ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ

ЕСДЕЕСА ЈЕСТЕ ТО

ШТО ЈЕ СТРАНКА

БЕЗ ЧЛАНСТВА

Зато Мирко Шаровић, не представља никога, осим Сарај Чадор.

Да Есдеес има проблема са Чланством, то значи са Страначком Организацијом, видљиво је одавно.

Још откако је постало јасно да нема никакве снаге у Бањалуци.

Велика урбана агломерација, тест је за сваку Странку.

Без обзира што многе мање Странке могу да вјештачки егзистирају, на основу БО Дијагнозе.

Једноставно, Политичка Странка која жели да буде пресудна у Власти, или у Опозицији, мора бити јака у највећем граду и у другим великим градовима.

◘ Есдееса нема у Бањалуци, Требињу, Добоју, Зворнику, Приједору...

◘ Добој, који је представљан као бастион Есдееса, између КВОТ, четири планине, преко ноћи је преименован у Друштво љубитеља лептирова и нестао са радара и карте Есдееса

◘ Стање у Бијељини није нимало друкчије од добојског. Штагод се догоди за Локалне Изборе, остаће та дијагноза. Само још није формализовано као што је Добој.

◘ За Добој и Бијељину, није кривац, ни индуктор, СНСД.

Есдеес, одраније нема те велике средине у свом саставу. Јер није имао Организацију Странке, већ Странку Добрих Домаћина. Које смо заборавили као њихову синтагму. А била је врхунска подјеба српској сиротињи раји.

*

Шта је посљедица таквог стања.

● Мирко Шаровић, односно Есдеес, не представља никог и не говори у име неког. Већ у име своје уске групе.

● Есдеес постаје манипулативни фактор Политичке Сцене Републике Српске и БиХ. Квалитетнији него што је ПДП, који је у ту сврху и формиран.

● Слаби се квалитет Опозиције у Српској. Слаби се квалитет Политичког Мозаика, уопште, у Српској.

● Отварају се и Српска врата унитаризацији, издаји и потуриштву.

● Анархизација и хаотизација постају легитимни процеси на Политичкој Сцени. То се може детектовати кроз Улицу и рушење Скупштине, као највидљивије опозиционе представе. Које практикује и води и Есдеес.

● Есдеес, пошто губи Чланство и Бираштво, на Изборима за парламенте, али и за појединачне кандидате, окупља оне који су Против.

Слојеви Бирача, који су против, аморфни су, неповезани, неупотребљиви за било коју идеју, напретка или назатка, више су анационални, или противнационални, него национални.

На подршци тих слојева, тешко се може побиједити на Изборима.

А и кад се побиједи, не може се владати. Јер не представљаш никога.

Што Власт чини манипулативом, са много већом штетом него за вријеме опозиционарства.

*

Стога, пошто је одаво прешао егзистенцијалну границу Политичке Артикулације, да не кажем Националног Политичког Програма, Есдеес мора да буде демонтиран са Политичке Сцене.

А Есенесде мора да се оспособи да то претвори у јачање Рационалног Национализма и Орбановог Суверенизма у Републици Српској.

КАКО

ЕСДЕЕС

ТРОШИ

СРПСТВО

Српска Демократска Странка, и под руководством Младена Босића, што значи да се ради о сруктуралном и генетском проблему, показала је приучено, наивно и аматерско гледање на Српство. Српство као заштиту Српске а не као национални битак.

Есдеес није ни трепнуо а прихватио је позив вјештачког европског народњаштва да буде уведен у пробосанску власт у Сарајеву.

Они су, чак, Пробосанство прихватили као своју практичну политичку идеологију и држе је се и данданас.

То су урадили, дугорочно, на своју штету.

Али и на штету Српске.

Есдеес није схватио да није исто када Есенесде уђе у власт у Сарајеву и када уђу они.

Јер. Есенесде иза себе има десет година борбе против Унитарне Босне. А они немају ни дана.

Есдеес није схватио да је Сарајеву само потребно празно српско покриће у власти, да би наставили и убрзали своју политику унитаризације.

Већ су се на леђа Есдееса сручиле тешке громаде тог непромишљеног потеза.

·        Изјава Предсједништва и Цијеле Чаршије

·        Реформска Агенда

·        Писмо бошњачких посланика УН

·        Орић

·        Иницијатива да се преиспитају Паралелне везе са Србијом

·        Подјеле у самом Есдеесу и око њега

·        Напад на Господара Каменова Вучића

·        Референдум у Српској

Барем пола од ових тачака је добар разлог да Есдеес иступи из власти на нивоу БиХ. Био би то једнако јак политички потез као и Референдум. А сигуран сам да то мјесто не би хтио да попуни Есенесде.

Ну. Есдеес то неће урадити.

Он срља даље у наивни аматеризам.

Представља се глупим у скупштинској расправи о Референдуму.

А и иначе нису изградили никакав политички став о томе који би био препознатљив у Републици Српској.

Тиме покопавају своју опозициону позицију у Републици Српској што ће свакако бити укњижено код бирача.

