ЧЕТВЕРО ИХ ЈЕ

ОМАЦИЛА СЈАЈНИХ

У ПОГЛЕДУ

ИДЕНТИТЕТА,

НА СФРЈИШТУ

НАЈБОЉЕ СТОЈИ

РЕПУБЛИКА

СРПСКА

Ради се о томе да се он очува.

Мада је и Република Српска у опасности.

Ако се, на неком даљем мјесту, буде одлучивало о овдашњим рјешењима прије коначног завршетка распада Југославије.

Иако је тешко предвидјети шта ће се, и у тако малој и једноставној геополитици, догађати, мислим да је најправедније да, на крају Распада СФРЈ, Република Српска буде нека врста компензације и награде укупном Српском Народу за уништења која је доживио само зато како би Збигњев имао на располагању пет, шест, усраних државица за играње пиљака.

Компензација са историјским покрићем.

Јер Република Српска је Српска Земља.

И јер још једна Српска Држава може, коликотолико, да уравнотежи оно што је Србији, као основној Српској Држави, отето и прије њеног формирања и заокружења. Да не помињем оно што јој се још може отети.

Незавршена Насеобина, Босна и Херцеговина, нема никакве претпоставке да опстане као Држава.

Дабоме да она у овом облику може још да бивствује и цијели вијек. Али то ће ићи само на штету њеног најбројнијег народа.

Муслимани у БиХ су, прије Распада, имали незавршених послова са Идентитетом уопште, па и Националним Идентитетом. А онда су дошли агресивни импути, настојећи да им промијене њихову вишедеценијску мирну вјеру и да им натуре Унитаризам и Чистоземље, два покрова под којима овдашњи муслимани никада нису живјели нити су то практиковали.

То је начинило даље проблеме са Идентитетом.

Идентитет Хрвата, у компактним хрватским дијеловима БиХ, никада није систематски ни грађен. Вјера је била довољна основа и потка и као брана Боснизму и као изговор Кроатизму.

Желим да кажем да Хрвати, идентитетно, не виде своју судбину у Босни и Херцеговини. Нарочито у оваквој, која се практикује послије Дејтона.

Истина, нису у ни изблиза у повољном положају као Срби и Српска.

У Хрвата још нико није поменуо тезу о Двије Хрватске Државе.

Република Српска је у Дејтону задржала све атрибуте државе. Осим спољне политике. Караџић и Есдеес су начинили велику грешку што нису самосталније артикулисали и неку врсту спољне политке, још у рату, можда не политике, али односа према вањским политичким факторима свакако. Већ су те послове препустили крволочном Милошевићу, који их је и сам отимао и преузимао, не са намјерама да помогне Србима Овдје већ да их искористи за себе као Фактора. Фактора Српске Болести. И Пропасти.

Та Државност Српске, утемељена је и у прошлости, и у тој ратној тадашњости али и у неизбрисивој будућности.

Антифашизам Српског Народа Овдје не може се избрисати.

Његово Српство, нацинално и вјерско, такође.

Организација војске, власти, устава, у току рата, такође су елементи који су уграђени у Државност. То су елементи који показју да су Срби Овдје историјски способни да имају Државу.

Колико је то важно, видљиво је данас, двије деценије од рата, када неки колективитети показују апослутно одсуство способности за Државу.

Идентитет Српске, и Срба Овдје, дакле, темељи се на неколико важнх фактора.

·        Вјековно јединство земље, нације и језика

·        Заједничко преживљавање и проживљавање царевина, окупатора, тортура и тоталитаризама

·        Вјековна православна утемељеност у Вјери и у Цркви

·        Антифашистичка борба, много више заснованија на слободарству него на идеологијерству

·        Масовни фашистички логорски и јамски погроми чији је циљ био истребљење

·        Организована политичко-војна борба, у ратовима Распада СФРЈ, за Државу Српску.

Колико и очување ових стубова Идентитета, битна је и равнотежа међу њима.

Свако од политичких, институционалних, националних, вјерских, културних, јавносних, интелектуалних... кругова и фактора, одговоран је за њихово очување и склад.

