ЗВАО МЕ КИМ ЏОНГ УН,

ОЋЕ СЛОБОДНЕ МЕДИЈЕ

Ђе мене нађе. Ти си, оно једном, подавио 17 радио станица у Српској. Ја нашо на интернету. А Амери нису реаговали. Чим они нису реаговали, значи да је Слобода у питању. Ма не, Амери су знали шта је Есдеес који је држо те медије па су се прићутали. Шта ти је Есдеес. Их. Како да ти објасним, Киме. То је исто ко кад би неки твоји отишли у Јужну Кореју да владају с њима против тебе. У, јебемти жарени љеб. Немој ми то.

А шта ће теби Слободни Медији. Ко ти је, за тајном вечером то први предложио. Није нико. Ја чито по интернету. То ти је подвала, разјебаће те. Остаћеш и без гаћа и без атомске бомбе. Како то. Лијепо. Кад дођу Они, прво ће објавити да си покро паре од Народа и дао за Бомбе. А да си три бомбе, тајно, продо сумњивим фирмама са Острва Кајмака и Сирутке. Народ неће повјеровати у то. Нико неће ни тражити да Народ повјерује. Њима није циљ Народ, већ твој свијетао лик и дјело. Немој ме убијати у појам. Ти исти ко мој начелник за морално-политичко васпитање.

Смири се, Ким. Ти већ имаш Слободу у Сјеверној Кореји. Имам. Народ те воли. Воли. Значи да је и Народ Слободан. Јест тешком муком дошао до те Слободе, али је дошао. Не чачкај мечку.

Знам, али морам да уведем неке Реформе.

Значи, још једног Јуду си имо за вечером.

Каквог Јуду.

Компликовано је. Али, гледај, за Слободне Медије ти требају Новинари, Крокодили и Противници. Имам Новинаре. Ђе да нађем Крокодиле. Противнике поготову. Сачекај. Противници ће се појавити сами. Са Крокодилима је мало проблем, јер нема брдско-планинских Крокодила. А шта ће ми. Иза сваког Слободног Медија стоји неки Крокодил, у муљу, у мутној води, чека газелу да дође на појило, разумијеш. Не разумијем. Разумјећеш ако будеш упоран. Слобода Медија је дио ланца исхране. Нема Слободе ако неког не поједеш. У Америци су се, због Слободе Медија, Крокодили толико намножили и ојачали да су морали да направе, на Флориди, огроман резерват за Крокодиле. Чито сам. Ето, видиш. Додуше, њима је лако они имају искуство са Резерватима. Тако би мени Јужна Кореја могла бити Резерват. Видиш како брзо учиш. А што ти Слободни Медији јебу мог друга Трампа. Не јебу само њега. Он је једини у селу реко да је јебан. Аааааа. А Новинари. Имам Новинаре. То све растјерај. Свако ко је писмен и ко зна нешто, не смије се ни примакнут. Већ ћеш отворити Радионице. Три недиље и готови Новинари. То тако наштанцаш и распоредиш. Онда их организујеш у СКУНС, КУНС, УНСК. Шта ти је то. То су Удружења Новинара. Повремено се изгаламиш на неког Новинара а они, онда, протестују. То је јако важно за Слободу Медија. И забраниш им да објављују Коментаре. Своје мишљење. Став. То је неспојиво. Само једну и другу страну да објављују. А јел боље Америчка Слобода Медија ил Путинова. За Америчку Слободу Медија мораш имат паре а за Путинову муда.

А како ћу ја искористити Слободу Медија. За себе и за моју Земљу. Никако. Они ће тебе искористити. И твоју Земљу. Они ће да ти праве распоед часова. Ја сам живио дуго у Слободи Медија па је било медија у која нисам ишо срат и по четири пет година. Како срат. Па ти Слободни Медији, за којима си исказао жељу, ко Пољски Нужници су. Идеш тамо да сереш, уз знање Крокодила. А онај коме не дају, мора да савије грабић.

Знаш шта, Рај Џунг Ко, мало ћу још читати интернет па ћу ти се јавити. Јави се. Само, не стигох ти рећи. Слобода Медија није за унутрашњу употребу. Само за вањску. Јел зато Путин има онај РТ. Зато.

