уторак, 15. јануар 2013.

1925.
JEVTINI SPOMENICI
ZA SKUPA VREMENA
 

Neki naslovničari nisu u pravu. Nije spomenik pripadnicima TZVARBiH dignut u vazduh. Srušen je na zemlju.
Nije mu mjesto ni u zraku, pošto dolje više nema vazduha, ni na zemlji. Spomenik je stigao tu da odigra neku Igricu kao uvod u Veliku Igranku. Pa ako upali, upali. Kao i spomenik u Preševskoj Dolini. Ako se internacionalizuje, dobro, ako ne, vidjećemo da padne par mrtvih glava lokalnih razmjera.
Za spomenik u Mostaru mogu da kažem da je dugo i trajao. Mostar je dosta tolerantan grad. Znate na koji dio mislim.
I njegovo rušenje neće izazvati veće poremećaje. Dolje je podijeljeno sve što se moglo podijeliti i nikakvi spomenici neće vratiti Neretvu uzvodno.
Kameni Ljiljan u Mostaru je jedan mali trzaj u grčevitoj borbi za teritorijalizaciju koja je izgubljena onog trenutka kada se Alija popišmanio glede Lisabona. I kada je rekao da će za BiH Žrtvovati Mir. JNJM.
Sarajevo, Sarajevski Politički Krug, Bošnjačko Političko Vođstvo, ne treba puštati u kladionicu. Izgubiše Boga Oca. Prvo su izgubili Mir. Pa su izgubili Srbe. Čime su izgubili i BiH. Sada su izgubili Hrvate.
Preostaju još samo vjetrenjače. Srebrenica. Unitarizacija Mostara. Kongresirani Svjetski Bošnjaci.
Spomenik u Preševskoj Dolini, jevtin kao i Mostarski, najskuplje mu je graviranje slova, Ćivša Tezen Pil, ima nešto skuplji cilj. On je znak da se Jug Srbije postavlja kao barikada Severu Kosova. Ako uspije internacionalizacija spomenika, biće to biljeg da je, ne sačuvan Sever, nego je problematizovan Jug.
Srbija je trebala izvesti akciju Tjen An Preševo. I gotovo. Za državnu akciju, i u rušenju spomenika, postoji samo jedan trenutak. I više ga nikad nema. Dok su padale izjave o spomeniku tipa Uhvatite se za mudanca i uvrnite ih, inače će to uraditi Država, dok su se krile i obznanjivale rezolucije i platforme, dok se pričalo sa ambasadlijama, dok je DS izvodio Nerazumljivi Skupštinski Manevar, dotle je Spomenik ANA postigao cilj.
Dabome, ja sam za Mir Na Svijetu, nekako mi neprijatno napisati to veliko U, iako nisam mis. Nisam za rušenje spomenika ali kad ga već srušite, oduševljen sam. Što je važnije, nisam ni za podizanje Spomenika AR. Što se tiče Spomenika ANA, iako je to već druga, treća, četvrta država, najbolje bi bilo da se sruši sam. Kao i onaj u Mostaru. Pa da Država traži krivca.
Kad već nije propustila priliku da propusti priliku.
Nemojte da me ko optuži da sam Komandir Šamil. Ni rušenje mnogo većih spomenika nije izazvalo Smak Svijeta. Na Makljenu. Andriću. NPR. A i oni na Kozari i u Jasenovcu ostali su samo zato što niko nije htio da plati toliko eksploziva.
I, bili su skuplji. U skladu sa vremenom.
Skupi spomenici završavaju Skupa Vremena. Jevtni Spomenici, u najboljem slučaju, samo najavljuju Skupa Vremena.