 СТАРЛЕТА НА УШТЕКАВАЊЕ

КАРИКАТУРА

 УМЈЕТНИЧКО КАМЕЊЕ

КРАЉИЦЕ ЛЕЕ

МОЈЕ СУСЈЕДЕ КОД АТЕЉЕА

 НЕСРЕТНИК

ДОБРА БАКА

У БОРБИ 

ПРОТИВ СИЛА ЗЛА

Овдје објављујем наставке мог новог Романа, онако како их пишем а завршеног ћу га поставити на овом Блогу, као и претходне.

КИШЕ

И ДУША

РАТНИКА

 роман

1.

Рат је једна велика најезда страшињака, страшњика и страшеника.

И тугоморна поворка Страхова.

Свако ће, на овим просторима, да каже да се у Рат не иде са страхом и бојазни. Овдје су Живот и животи навикнути на Рат. Рат је међуживот. Он је позорница на којој завјеса никада не пада. Само се мијењају глумци. У Црном и Бијелом. У Крвом и Мртвом. У Кривом и Правом.

Ни прије Рата, ни послије Ратова, нема Страха ни Страхова.

Ратова, јер се Рат увијек изроди и растићи у више њих па се свакипут догађа да се мобилише са једном капом а врати са другом, оде за једну државу а главу да, или прса за одликовања, за другу.

Кукњаве има. Али и она је, овдје, више обичајна.

Тако је у Рат, деведесетпрве, у том тешком и несретном двадесетом вијеку, отишао Доброчојек.

Отишао је тихо. Нико за њим није плакао. Нико није клетве викао.

Није ни имао бројне родбине. Много њих, пријашњих, изгинуло је у оном Рату, четрдесетпрве. На разним странама. Садашњи род, што га је било, раздаљио се некако, отуђио. Нису се пуно својали. Па је највећи дио њих само мирно закључио Узело и Доброчојека.

Отишао је као да иде неком на копање, у зајам. Па, ако се не врати вечерас, заноћио је, да и сутра ради.

Доброчојек није никако и ничим био за Рат.

Какво му је име било, такав је и он био.

Скоро нико у селу није знао како се Доброчојек заиста зове. А и ако би погађали, рекли би Драго, Драган, Милко, Милан. Нико не би поменуо Симеуна.

Јесте служио војску. Али је и тамо био као и у селу и у животу. Тих, радљив. Све је стизао, нигдје није брзао, никад нје каснио а никад није оставио неурађено.

Не зна се ко је и када Симеуна назвао Доброчојек.

Али, и у школи су га тако звали. Иако је био још дјечак. Вјероватно зато што се својим тишком и озбиљношћу, одвајао од других, разиграних, веселих и неукротљивих мушкарчића.

Од њега су неуколијенчивије биле и многе цурице и дјевојчурци.

ЧИЧА ДРАЖА,

БЛАЈБУРГ,

СРЕБРЕНИЦА...

ЗНАК НЕДОСТАТКА

ИДЕНТИТЕТА

Уопште ме не занима која је предсједничка пишуља ишла у Блајбург, у Аустрији, да одаје почаст онима који су тамо стријељани. Нити да ли је ишла у Јасеновац. Ни ко је од њих ишао и по којој церемонији. Као што ме не занима Рехабилитација Драже Михаиловића, четничког ђенерала и команданта неке српске војске. Овдје има толико личности које треба рехабилитовати, да се тај посао не може завршити ни до поновног рођења Исуса.

Занима ме само опстанак Републике Српске и Српског Народа Овдје. А ни један од тих догађаја, а ни други, неће томе помоћи.

Може само одмоћи. Најмамње у томе што бављење другима слаби бављење собом.

Појава је, међутим, занимљива.

Сви су се овдје, на великој Братској Радној Акцију СФРЈ 91, трудили да помогну Збигњеву да се сруши властита Држава, властити Матични Уред, властита Нација (барем по америчким мјерилима Нације), властити, заједнички Идентитет.

Не размишљајући да се све те одреднице морају нечим замијенити.

Србија. Нпр. Није размишљала, не да ли ће изгубити битку за све Србе и да ли ће они најебати, него да ли има Државу. Или барем реалну представу о њој. Данас крваво трпи ту чињеницу.

Хрватска. Нпр. Није размишљала даље од чињенице да ће Данке Дојчланд дати Државу. А шта ћемо за остало.

