HRVATSKA – GOTOVINA,
SRBIJA – VERESIJA
Moj susjed Čaprdan ima kratke političke komentare. Kad ga vikne Ketrin, uši se usjaje za kaljenje.
To je bilo povodom odlaska Ketrin Ešton kod Tačija u Nezavisnu Vojnu Bazu Kosovo Republjik.
Simbolika je teška i golema. Nakon trijumfalističkog hapšenja Mladića i eksponaže Srbije na svjetskoj pa i na Sienen sceni, Ketrin je otišla u Vojnu Bazu kod Komandanta Tačija. Dabome, oni koji su planirali ta putešestvija nisu imali kontakta sa Mladićem i nisu znali kad će biti uhapšen, ali je ovakav slijed događaja ponižavajući za Srbiju. Da je Srbija važna Evropskoj uniji, posjeta Kosovu bi bila odložena.
Ovako, ispostavilo se da Ketrin Ešton, i pored tog provokativnog odlaska na Kosovo, odatle šalje još i ključnu poruku Srbiji. Otprilike, Čestitala sam za hapšenje ali vi i ne znate šta vas sve čeka na putu za EU.
Prethodnog dana stigla je poruka, takođe iz Euareala, To što ste uhapsili Mladića, to je bila vaša obaveza i nemojte očekivati prinadležnosti, nagrade ili ustupke.
Politički analitičari, koji nisu ni do koljena mom susjedu Čaprdanu, izvikuju kako je Srbija birala po nju najbolji trenutak za hapšenje. Ma, Srbija cijelo ovo vrijeme nije znala šta će sa sobom a kamo li sa njima dvojicom, Karadžićem i Mladićem. Jedina istina je da ih se trebala odmah riješiti. Po potpisivanju u Parizu. A oni, da su kakvi ljudi, poubijali bi se istog dana, ili se predali. Ovako Srbija je samo gubila, gubila i sada ovim nije dobila ništa.
Malo pametnija je bila Hrvatska. A i sretnija. Franjo je na vrijeme dobio rak. A Gotovinu keširali nakon relativno kratke storije sa skrivanjem.
Zato sada imamo nesklad.
Hrvatska koja je na trajni izlet poslala trista, četiristo hiljada Srba, predala Gotovinu, koji njoj nije kriv ni za kakvo etničko čišćenje nego samo za šesnaest granata koje su pale u njive pred Kninom, sada je na vratima EU. Mada ja mislim da joj tamo nije sreća. U EU će samo ranije doživjeti bankrot. A Srbija, koja se jest riješila Šiptara, ali i Kosova cijelog, i dala Slobu, dala Rašu i dala Ratka, pred vratima joj je, i za vratom, više Ankara nego što je ona, Srbija, pred putokazom za EU.
Trajna osobina Srbije, a i Srba, dabome, jeste da najbolje vrijeme za nju uvijek prođe neopaženo.
Srbi, koji prvi to shvate, spašeni su.
SRBIJA – VERESIJA
Moj susjed Čaprdan ima kratke političke komentare. Kad ga vikne Ketrin, uši se usjaje za kaljenje.
To je bilo povodom odlaska Ketrin Ešton kod Tačija u Nezavisnu Vojnu Bazu Kosovo Republjik.
Simbolika je teška i golema. Nakon trijumfalističkog hapšenja Mladića i eksponaže Srbije na svjetskoj pa i na Sienen sceni, Ketrin je otišla u Vojnu Bazu kod Komandanta Tačija. Dabome, oni koji su planirali ta putešestvija nisu imali kontakta sa Mladićem i nisu znali kad će biti uhapšen, ali je ovakav slijed događaja ponižavajući za Srbiju. Da je Srbija važna Evropskoj uniji, posjeta Kosovu bi bila odložena.
Ovako, ispostavilo se da Ketrin Ešton, i pored tog provokativnog odlaska na Kosovo, odatle šalje još i ključnu poruku Srbiji. Otprilike, Čestitala sam za hapšenje ali vi i ne znate šta vas sve čeka na putu za EU.
Prethodnog dana stigla je poruka, takođe iz Euareala, To što ste uhapsili Mladića, to je bila vaša obaveza i nemojte očekivati prinadležnosti, nagrade ili ustupke.
Politički analitičari, koji nisu ni do koljena mom susjedu Čaprdanu, izvikuju kako je Srbija birala po nju najbolji trenutak za hapšenje. Ma, Srbija cijelo ovo vrijeme nije znala šta će sa sobom a kamo li sa njima dvojicom, Karadžićem i Mladićem. Jedina istina je da ih se trebala odmah riješiti. Po potpisivanju u Parizu. A oni, da su kakvi ljudi, poubijali bi se istog dana, ili se predali. Ovako Srbija je samo gubila, gubila i sada ovim nije dobila ništa.
Malo pametnija je bila Hrvatska. A i sretnija. Franjo je na vrijeme dobio rak. A Gotovinu keširali nakon relativno kratke storije sa skrivanjem.
Zato sada imamo nesklad.
Hrvatska koja je na trajni izlet poslala trista, četiristo hiljada Srba, predala Gotovinu, koji njoj nije kriv ni za kakvo etničko čišćenje nego samo za šesnaest granata koje su pale u njive pred Kninom, sada je na vratima EU. Mada ja mislim da joj tamo nije sreća. U EU će samo ranije doživjeti bankrot. A Srbija, koja se jest riješila Šiptara, ali i Kosova cijelog, i dala Slobu, dala Rašu i dala Ratka, pred vratima joj je, i za vratom, više Ankara nego što je ona, Srbija, pred putokazom za EU.
Trajna osobina Srbije, a i Srba, dabome, jeste da najbolje vrijeme za nju uvijek prođe neopaženo.
Srbi, koji prvi to shvate, spašeni su.
