоре да људској глупости још није крај. О Реиндустријализацији.
О Слободи Медија. О Реформи Високог Образовања. О Сто хиљада Радних Мјеста. О Боже
Помози.