БиХ. Нпр. Није размишљала, добро, знам да није имала чим, о томе шта значи Алијина Жртва Мира. Како након тога створити Државу. Како видимо, никако.

Поред тога што БиХ има проблем што нема Државу, има тај проблем, у разним размјерима, и Косово, које је стигло до нивоа Репубљик Стил, Црна Гора, Македонија, и БиХ, а и скоро сви на цвијетњаку бивше СФРЈ, има проблем са Идентититетом.

Без Идентитета, НДД Сфера нема једно од битних везивних ткива које је важно за опстанак. А погодно за поданак.

Сви су срушили Идентитет који их је везивао или им је помагао, не само у бивствовању са другима него и унутар себе.

Тај идентитет је био партизански, комунистички, социјалистички, самоуправни, какогод га декларисали, али је, у суштини био Антифашистички Љевичарски.

Хрватска, која је увијек била лабава партизанска географија, којој је опроштен најчистији геноцидни нацизам, прва је срушила тај заједнички идентитет.

И нашла се у великом проблему.

Другог Идентитета нема. Нити се он може створити преко ноћи. Преко деценија. Зато се срало о Тисућљетним тежњама.

Због тога сада, већ двије деценије, главиња по идентитима Блајбурга и сличних историјских буњишта.

Због тога БиХ, Сарајевски Бошњачки Круг, од Сребренице прави и више него што је Блајбург. Прави Геноцид. Као стожину Бошњачког Идентитета.

А ради се, у стари, о великој сличности Блајбурга и Сребренице.

Чича Дража и његове кости, за бауљајућу Србију, богомдан је за ћерпићање на Идентитету.

Србија има и проблем даљег уништавања Идентитета. Косово и слично.

Па је Чича Дража само једна сличица у Идентитету. А цијели албум стоји отворен.

Дабоме. Да ни Чича Дража, ни Блајбург, ни Сребреница, неће помоћи.

А како Балкан Гори, неће бити мирног времена за дуготрајну градњу Идентитета Срба, Хрвата и Муслимана.

Збигњев управо то и жели.

Земље и Државе најлакше се потчине Финансијерском Територијализму, што укључује и укључење у рат против Русије, кад затреба, ако им уништиш све па и Идентитет.  

Жели НДД без Идентитета.

Збгигњев великодушно каже Америчка Нација. Али не каже да то не значи и Амерички Идентитет. Јер. Постоји само Доларски Идентитет.

Због свега, не треба се политички жестити на Блајбург, Сребреницу, Ђенерала. То су само тужни трагови Нација добро залуталих у Историји и Садашњости.

РУКЕ МОЈЕ

КАКО СЕ

ИЗВОДИ

ВЕЛИКА

МАНИПУЛАЦИЈА

ИНФОРМАЦИЈАМА

Постоје само два начина велике, а то значи на нивоу цијеле НДД Сфере, манипулације информацијама.

Један је Апсолутни Мук. Прешућивање. Што није било у новинама као да није ни било. Андрић. Или само пуштање званичне верзије. И тачка.

То је могуће у тоталитарним једнопартијским системима које поданици подржавају у смислу да се не дижу на побуну. А који су довољно јаки у свим елементима Државе да то, побуњивање, и не би могло произвести веће ефекте.

Многи погрешно мисле да је ту ствар у јакој Партији, Идеологији, Тоталитаризму.

Ствар је у Јакој Држави.

Други начин је Апсолутни Хаос.

У медијима који су под контрлом и који су и формирани да буду маниплативни, лансирају се, у високој фреквенцији, информације које нису таблоидног типа, односно нису очигледне будалаштине, али које садрже дио тачности а највећи дио вјероватног и могућег, на први поглед, што треба да изазове упите код конзумената и прекрије онај тачни дио информације а, нарочито, да изазове сумњу у сваку могућу информацију и могући извор. Нову а и стару.

Такве информације се лансирају тоталитарно, у свим медијима. А веома често се излази са новим и новијим.

Класичан такав случај је Информативни Вал након убиства Џона Кенедија.

Објављено је на билионе информација, касније читаве библиотеке књига и студија, али све се, и данданас, држи под контролом.

Чак са цивилизацијске тачке гледишта, а не само са државно друштвене и медијске, то је Савршен Информативни Злочин.

