3354.
БАКИР,
СУЉАГА
И
ЖЕЉАГА,
СА
БОСИЋЕМ
НА
ДОЧЕКУ
ШЕШЕЉА
Мора да им је,
Босићу Иванићу Чавићу, то понуђено као српска надокнада за учешће у власти.
Ничег другог
српског нема у оном попису којег је објавила и званична Амбасада Савеза За
Промјене, у Бијељини.
Чадорска осионост
с којом наступа Бакир Изетбеговић, према Хрватима, и Емир Суљагић, према
Србима, знак је да више простора и није било.
Додуше. Није
се више ни могло очекивати од Промјенаша који су састављени Скоцаиконопца.
Добро што је
то тако у опозицији у Републици Српској. Они су имали Мисију. Да сруше Додика и
Режим.
Али исто тако
су скрпљени и Бакир и Комшић.
Која њихова
мисија може да буде. Осим рушења Републике Српске. Мислим, лаганог девастирања,
умотаног у шаренлаже европских интеграција, реформи и борбе против криминала.
Жељко Комшић
јесте добио Љиљана. Али ја мислим да је то зато што је био Хрват и што није
имао војничке чизме него само тене. Тако сам и ја добио Значку Примјеран Војник
јер сам био најстарији у Касарни ЈНА у Зајечару.
Ну. Комшић је
велики заљубљеник слике и бисте Јосипа Броза Тита.
Па је Бакир
преко тога прешао не трепнувши.
Емир Суљагић
је дјеловао као фундаментални националистички фашистоид, прије него се
придружио Демократској Фронти. СТЈ.
Па га је мутинационални
грађанин Комшић мртволадно кандидовао против Бакира. Који се због тога није ни
почешао.
Када се свему
томе дода булументаријум из Републике Српске, јасно је да озбиљног концепта и
конекције у том композитном конзорцијуму, не може бити.
То је нешто
софистициранија Платформа. Власт састављена од композитних материјала. Мало влакана,
од старих пластичних кеса, уздуж, мало туткала, па мало влакана попријеко, па
мало љепила за мишеве, па нешто канафе, па двокомпонетног љепила из Турске, па алуфолија
за намирнице из бриселске земе.
Дабоме да знам
да боља и квалитетнија власт и не треба Бриселу и Америчанима.
Најбоља је
композитна власт која ће обавити један корак у пројекту дезинтеграције друштва
и тржишта и у детериторијализацији Босне и Херцеговине. Штафетна власт. Која ће
након мандата палицу предати другом композиторијуму.
Када се
погледа историја босанскохерцеговачких власти, у Сарајеву, од краја рата на
овамо, видљиво је да је тај принцип увијек био врхунски.
Једина концептуална
власт била је, у посљедњих осам година, у Републици Српској. Са јасним
политичким концептом Дејтонске Самосталности и заштите Републике Српске и са
развојним концептом на основу продаје телекома и европских кредита.
Зато и смета
сваком живом.
БИЧ Коалиција,
Босић Иванић Чавић, отишла је у Сарајево без имало политичког и српског
достојанства. Без икаквог Политичког Концепта. Јер. Европски пут, војна имовина
и борба против криминала и корупције, нису никакав Политички Концепт. То је
само дневни попис обавеза. Политички Концепт је јасан координатни систем у коме
се види мјесто Републике Српске у предстојећој деценији. Која ће бити изнимно
турбулентна. Политички Концепт није попити пола вијагре па подјебавати и
чекати, као Словенија, својих пет минута ејакулације. Као што очи јавности
замазује Иванић.
То је најтрагичнија
чињеница. Без обзира како се завршио цијели пројект Сарајевски Политички Чадор.
