понедељак, 15. септембар 2014.

3221.
СЛОБОДА МЕДИЈА.
ХОДАМО С МРТВАЦЕМ.

У обичном животу, дан за даном, не примјећују се важне ствари.
Кад су суше, нико не види удолице. Кад наиђу поплаве сви виде брда и брежуљке.
Кад медији, и оно мало новинара патеника, што их је остало, немају о чему да пишу, Слобода Медија ко да и не постоји.
Кад наиђу екстремне ситуације, као што је предизборна година и кампања, Слобода медија почне да те жуља и у ципели, и у џепу и у мозгу.
Да ли примјећујете да Савјест нисам поменуо.
О Слободи Медија обично причају курве. Пошто је Слобода једна врста Поштења.
Слобода Медија је ко и Лијепа Фатма.
Сто Јуана дајем, Долар више нико не јебе, Спустите је, Иљаду дајем, откријте је.
Залуд све. Фатма је почивша. Слобода Медија мртва је.
Данас гледам Слободу Медија.
Како је лијепо било бити новинар Испод Тите. Нигдје Тајкуна, нигдје Торбара, нигдје Режима. Нигдје Опозиције. Било је Опозиције. Али све неки фини, учени, интелектуални људи, господа штобитморе. Одонда смо напредовали. Опозиција се рашепурила и разлепезила. Или су без муда, или су без курца, или су без главе, или су без памети. Или су плаћени, или су уцијењени, или су болесни. Као и многи у Позицији. Ширина Божија.
Телевизије се, у тој Слободи, претвориле у Торбовизије. А новине у Новчевине. Радио у Касице Прасице. Њима курац, то нико не слуша.
На кружним токовима по Републици, стоје краткосукњасте промотерке са торбацима. На прсима им пише Овдје за Ведрана, Овдје за Милијану. Овдје прима Бата Тришке.
Од раних јутарњих часова, колоне кандидата саобраћају и убацују. Туђи новац у туђи џеп.
Спавај мирно, нане. Све је на продају. Чак и неутралност. Са ове стране Дрине Неутралност се плаћа доларима. С оне стране Дрине, неутралност се плаћа гузицом. То је зато што је овдје медијска неутралност у питању а тамо државна.
Ранојутарњи накупци ситном стоком знају да је овдје највише зарадио Онај Неутралац.
А ви узимајте по иљадуипо од Кандидата.
Гдје су ту новинари.
Понеког може да се нађе на твитеру, понеког у старом, одбаченом телефону, понеког на гробљима. Тамо их је највише али су позаборављани.
Код Слободе Медија, као и код сваке Слободе, битна су два питања.
Ко тражи Слободу Медија. Ко те наговорио да је тражиш.
Друго. Да ли теби треба Слобода Медија и знаш ли шта ћеш са њом.
Слободе Медија нема без Новинарства.
А Новинарства више не може да буде.
Нико више не пише објективне анализе, разматрања, предвиђања. Нико то више неће да чита. Искварили се и учитељ и ђаци. И Подворник, Маму Му Јебем.
Зато. Немојте да серете о Слободи Медија. То кориснике, конзументе, читаоце и гледаоце, не занима.

Слобода Медија је категорија у рангу Слободе Мултинационалних Компанија, Слободе Емемефа, Слободе Пентагона, Слободе Ваздушних Удара, Слободе ЕУ.