Није потребно извести Савршен Злочин. Потребно је само извести Савршен Медијски Злочин.

Овдје, у Србији, као и у свим малим, ситним, немоћним НДД Сферама, премијењују се упроштене варијанте. Не само код убиства Ђинђића. То су информативне чепаре и чегртаљке.

Најновији је случај Заштитника Грађана.

Неко је рекао таболиду Удри мићу по главићу. Службе ће помоћи. Будала то схватио буковито. Кад је то постало срамота цијеле Државе а када су они којима ће требати, и треба, Заштитник Грађана, видјели да ће Будалаш прогулити кроз живицу, рекли су, Овом, Позови Заштитника и помази га мало. Овај позове Заштитника. Онај испадне будала наизврат. Србија свем свијету покаже колико је мала и манипулативна. Слаба.

И у случају Убиства Кенедија, и у случају посипања Вожда Заштитником Грађана, по глави, ради се о Слабој Држави.

Сједињене Државе Америке су Слаба Држава. У једнакој мјери као и Србија. Размјер је само у питању. Односно умањење. 1 : 0,000000000000001.

САД одавно немају Државу у својим рукама. Писао сам о томе. Морган. Удружење банака за новчане резерве. САД су, у ствари, интереси шездесетак великих породица које посједују, или управљају, свим великим корпорацијама које демократију, људска права, ратове и уништавање Нација Држава Друштава користе у свом џепном, трезорском, интерерсу. Интересу Моћи и Новца, како би даље могли да владају и овладавају.

Србија, ту одскора, нема Државу.

Србија је данас удружење за Платформе о Косову, за Споразуме о Косову и за трпање Поглавља самом себи у гујицу.

Предност има први начин манипулације информацијама.

Након дизања мрачног покрова, кадтад, сазна се највећи дио ствари. И постоји могућност да се оформи здрава НДД Сфера. Да се Нација ревитализује и прискрби себи Државу каква јој доличи.

У другом начину манипуалције информацијама, НДД Сфера нема више никакве шансе. Јер је то и циљ те манипулације. Државу треба уништити, завијек, интеграције и то, а Нацију и Друштво претворити у групу размрвљених појединаца који ће, сви, да дркају заједно са Змајем. Или са Пичк теве.

Јебига.

Неком Џи Пи Морган јави да је изгубио Државу.

Неком јави Змај.

  

СЛОНЧИЋ ТУЖНЕ СУРЛЕ

ДВОРСКИ КОНЦЕПТ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Књигу Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, писао сам годинама. А онда је почело да ми се жури да је завршим. Схватио сам да то никоме не треба. И зато је нисам дистрибуирао ни у странци ни у јавности.

Који ће вам курац.

Има споменика које човјек носи са собом у гроб.

*

Мој концепт организације Велике Политичке Странке, са разуђеном хоризонталом и поједностављеном вертикалом, доживљава слом на свим подручјима.

То је законита посљедица друштвених кретања, која су добрим дијелом продукована из великих странака, као друштвених и политичких генератора, а која, потом, поново, утичу на ширење тих негативних тенденција у самим политичким странкама.

Та двострука спирала, тај пуж завртањ који врти, истовремено, на обје стране, преко заједничког диференцијала, посљедица је и жеља Територијалистичког Финансијеризма.

Темељ тог ТФ, Глобализма, Збигњевизма, Натоизма, Неолиберализма, јесте одвајање Људи од свих битних токова у свијету. Њихово потискивање у слојеве мирног талога историје и цивилизације.

Људи су опасни по историју, моћ, кесу и метак.

Под појмом Људи, подразумијевам Народ, Нацију, Вјеру, Друштво, Државу, Привреду.

Половину половине вијека у БиХ гледам како Међународна Заједница сполно и политички општи са Лидерима. Само са Лидерима и Искључиво са Лидерима.

То оставља болне трагове.

Унутрашња организација Политичке Странке, коначно је почела да трпи посљедице.

Банализујем. Када се Босић слика са америчком амбасодорицом, јасно је да рејтинг свих у странци пада за неколико љестава.

Лидери странака, а лидерима се сматрају и Михајлица и Додик, и они који губе и они који побјеђују, и Златаган и Термин, сви су они убијеђени у то, почињу да прилагођавају Странке тој новој појави и лажној важности.

