ТЕОРИЈА И ПРАКСА

СТРАНАЧКИХ

САОПШТЕЊА

Као и сваки Хаос на земаљској кугли, и хаотична страначка саопштења међу Србе, увео је Есдеес. Српска Демократска Странка.

Та ослобођена енергија Национално Примитивних Будала и, све одреда, кобива, полазника комунистичих Голострва и свих могућих тортура, којима је било дозвољено само да кажу Мама, Гладан сам и Разумијем, продуковала је невиђену какофонију и најезду јавне лудости, да и данас одзвања.

Главни орден за успјешан, наступ, са сребреним зрацима, био је Јест Им Реко. А са златним зрацима био је онај који се изражава као Јебо Им Је Матер Усташку и Турску.

Они који нису положили све матуре, они су Јебавали Матер Сиенену.

Њих ми је и данас жао.

Послије су дошле Политичке Странке. Па су почеле, у ономе што су могле, у крађи и пљачки, нпр, нису имале приступа, да копирају Есдеес.

И у саоштењима.

Доласком Есенесдеа на власт, 2006е, неке ствари су се уљудиле. Па и страначка комуникација са јавношћу и са другима.

Моја стратегија била је једноставна.

Странку не потежеш за свашто. Не вадиш га на сваку будалу. Пошто нисмо имали портпарола, нако уједињења на љевици, а у великој странци то је немогуће имати, имали смо много људи у руководству странке, на свим нивоима, до заједничкх органа, и свако је давао изјаве о свом домену и борио се протов противника СНСД из његовог подручја. Ја сам давао изјаве као Извршни Секретар. Много изјава. Јер је много будала у сарајевским, противничким и страним редовима. Додик, као изабрани функционер и као предсједник странке, био је на врху са својом хиперпродукцијом. Не знам како се осјећала поменута тројка, Сарајево, Странци Усранци и Политички Противници, али нам да су неки, укључујући и Америчку Амбасаду, умјесто косе, сваки дан чупали своја муда од муке. Не пуштајући гласа при томе.

У Изјавама сам увијек ишао пола корака испред. Остављајући могућност да Странка, или Предсједник врати ствар на потребну мјеру. Ако не мора, онда је то пола корака напријед. И тако сваки дан.

Битно је да је изјава под именом и презименом. Јер Велика Политичка Странка не може сваке године да се враћа пола корака назад.

У Изјави је битно јасно и кратко рећи јавности о чему се ради. Шта ради конкретник. То се постиже једноставном и памтљивом синтагмом а не пластом контрабудалаштина које, обично, изнесе онај ко је предмет изјаве. Јавност и конкретни људи памте синтагме а не филозофије и бирократизије.

Позната је моја изјава да је Иванић продавао банке по цијени бостана у агусту.

Ну.

Све се мијења.

Сада, гледам, на сцени је поплава саопштења Есенесдеа. Некидан запазим једно које ни пас с маслом не би вуцао иза штале.

Саопштење се свађа са извјесним инокосним кретеном. Који ни по чему није предмет за активирање странке.

Такве кретене туку појединачни диверзанти из Странке, под својим именом и презименом. Јер се подразумијева да за сваки ниво будале и ти имаш играча.

Политичка Странка, Велика Политичка Странка, преозбиљан је колективитет да би се бавила ситним дупелисцима опозиције или манипулативима обавјештајних службица.

Страначко Саопштење се ријетко издаје. Њега ради Тим. Ако већ немаш некога ко је у Странци, у руководству, годинама и који не мора око свега да се консултује. Са органима. Или Органом.

Да би страначко саопштење било квалитетно и ефективно, мора полазити увијек од истих координата. А појединачне теме се, онда смјештају на икс пет, ипсилон седам.

Тако Јавност препознаје континуитет и једну политичку линију Странке, током мандата. А Бирачи то преводе у одлуку о гласању.

А лупати глупости о некој таблоидности извјесног Милинића, и то проглашавати Страначким Саопштењем, за Фарму је.

Кабинеташе и кабинеташице, комуниклошаре и комуникалаштуре, снсд-дабарчићке, треба одмакнути од Страначке Комуникације са Јавношћу.

Нити знају шта је Странка, нити знају шта је Страначка Политика, у дугом низу година, нити знају ко су противници, нити знају шта треба да постигну, нити су, вјероватно, чланови СНСД, не рачунајући оно што су се учланили кад су попрскани светом кабинетском водицом.