СВИЈЕТ
ЋЕ
СЕ МОРАТИ
ВРАТИТИ
УНУТАРДРЖАВНОЈ
ЗАШТИТИ
ЕКОНОМИЈЕ
И
РЕСУРСА
Одавно се
говори о америчкој политици и предсједницима којима управља најкрупнији
приватни капитал.
Тај капитал
је данас изнад свега, изнад појма Капитал, не само изнад нација и држава, већ и
изнад оног што се у Политици зове Интерес, и изнад обичног, примтиивног и
питомог Профита.
Мало је
заборављена улога Мултинационалних Компанија из седме и осме деценије прошлог
вијека. Тај назив је био преварантски као што је и данас синтагма Евроатлантске
интеграције.
Мултинационалке
су рушиле државе и режиме као дјеца домине.
Оне су биле
претеча оног што се данас у науци, већ, назива Корпоративни Фашизам или
Корпоративни Тоталитаризам.
Ја сам
сковао компликован термин, синтагму, дијагнозу. З&ФТ. Збигњев и
Финансијерски Територијализам.
У чему
Збигњев симболише Америчку Политику, њену чувену Изузетност и Национални
Интерес, односно спремност да се под фирмом НИ уради било шта и било гдје у
свијету, која је, АП, дакле, много шира, опаснија и разорнија од Нато Пакта.
Нато Пакт Сједињеним државама служи само за интернационално покриће. Нато Пакт
је приручна Мултинационалка Америке.
Финансијерски
Територијализам је појам који је шири од Финансијског. Оне је у односу на
Збигњева, као Кокош и Јаје. Некипут он диктира Збигњеву, другипут Збигњев
диктира њему.
Укупно З&ФТ
проводе америчку политику заузимања и запосједања Свијета.
Ради се о
цијелим континентима. Појединачне земље ту уопште нису битне. Осим великих.
Русије. Кине, Индије. Бразила. Али. Не уљуљкујмо се. Ради се на томе да се оне
раситне.
Оно што
може спасити свијет од З&ФТ политике или од Корпоративног Фашизма, није
сила и рат већ регионална лабава интеграција која ће омогућити појединачним
државама да затворе своје границе и заштите своју економију и ресурсе. Нешто
слично може да се открје код интеграције БРИКС. ЕУ је добра концепција да није
поптуно под чизмом Америке.
Тај повратак
граница и протекционизма једини може спасити произвдњу, продукцију, стварање
нових вриједности, као један од темеља националне егзистенције. При чему ће сви
по различитим цијенама производити усисиваче али ће сви имати радна мјеста.
Државе, или
Интеграције, могу у таквим ситуацијама договарати размјену, или размјену
увозних линија, или клириншку технологију, и тако омогућити ширење тржишта за
поједине производе из других земаља уз компензацију ширења властитих производа.
То и
контрола рађања могу сачувати Свијет и његове ресурсе.
Иначе предстоји
атомски рат.
Јер кад
нестане нафте, неће нестати америчког дивљања по свијету. На ред ће доћи земље
које имају сунца или вјетра. Прије тога оне које имају земљиште за храну.
И тако док
неко не изгуби живце над нуклеарним тастером.