Кад ти неко у странци каже Оснуј Себи Странку па ради како мислиш, знаш да је бољка непреболна, да је тиквењак изашао из њиве и да је трешњо спао са притке.

Умјесто стално живе организације, која уважава чланство и ту бирачку и гласачку војску, а преко њих и друге бирачке слојеве, Организација Политичких Странака екстрахује се у врхове, концентрише се у Дворске Одаје и под Лидерске Импровизоване Настрешнице.

То се догађа свуда. У Хадезеу Хрватске. У Есдепеу Сарајева. Па је, стога странка и прднула у чабар. У Есдеа, појачано, како је умро Тихић. У Српској Напредној Странци тај процес је високотехнолошки завршен. О томе је говорио Стевандић из Српске Демократске Странке.

То се наслућује и у новом Статуту Есенесдеа. Огроман Главни Одбор а онда уско Предсједништво и Извршни Комитет.

*

Није добар тренд одвајања Људи од Политике.

А то могу да прекину само политичке странке које треба да буду сретне да још увијек бирачи хоће да буду чланови.

Дворска Организација Политичких Странака, корак је до збигњевисаног окупаторског потчињавања НДД Сфере.

*

Коме је добро на двору. Мишевима.

Шта је најефикасније на Двору. Чишћење.

КАКО ЈЕ МАРДОК

ЗНАО КО ЋЕ

ПОБИЈЕДИТИ

У БРИТАНИЈИ

Британски аналитичари избора, трендова и прогноза, бавили су се једно вријеме наизгледним чудом на тему како је побиједио Камерон, конзервативци, а прогнозе су биле веома тијесне па су многи очекивали да побиједи Милибанд, лабуристи. И како је Руперт Мардоков медијски концерн, Таболид Сан, то знао, па подржао, јавно, Камерона и Конзервативце. А у Шкотској, његов истоимени лист, за ту покрајину, подржао СНП, шкотске националисте, референдумовце и независњаке.

Као. Главно питање је Како Мардок увијек зна.

Јер тај његов Таболид Сан од 79е подржава побједнике.

Додуше и Индипендент, у власништву Евгенија Лебедева, подржао је Камерона.

*

У новембру, 1910е, у Америци, Нелсон Олдрич, Рузвелтов предсједник националног монетарног комитета САД, путовао је, у затвореном, тајном, вагону, на Острво Џекил, недалеко од обале Џорџије, које је било у васништву тадашњег Џи Пи Моргана. Путовао је заједно са банкарима који су тада дрмали Америком, па и свијетом, након изрежиране кризе 1907е.

У тајном вагону су још били: Френк Вандерлип, предсједник Нешнел Сити Бенк, Њујорк, Хенри Дејвидсон, старији партнер у банци Џи Пи Морган, Чарлс Нортон, предсједник Прве Националне Банке, Њујорк, у већинском власништву ЏПМ, Бенџамин Стронг, близак Морганов сарадник, потрепдсједник Банкерс Траст, коју је контролисао ЏПМ, Паул Варбург, старији партнер у Кан, Леб & ко, те Абрам Пјат Ендрју, мл, помоћник министра финансија.

Није то све било Морганово друштво. Варбург и Вандерлип су застпали и Рокфелера.

Они су, за случај да новинари нешто сазнају, ишли у лов на патке на острву Џекил.

Новинари нису ништа сазнали а они су на тајном састанку формулисали закон о савезним резервама, односно о удружењу банака за новчане резерве у приватном власништву, чиме би Народна Банка САД, практично постала приватна, као и долар, политика штампања новца и све остало.

То је и остварено. Касније. Тај закон је прошао у Когресу. САД су приватизоване. Устав ј погажен. Новине су подржале тај закон. И бог те веселио.

Како новине.

Па тако што су биле под контролом Џи Пи Моргана.

Оне су, Јунинг Сан, или Њу Јорк Тајмс, нпр, проводиле јавни рат за стварање берзанске панике, већ 1907е, коју су режирали Морган и Рокфелер да би овладали огромним богатствима, неколико десетина пута већим од оног којег су имали.

Удружење приватних банака за савезне резерве, које и данас дјелује, био је наставак и финализација тог пројекта. И припрема организовања Првог и Другог свј рата у сврху Финансијерског владања Свијетом.