НОВИНАРИ

КОМУНИСТИЧКИ

ПИЛИ ИНФАРКТЕ,

НОВИНАРИ

ГЛОБАЛИСТИЧКИ

ПИЈУ МЕТКЕ

Стара статистичка чињеница, која никад није провјерена, каже да су новинари у Тоталитарном Комунизму, СФРЈ верзије, живјели, просјечно 42 године. Стална потреба да се комунистичка а касније и самоуправна јавност извијести одмах и са лица мјеста узимала је данак.

Стално смо срали комитетима и дркаџијама из ССРН, како умиремо а ни станова немамо, како смо важнији од политичара а немамо ни бенефицирани радни стаж.

Ја, ипак, мислим да је испијање кава и пушење цигарета, убијало новинаре. Можда и мало страх од свог незнања и њиховог комитета.

Некад пили каве, данас пију метке.

Колико видим, овдје, у БиХиС, није забиљежена нека узнемиријућа смртност. Барем разна УН не говоре о томе.

Мисле да, бранећи klix.ba, бране и свој живот и здравље.

Разним методама, новинарима су одузете све њихове личне и колективне особине које им ствара и захтијева Јавност, као њихова радна површина. И они су допринијели томе. Дабоме.

Ну. Пресудни су екстерни фактори.

Данашњи случај неког Томаса Мелије, ЗПДС, замјеника помоћника државног секретара, САД, СТЈ, који попује Вучићу, Влади, Србији, Медијима и Новинарима, о томе како је добар БИРН, како је добар ФХП, како је добар Заштитник Грађана, не гледам као Политичку Шамарчину Сбији. Јер. Србија је саму себе, одавно пукла и по гузици и одвалила неколико шамарчина да јој непрестано зуји Шумадија цела.

Гледам то као на Политичку Шамарчину Јавности и Медијима. Као чињеницу да понижење нема дна. Сама чињеница да постоје таблоидиотиди и да један курчић у држави јебе сваки јавни шупчић, довољно је понижење Јавности и Новнара. Али Делија Мелија не мисли тако. Буши дубље, СТЈ.

Шта ће урадити новинари у Србији, поводом овога. Ништа. Да ли ће новинари Републике Српске, барем Удружење Новинара Старчевица, стати у одбрану Новинара Србије. ОћеК.

То је немогуће. Јер Новинари и Медији више немају Морал, Хуманизам, Напредак, Истину, Објективност... као оријентире. Немају нигдје у свијету па то не могу имати ни ови овдје.

Она група лицемјера из првог реда  Шарли Шетње у Паризу, одржала им је лекцију. Јер. Они су, на разне начине, довели до крвопролића у редкацији Шарлија. И то ће, опет, искористити за нове темељније и шире захвате. Новинарима и медијима су бацили кошчицу Ја Сам Шарли.

Ја Сам Коњ.

Зашто толико новинара гине у ратовима које организују Слобода, Демократија, Људска Права, Нафта и Геополитка.

Па. Зато што су у служби тих ратова.

Зашто новинари и медији не пишу и не протестују против тих ратова, који језде деценијама.

Зато што су у њиховој служби.

Зашто данас нико не напише Оптужујем. Против Рата. А сви имају Вруће Вијести.

Рат је постао роба а новинари и медији јевтина амбалажа. Као за масну сирницу.

Само што још нема корпи за отпатке по бандерама. На којима је исписано: Отпаци Јавности.

СЛОБОДА МЕДИЈА.

САВЈЕТНИК

ЗА НЕ ТАКО ДАВНО

И ИНТЕЛЕКТУАЛНА

МЕЉАЈА КАВЕ

МЕЂУ

СНАЈИНИМ

НОГАМА.

Општа дерегулација друштва, западњачка демократизација, профитерска економија, пљачкашка приватизација, академска инфлација и набијање новинарства на медије, довеле су Јавност у стање отаљавања.

Јавност сваког дана једва чека да се смркне, да се дан заврши.

Као у оној србијанској јутарњој клетви, још док се ни роса није дигла, Кад ће ноћ, да полегамо, мамче јој јебем.

У тој Данзаданом Јавности, национални, друштвени, политички и културни рефлекс атрофирао је код сваког. Као код Срђана Пухала. Код кога је најочигледнији.

А интелектуализам је сведен на мљевење каве међу снајиним ногама, уз Смедеравац, што изазива само толико умног напора да се схвати да се, жути, глатки, тврди, млинац држи међу ногама и да се ручка не окреће наопако.

Поводом неких мојих блогоугодних иступенија, наслушао сам се, начитао и навидио свакојаког празног дна, да сам изгубио и оно мало вјере и наде у ријеч иза које стоји барем једна ћелија свијести.

