САМ
СВОЈ
ТВИТЕРАШ,
ПОЛИТИЧАР
И
РЕВОЛУЦИОНАР.
А,
УСТВАРИ,
ГОКУРАЦ.
Недавно је
Оља Бећковић, која се не предаје послије укидања, Бећкаћемо Се Још, у некој
телевизијској емисији, осула паљбу по Твитерашима. Јао Јеботе. Било је то из
разних углова па је преопширно да препричавам. Углавном, рекла је да је то
беспосличарење, да су недавно твитераши позвали на неки протест а дошао само
један човјек, кум дотичнога.
Јавност,
одраније, зна да неки тип у Инглеској ма 10 милиона пратилаца на Твитеру па је
позвао да се гласа за неког а тај неко, свеједно, прднуо у чабар.
Углавном. Сага
о томе како је ово или оно важно у Политици и Јавности, од Пара до Друштвених
Мрежа, само је мало извраћено стање које народ описује као Слабом Курцу Длаке
Сметају.
Друштвене
мреже, и сав други виртуелни ангажман велике количине појединаца, посљедица је
потпуне, дефинитивне, атомизације друштва, разарања на мање честице од
Појединца, Индивидуе. Посљедица проласка кроз врата Алијенације.
То је
велика популација Безичегаца.
Људи данас
немају ништа. Немају чак ни једни друге. Немају своју Свијест, Самосталност,
Личност. Немају ни најпрактичније ствари. Станови, аутомобили, фирме, на
кредитима су и нису у власништву Појединца. Не постоји више Жена ни Муж. Равноправност
полова је одвојила то двоје, једно од другог, као и њих обоје од дјеце. Дјеца
припадају вртићима, бабама, школама, улици, дроги.
Политика,
пак, као и Јавност уопште, али у много мањој мјери од Политике, ствари су
колективизма.
Стога је
сторија о утицају друштвених мрежа на Политику и Јавност потуно депласирана. То
нису компатибилне ствари. То је као забијање ексера у вуну или паковање магле у
ролне.
Утицај твитераша
на Политку и Јавност исти је као и утицај обожавалаца Криминалицеце на рејтинг умјерене
љевице на изборима.
Пошто је
Политика колективистички процес, једини утицај на њу, на Јавност, на Трендове,
могуће је оставрити неким обликом организационог колективизма који ће бити
платформа за иступе у јавности и, на тај, начин стварања утицајних индивидуалних
робних марки у оквиру неке групе, странке, покрета.
Други начин
је тоталитарни манипулизам цијелим друштвом у чему профитира уска каста играча глобалних
интересних сфера.
Све остало
је предркавање из шупљег у празно.