Што траје и данас.

Само се у два случаја неки амерички предсједник покушао вратити Уставу и штампати државне доларе, а не приватне, Линколн и Кенеди, и обојица су убијени.

*

Није, дакле, главно питање како је Мардок знао да ће у Енглеској побједити Камерон а у Шкотској СНП.

Већ је питање, гдје је за тај посао, било Острво Џекил.

*

А причице о утицају јавности и друштвених мрежа, за дјецу су из генерације Фејсбук најмл. Суперјуниор.

Извјесни комичар Расел Бренд, који на Твитеру има 10, десет, милиона пратилаца, навијао је за Лабуристе. Па. Трц, курц, прц Милојка.

Као што су за малу дјецу и приче да су Таблоид Сан и Индипендент, утицали на побједу Камерона и Конзервативаца.

Они су само знали унапријед договорено и у друштву режирано побјеђивање.

И о томе су све актере јавности, политике и финансијерства, уредно, унапријед, на вријеме обавијестили.

*

Не треба, сада и овдје, да неки мали медијум помисли да се тај рецепт примјењује и у мравињацима, ситним буњиштима и зечијим јебалиштима.

Па да ухвати богазакурац.

 ДУГА У МОЈОЈ РУЦИ

ЛАСТЕ ПРАВЕ ГНИЈЕЗДО

ПОД МОЈОМ НАСТРЕШНИЦОМ И НА МОЈОЈ ЕПРВ.

САД ЋУ МОРАТИ ДА ОДСИЈЕЧЕМ ОВУ СИЈАЛИЦУ.

САМО НЕКА СЕ ЛЕГУ. ЛАСТЕ СУ МОЈ ЖИВОТ.

НЕУХВАТЉИВЕ, СЛОБОДНЕ, БЛИЗУ ЉУДИМА, НИКАД ИМ У РУЦИ.

ПРОБОСАНСТВО

ЕСДЕЕСА

СТИЖЕ НА

НАПЛАТУ

Када се изузме лични и емотивни однос Ненада Стевандића према Есдеесу, што није неважно, јер је он у том политичком филму од ратних дана, остаје неколико крупних чињеница из његовог писма Скупштини Српске Демократске Странке.

Чињеница, у које је Есдеес заглибила из из којих ће тешко изаћи. Или ће их тешко прескочити.

Генерално, може се закључити да је Есдеес постала једна манипулативно-приручна Сарајевска Политичка Странка.

Такође је јасно да је Есдеес и даље остао подијељена Странка. На одметнуто руководство и активан слој присталица у организационој структури. Што није неки оригиналан Есдеесов проналазак.

Јасно је још и то да сам био у праву када сам писао о односу Есдеес према Бањалуци. Бањалука је, у том односу, симбол ширег појма. Не само општине или града или пункта за локалне изборе.

Стевандић је прошао тежак пут. Од Уличног Црвенобереткаша до страначког концептуалисте који сматра да се нико не смије одбацити, ни сенилни Оснивачи, ни посјетиоци годишњице у Градини.

Избацивање Ненада Стевандића из Статута, даљи је знак Одбањалукизације Есдееса, једнако као и његове Сарајизације.

Јасно је да је Босић пристао да Српску Демократску Странку преда на употребу Сарајским и Међународним Унитаристима.

Без обзира што се то сада не види.

Јер тај комплот ради на дуге стазе и своје потезе увијек замазује нечим ситним, пресвијетлим за очи или јавност.

Ђаво није у ситницама. Како су многи насјели на то. Ђаво је у Крупним Стварима. А тај Ђаво, само, нама, јавности, странкама, нацијама, побаца, повремено, ситнице, да се њима бавимо.

Како не би видјели шта се Иза Брда Ваља.

То Иза Брда Ваља, показује да је Народ паметније од свега.

Али и да је, у тој глобализацији и осталом, доспио ту гдје је доспио. Курцу За Уши.

Шта иза брда ваља Есдеес.

Отприлике, оно што ИБВ и Есенес у Србији. Само је то овдје још у минијатурним лабораторијским размјерима.

Коначан циљ Странаца Усранаца је предаја Срба. И у Србији и Овдје. Сарај је ту, као и Санџак тамо, само у улози лешинара и паса око месаре.