Људи из те Јавности знају све о мени. О Игору. О овом, о оном. Шта су намјере. Шта је позадина. За шта је ко крив. Само су ријетки цијелу сторију смјестили у реалне друштвене координате.

Јучер, у Пресурсу, Pressrs, Саша Бижић пише неке небулозе о матријархату па успут помиње и како сам се ја, Онај Четврти, промијенио изнутра и како сада подржавам слободу интернета, мада би, не тако давно, с лакоћом спознао да је и то Јавно Мјесто. ЈТЗ.

Јебем Ти Земаљ.

Појавио се човјек који је видовит и унатраг.

Што ми је жао што нисам Неки Курац, па да га ангажујем за Савјетника За Нетакодавно. Ја ујутро нешто одлучим а онда га позовем на каву. Де реци како бих ја то урадио не тако давно. СТЈ.

Дабоме да нико није дужан да истражује биографију, животопис, реденике одлука и да анализира карактерно-свијесне реакције у различитим ситуацијама, моје или било чије.

Али је дужан да не сере по цести. И да представља да зна све као да је неком брат близанац.

Моје залагање да Јавно Мјесто остане тамо гдје је јавно мјесто нема никакве везе са мојом промјеном изнутра. Нити постоји моја Промјена Изнутра.

Једино што могу потврдити јесте да постајем све гори и гори.

Дакле, моје схватање Слободе, па и Слободе Медија, Збора и Говора, није посљедица недавне промјене.

То је генетски код.

Пошто сам рођен крај пруге, врло брзо сам показао зајебане особине да се не дам вагонирати. А нарочито да не допуштам да ме се баци у теретни вагон, ко мачиће и пашчад, па нека их воз вози у пиздуматерну. Тако да вагонирање, спонтано, прерасте у вагинирање.

Мислим да је битно:

·        Мој први показ Слободе Медија био је кад сам одбио да се приклонм једном крилу Есдееса, останем на телевизији, добијем бензинску пумпу и будем Слобода Медија. Мада сам знао да иде позив за рат у року три дана. Ко се још тако ослободио. Ко је Слободу Медија жртвовао за године ровова.

·        Као министар информација нисам уредницима диктирао Ово Мој Ово Немој. Још су живи па Слободни Медији могу то да истраже.

·        Учествовао сам, ономад, у акцији дављења 17 локалних радо станица. Зато што је Есдеес имао систем да предсједник страначког општнског одбора буде директор и уредник општинског радија. То је њихово обредовање Слободе Медија. И данас бих то урадио. Без обзира о којој политичкој странци било ријечи.

·        Донио сам одлуку о обустављању рада Срне, Српске Новинске Агенције, јер је скратила излагање Предсједнице Државе. Цензурисала је Предсједницу. Са образложењем Мало је претјерала. И данас бих то урадио, без обзира о ком предсједнику се радило. Ако те Држава плаћа, извјештаваш за Државу. Ако је Предсједница мало претјерала, ти објавиш па нека се она мало и пере у Јавности.

·        Нарочито не подносим Слободу Медија која је плаћена страним или покраденим парама.

·        Јавност не познаје унутрашње процесе у Есенесдеу па не може процијенити шта је било донедавно, шта давно а шта недавно, шта је ко заступао и ко се коме супротстављао, па све што закључује магла је над мостаром.

·        Никакву странку не правимо Игор и ја нити сам ја изашао из Есенесдеа, нити планирам своју странку. Нисам ја политички мастурбант као Чавић.

·        Сматрам да је Есенесде, у политичком мозаику, Национално Богатство. То сматрам и за Есдеес. Кад странка пријеђе неке прагове значаја, она се мора тако тетирати. И сви је морају тако третирати. Ја тако размишљам о Есенесдеу. Та странка је мени потребна, и другима, и двадесет година након моје смрти. Ко разумио ко не разумио. Размишљам и о Есдеесу али нећу да им кажем. Имају своје Босиће па нека буду одговорни а не да трчкарају за Иванићем ко куцања по сокацима.

Велика Политичка Странка је потребна свакој НДД Сфери, најмање двије, јер се с помоћу ње прича са свијетом. Политичка Странка износи став. Утиче на друтво. Ако је на власти, утиче и на управљање друштвом. Нема ко други. Те курчеве даворије, енвео, цивлно прело и слично, сам су манипулативни презервативи да странци усранци не би прљали руке.