Себе је Есдеес, овдје, у Српској, оставио на опозиционј вјетрометини јер Педепе и није опозиција. То што Бореновић мрси од скупштине до скупштине, никада неће дати клупко ничега.

Тако се може догодити да оне бираче који буду незадовољни Есдеесом, покупи Педепе. Мада то њима не треба. Њима треба само Иванић. А њему титула.

Како ће се Есдеес извући из свега овога.

Једини њихов излаз је у малој излазности на Референдуму па да ликују, они, Сарајево и Странци Усранци, да та процентуално велика подршка нема снагу политичке одлуке и воље.

То би могли претворити у прећутну подршку својој политици Есдееслијске понизности у Сарајеву.

По принципу Ако Есенесде нема подршку онда је имамо ми.

Есенесде мора својом организацијом, јер остала два коалициона партнера то немају, активирати не само чланство већ и све бираче, како би излазност на Референдуму, када до њега дође, била велика.

Велика излазност је убједљивија и пресуднија од великог процента подршке.

Најважније је да Српство, у смислу подршке Српској, и Самосталност Српске, из ових Есдеесових вратоломија не изађу окрњени.

А политички концепт Есдееса, и прије Пробосанства, историјски је потрошен.

ПРОБОСАНСТВО

ЕСДЕЕСА

СТИЖЕ НА

НАПЛАТУ

Када се изузме лични и емотивни однос Ненада Стевандића према Есдеесу, што није неважно, јер је он у том политичком филму од ратних дана, остаје неколико крупних чињеница из његовог писма Скупштини Српске Демократске Странке.

Чињеница, у које је Есдеес заглибила из из којих ће тешко изаћи. Или ће их тешко прескочити.

Генерално, може се закључити да је Есдеес постала једна манипулативно-приручна Сарајевска Политичка Странка.

Такође је јасно да је Есдеес и даље остао подијељена Странка. На одметнуто руководство и активан слој присталица у организационој структури. Што није неки оригиналан Есдеесов проналазак.

Јасно је још и то да сам био у праву када сам писао о односу Есдеес према Бањалуци. Бањалука је, у том односу, симбол ширег појма. Не само општине или града или пункта за локалне изборе.

Стевандић је прошао тежак пут. Од Уличног Црвенобереткаша до страначког концептуалисте који сматра да се нико не смије одбацити, ни сенилни Оснивачи, ни посјетиоци годишњице у Градини.

Избацивање Ненада Стевандића из Статута, даљи је знак Одбањалукизације Есдееса, једнако као и његове Сарајизације.

Јасно је да је Босић пристао да Српску Демократску Странку преда на употребу Сарајским и Међународним Унитаристима.

Без обзира што се то сада не види.

Јер тај комплот ради на дуге стазе и своје потезе увијек замазује нечим ситним, пресвијетлим за очи или јавност.

Ђаво није у ситницама. Како су многи насјели на то. Ђаво је у Крупним Стварима. А тај Ђаво, само, нама, јавности, странкама, нацијама, побаца, повремено, ситнице, да се њима бавимо.

Како не би видјели шта се Иза Брда Ваља.

То Иза Брда Ваља, показује да је Народ паметније од свега.

Али и да је, у тој глобализацији и осталом, доспио ту гдје је доспио. Курцу За Уши.

Шта иза брда ваља Есдеес.

Отприлике, оно што ИБВ и Есенес у Србији. Само је то овдје још у минијатурним лабораторијским размјерима.

Коначан циљ Странаца Усранаца је предаја Срба. И у Србији и Овдје. Сарај је ту, као и Санџак тамо, само у улози лешинара и паса око месаре.

Ако Збигњеву буде требало, и Сарај, као и Санџак, биће употријебљени као задње мрљине.

Оно што Стевандић наводи, одуство из Градине, шутња око Зворника, унутарстраначка депресијација Бањалуке, искључење органа странке, само су знакови предаје Есдееса.

То је та народњачка, пробосанска оријентација.

То је оријентација изолације Републике Српске. Која се одвија на малим и експерименталним сценама свакодневно. Иванић прима рапорт испред Српског пука, односно ВРС. А он је Члан Предсједништва БиХ. А ту је и Суљагић, отворени мрзитељ Републике Српске.

Та драперија почињу да сметају Есдеесу. Јер Руководство Странке и Странка, не морају увијек да буду иста ствар.

Република Српска је доспјела у једну још недовољно видљиву али тешку ситуацију. Есдеес, као опозиција и Велика Политичка Странка, не значи у Републици Српској много. Јер, намјерно, своје дјеловање и значење, пребацује у Сарајево. Њима је важнија важност Мектића у Сарајеву него посланичког клуба у Бањалуци.

Истовремено, Есенесде све мање значи на нивоу БиХ а и у Републици Српској је у дефанзиви. Не чује се. Ниочему нема става. И политике. Влада је, рачуна се еснесдеова, у дефанзиви, такође.

И Есдеес и Есенесде треба да воде рачуна да је лош знак ако пси ходају око месаре. Али да може да буде још горе, да пси уђу у месару.