понедељак, 23. јун 2014.

3032.
АКО НЕМА
ЗАЈЕДНИШТВА
НИГДЈЕ, НЕМА ГА
НИ У ЗЛОЧИНСТВУ

Хистерија која се дигла поводом повратка и дочека Дарија Кордића, говори о Босни и Федерацији много више од обичног естрадног патриотизовања, од насилне надградње жртвеног пиједесталаријума, од јевтиног национализаторства као потке за поједине странке, од сталног притиска на јавност и на Србе.
Говори о инсталираном појединачном и колективном мишљењу о Власништву над Босном и Херцеговином.
Муслиманска јавна инфраструктура не жели правду и праведност у погледу ратних злочина. Њој није довољно 1000 : 1 пресуђена затворска година за Србе и Бошњаке. Не би им био довољан ни омјер милион према један.
Чак и кад би све Србе и Хрвате похапсили и осудили, зато што су били пунољетни док се водио грађански рат, опет би се дигла хистерија у тренутку када би прво Српче или Хрватче постало пунољетно. Медији и Невладине Бабе би закукале Дијете Злочинца напунило осамнаест година. То је знак новог геноцида над нама.
Бошњачка јавна инфраструктура, они и други који својатају Бошњачки Народ, обичне људе, хистеријом, која је тренирана приликом изласка других осуђеника из Хага, а која је сада поводом Кордића, достигла врхунац, жели да поручи да су Бошњаци, искључиви и једини сопственици територије, живота, суда и тужилаштва, критеријума и мјерила злочина, патриотизма и правде, судбине и будућности свих који су се случајно задесили овдје у тренутку одласка Турака, и који су се касније некотролисано размножили а нису муслимани.
То потпуно одсуство осјећаја за вријеме, земље, територије, државе и нације, генетско је. Нећу даље да образлажем.
А несхватање стварног стања, што је дневни проблем, политичка је плиткост и обичног човјека и његове јавне структуре и изабраног и самоизабраног представништва.
Бошњачка јавност не схвата да је Босна и Херцеговина подијељена. Њу је подијелио распад Југославије и Алијина Жртва Мира за БиХ.
Овдје се Срби, Хрвати и муслимани не окупљају ни око чега. Њих ништа не веже.
Срби, Хрвати и муслимани у Босни и Херцеговини не користе више ни исту сол. Ни исти стол. Ни исту бол.
Нема, дакле, заједничког метра за правду и казну.
Свако има своје злочинце. Бошњачка јавност би хтјела да добије право и на туђе злочинце. Право на проглашење злочинства и наметање другима исте такве осуде и казне. Право на тјерање других нација да једнако, и још драстичније, осуђују злочинце које они одаберу. И да с њима величамо њихове шехиде.
Све то, једноставно, више није могуће.
Подјела једном значи подјела увијек.
Подјела на агресију и патриотизам значи и подјела на хероје и злочинце. Чак и када је у питању исти човјек.
Бошњачка јавна инфраструктура морала би да схвати да ће Кордић увијек бити јунак Хрвата у БиХ. Као што ће то Србима бити Младић.
Завршили смо, господо.
Видите да ми, сви који смо поклопљени Босном и Херцеговином, немамо више ни заједничку епидемију. Толике инфективне поплаве и комарци. Па ништа. Ми више ни мултинационални прољев не можемо да добијемо.

Моје право на хероја веће је од вашег права на злочинца.