понедељак, 21. јул 2014.

3110.
КАКО ДИЗАЈНИРАТИ
ВЛАСТ И ЊЕНУ СИЛУ

Људи комуницирају углавном пипањем и гледањем.
Ако почну да причају, велика је вјероватноћа да ће неко неком јебати матер.
Толико се, данас, прича, и пише, да не мораш више ни да знаш да причаш и пишеш. Причо не причо.
Визуелизација утиче на подсвијест и свијест више од свих интернетских ђавола. А о другим каналима да и не говорим. О страначким програмима. НПР. Гдје се њих сјети. Таблоидизација новинарства у ствари је визеулизација комуникација.
Зато су насловне стране таболоида онако карлеушизоване.
Мој први сусрет са америчком дизелком, када су стигле на пруге југословенских жељезница, допринио је да схватим значај визуелизације и облика којег се нисам ријешио ни данас. Одмах сам рекао да те локомотиве дјелују ко улитане.
Сељани су ме само гледали. Јер, ми који смо рођени и расли крај пруга, очекивали смо те локомотиве као страшни скок у нови живот. Кад оно Лита. Два дана су сељани ћутили и шутили. А онда је Перо извијестио да је онај Мали Живков паметно реко.
Отада се више нико није одушевљавао америчким дизелкама.
А ја сам тек касније схватио да се Америчани разумију у дизајн ко Мара УКК.
Некидан видим полицајку, а увијек су ме одушевљавале жене у униформама што је поуздан знак болесне непокорности сваком ауторитету, осим женском, и њеног партнера у патроли. И, умјесто да гледам у полицајку, мени за око запало оно неко ново полицијско покривало за главушу.
Јер, тешко то могу да назовем капом. Са оном качкетином се иде у вађење глиста за риболов или хватање скакаваца. Па је штитник већи од нормалног да би одбијао високу траву од очију. Не видим другу сврху. Мада не вјерујем да је полиција баш предвиђена за скакутање за скакавцима и лов на штиглице.
Не мислим да полицијска капа треба да буде шапка и да има онај армирани обод као у мрској федерацији. Нити да има руски НЛО на глави, пречника 67,6 цм.
Али, полицијска капа мора да буде визуелни симбол ауторитета власти и силе. Мора да улијева повјерење и изазива поштовање.
Ова поднебља су поднебља силе и власти.
Овдје мушкарци не носе грудњаке. А жене, и оне које немају садржај, обавезно носе.
Увођење хаоса у дизајн полиције директан је удар на њен ауторитет.
Овај пут није крив глупи цајкан. Неко изван је много глупљи.
Оне такси коцкице на полицијским аутомобилима, шаренило боја и нијанси, полицајци на бициклима и у бермудама, и невидљива графичка вертикала у цјелокупном дизајну Народне Милиције, говоре о неозбиљној власти.

Није власт само директан пренос из скупштине и сторија о криминалу.