Ако Збигњеву буде требало, и Сарај, као и Санџак, биће употријебљени као задње мрљине.

Оно што Стевандић наводи, одуство из Градине, шутња око Зворника, унутарстраначка депресијација Бањалуке, искључење органа странке, само су знакови предаје Есдееса.

То је та народњачка, пробосанска оријентација.

То је оријентација изолације Републике Српске. Која се одвија на малим и експерименталним сценама свакодневно. Иванић прима рапорт испред Српског пука, односно ВРС. А он је Члан Предсједништва БиХ. А ту је и Суљагић, отворени мрзитељ Републике Српске.

Та драперија почињу да сметају Есдеесу. Јер Руководство Странке и Странка, не морају увијек да буду иста ствар.

Република Српска је доспјела у једну још недовољно видљиву али тешку ситуацију. Есдеес, као опозиција и Велика Политичка Странка, не значи у Републици Српској много. Јер, намјерно, своје дјеловање и значење, пребацује у Сарајево. Њима је важнија важност Мектића у Сарајеву него посланичког клуба у Бањалуци.

Истовремено, Есенесде све мање значи на нивоу БиХ а и у Републици Српској је у дефанзиви. Не чује се. Ниочему нема става. И политике. Влада је, рачуна се еснесдеова, у дефанзиви, такође.

И Есдеес и Есенесде треба да воде рачуна да је лош знак ако пси ходају око месаре. Али да може да буде још горе, да пси уђу у месару.

ИЗНАД ПРОЗОРА

ГРАКЋУ ВРАНЕ,

ИСПОД ПРОЗОРА

ШКЕВЋЕ КУЦАЊА,

У КУЋИ СУЖИВОТ.

Има неког црног егзистенцијалног лошег предзнака у томе да се налазимо на подручју које посјећују велики поглавари а о коме свакодневно литају ситни пијачари.

Путин, Папа, па чак и Ердоган.

А овамо, о БиХ серу разне протуве типа Дорис Пак, Кацин, Ифимес, па и нешто већи бриселашки бирократи. Данас је Овилданеђење, сарајске новине, пукло двостранични интервју са извјесном Чихан Султаноглу. Помоћницом Генераног секретара УН. ЖТЈС.

Она је множное читателственије обавијестила да је овдје милион људи било погођено поплавама, да је до данас уложено више пд 62 мил долара, да је на помолу петогодишњи програм вриједан 265 мил долара.

Наслов је предизборни. Остало је још много посла у БиХ.

Без обзира на титулу госпође Султаноглу, не видим никакву везу са БиХ.

Као што са Хрватском никакву везу не видим у реформама које предлажу Нијемци. Нити видим везу такозваних њемачких захтјева Србији на ЕУ путу.

Цијело подручје бивше Југославије премрежено је неборојеним куцањама које на очи овдашњег свијета, од најнесретнијег појединца до најјачег лидерског дркаџије, навлаче мрене дехоризонтације, анархотранспаренције и деперспективитета.

Мрак на очи.

Крв на земљу.

Јер. Само су Мрак и Крв видљиве посљедице тридесетогодишњег свјетског бављења овим подручјем.

Искључиво Подручјем а не Људима, Народима и Нацијама.

Да не будем безобразан, па да културу, традицију, вјере, не помињем.

Политички одговорни људи, на свим овим просторима, просторима која су процвјетала и продемократисала након распада највећег зла на планети, СФРЈ, морају да одјебу једном ову куцању испод прозора. Да је смање на разумну мјеру, на двије, три, џукеле нешто сјајније длаке, и да почну да размишљају у интересу и ових Простора и ових Људи.

Да покушају нешто да учине у складу са тим интересом.

Иначе. Тонемо у Крв.

Као што се Непалски Земљотрес сутра може догодити овдје, тако може и Сирија.

ЗАВРШЕНО

ЗМИЈОКО

С ЈЕДНЕ И СА ДРУГЕ СТРАНЕ

 ЦРКВИЦА

НА БРИЈЕГУ

(МАРЈАНОВИЋИ, ЧЕЛИНАЦ)

РЕЦИ ШТА ИМАШ

РАДЕ СЕ

РУКЕ МОЈЕ