среда, 21. октобар 2015.

ОПОЗИЦИЈА
У СРПСКОЈ
КАО
ИСИЛ У СИРИЈИ

Боре се против Власти Републике Српске, односно Режима. За туђи а не за свој рачун и рачун Народа. Само што није Башар али јест Вашар.
И нису им Амери дали Тојоте.
Већ годинама Опозиција Републике Српске, Есдеес и Педепе, инструментализовани је алат Странаца и Сараја. Што не треба нарочито да се доказује.
Довољне су двије чињенице.
·        Иванић и Педепе су изашли из власти са Есенесдеом по наредби Странаца. А само будала излази из власти ако није велика нужда.
·        Криминализација и Режим. То је десетогодишња прича Опозиције коју су јој наметнули Странци Усранци. А управо Странци форсирају Криминализацију и Режим. Они су увели технологију корупције овдје, први донијели црне паре и илегално их пљачкали са домаћим кретенима. Они штите велике лидерске рибе у Криминалу. А онда су форсирали Лидере за све, од Уставних промјена, до куповине дугих гаћа за полицију, што је први корак ка стварању Режима. На свим нивоима.
Опозиција у Републици Српској је тако постала Опозиција Републици Српској.
Нема свој политички опозициони програм. Нема ни представу о свом виђењу Националног Интереса.
Они опозиционарство схватају то што су ушли у власт у Сарајеву, у Заједничким Институцијама. А њихова улога је тамо Орган у Ладној Води.
То прихватање понуде да Узму Учешће у Заједничким Институцијама, већ је само по себи Издаја. Не би била да они, СДС и ПДП, имају власт и у Републици Српској. Јер би, онда, имали потребан противтег и коректив у овдашњој скупштини и јавности, или барем у предстојећим изборима.
Колико је Есдеес калирао у Републици Српској, показује јучерашњи иступ Шаровића. Он им је био главни јуришник. Јер је иза њега двадесет празних мјеста па онда Народни Посланик Гусларица.
Али и показује то да је Есдеес и Педепе Опозиција Властима Српске, из Сарајева.
То практично значи да се Сарајевом боре против Власти у Српској.
Шаровић тако и наступа. Са позиције силе. Док сам ја... ти нећеш бити потпредсједница.
Он попује Влади и Премијерки. Треба више да ради.
То је типичан амбасадно-сарајевски угао гледања.
Остаје, међутим, горка чињеница да је, на примјер, такозвани Државни Одбор за Инвестиције, типично јачање Државе Босне, типично узимање надлежности и пара Републике Српске, типично рушење Републике Српске.
У томе учествује СДС и ПДП.
Истовремено. У Сарају се СДА и СББ, Шиити и Сунити, двије најјаче бошњачке странке озбиљно приближавају. Изетбеговић говори о Хисторијском Кораку за БиХ.
То није само дневни практикум због промашаја у композицији и мозаику власти са Дееф и кретенима.
То треба сагледати као дио шире слике. Све до Сирије.
Мада то Есдеесу и Мисији Босићу не може да се објасни. Као ни Вучићу, тамо.
Преломно је доба.
И то би у Републици Српској требало сви да схвате. Боље и прије него у Србији. Јер Србија касни за Српском. Њу, и Вучића, још влаже. Они су још у фази заједничких таблица, пасоша и возачкх дозвола. У којој смо ми били 2005е. Кад смо се и тргли. И отргли колико је објективно било могуће.
Мада Амбасадни Детруктиваријум у БиХ настоји све да створи Вучићевску Кооперативност од Републике Српске. Спречавају их само двије ствари. Побједа СНСД у Републици Српској. И непостојање лидера, у Есдеесу, какав је Вучић.
Таквом својом стратеијом о кобива опозиционом борбом, Есдеес од Додика ствара, по стоти пут, побједника над собом. И полако га претвара у Гранитни Споменик. Већ су га до кољена огранитили.
То је опасна ситуација за Републику Српску.
Есдеес на тај начин руши сваку могућност здраве и јаке Опозиције у Српској. Долазимо у србијанску опозициону ситуацију Хирошима и Нагасаки. Све спржено. Само са мало пуши на неким мјестима, тамо гдје је била ДС и СРС.
Есдеес омогућује Додику да их потпуно уруши, форсирањем Издаје. Али и једним потезом сарадње са Странцима, који ће побити сву њихову дјелатност преноса надлежности и нудигуштва у Сарајеву.
Али му омогућују и да оде потпуно у Самовлашће и Вучићизам. Што је погубно за Републику Српску.
Најгоре од свега је то што Додика, вјероватно, сврбе прсти да уради и једно и друго.
Једино што никако не би смио да уради, да прихвати Вучићевску Мирбу Босанских Срба. Како их зове Београд. И којом се маломало извикује и овдје и тамо. То би био покоп и Есенсдеа и Српске.
Тако се, након свега, Опозиција довела у ситуацију да чини већу штету Републици Српској него Власт против које се бори.
То се у теорији и пракси зове Политички Сумрак.