Стога се Велика Политичка Странка мора чувати. А најбоље се чува ако се непрестано поправља, у складу са временом, властитом структуром и општом околином

·        Моја представа Слободе Медија, јавно је промовисана одавно, реченицом Ништа није тако свето да се ријечју не би могло ударити у главу. Додуше, то је Аваз први објавио, моја другарица Едина. Јебига, овдашњи слободњаци били нешто заузети.

СЛОБОДА МЕДИЈА

ИСТО ЈЕ КАО

КАО И ЛАЖНА

СВИЊСКА ГРИПА

Видим. На Клизавом Порталу лијепо изгледа тарабица и поклич Новинарство Није Злочин.

Ма да. Новинарство је и ајфоном сликати гаћичице младе комшинке у њеном дворишту.

Klix.ba у посебној је психолошкој претресној ситуацији. Па их разумијем. Уједно, тај претрес им је дошао ККН11. Ни је то нови вирус. Ко Кец На 11. Чином претреса, они су, част робљу на порталу, добили прилику да буду новинари. Да их се тако класификује.

Да. Умало заборавих. Новинарство је и кад пушташ крволоке из уредних националних и унитарних претинаца на четнике, кољаче и геноцидаше. Ако немаш довољно тих трију категорија, пушташ их само на Србе. Они замјењују и друге зле категорије.

Поводом Klix.ba дигло се мало Слободе Медија. На цијелом подручју БиХиС.

Огласила се велика новинарска имена. Дудић. Рудић. Мудић. И, дабоме, Бакир.

Циљ је створити утисак да је неко нарснуо на медије али да су они слободни јер има много бранилаца, бранитеља, стражара, пожарних и, нарочито, чобана, који бдију над Медијима.

О Медијима БиХиСа писао сам више пута. Ризикујући да навучем на себе мржњу и робља новинарског а међу њима и многих мојих пријатеља и другара. Који су, ни криви ни дужни, задесили се у Медијима. Ко Срби у Сарајеву и Кезме у Техерану.

Нема се више шта рећи.

То је посљедња игра тастатуре.

Ну. Како стоји Слобода Медија, у Мајчици Слободици Америци.

Е. У МСА стање је систематизовано. Немогуће је доћи у ситуацију да неко брани Слободу Медија.

У Америци је, само кратко предобјашњење, на сцени најтоталитарнији Стаљинизам у историји.

Стаљинизам је, иначе, једини познати облик власти. само је у неким земљама непотребан и невидљив, у неким се обавља крвљу а у неким парама, у неким прогоном а у неким демократском тоталитаријом. И практикује се алаткама које ти стоје на располагању. У Америци се практикује Доларима и Великим Корпорацијама које управљају и Џоном из округа Ред Ривер и Обамом из Овалног Округа.

Да је Стаљин имао доларе и ту моћ, никад не би било Гулага ни Сибира. А да Америка нема ту моћ, Аљаска би била некадашњи Сибир.

Тај Амерички Стаљинизам, да се не враћам на Макартизам и сличне тортуралије, није од јуче. Он се пажљиво његује и од прије првобитне акумулације рокфелера, карнегија, моргана и сличних.

Утемељивачи Гугла, створили су га у једној гаражи, то тако амерички слободарски и једнакошансно звучи, одмах на почетку примили су тајну финансијску помоћ ЦИА. Па све до фејсбучења у револуцијама, као што је била египатска.

Цијели Интернет који ми данас глођемо, продукт је Пентагона. И реализован је, као и све, од лијекова, хране, људских права, оружја, финансијског инжењеринга, да би се овладало свијетом и свјетском популацијом.

Нас, појединачно то не мора да дотиче јер ми нисмо битни за свјетско владање. Али можемо бити. Зашто би, иначе, моја Пикаса издвајала ликове, портрете, са свих фотографија и стално ме молила да обиљежим ко је ко.

Сви маерички медији су у неколико дивовских руку.

·         AOL – Time Warner (CBS, CNN, HBO, Time, Sports Illustrated, Warner Bros).

·         Walt Disney Co (између осталог и многе теве станице као што је Capital Cities/ABC која се протеже и на Европу).

·         Viacom Inc (ESPN, Paramount Pictures, MTV...).

·         News Corporation – Rupert Murdoch (TV Fox, NYP...)

·         Newhouse Group (12 teve stanica, 87 kablovskih teve sistema, New Yorker, Vogue, Vanity Fair...).

Али то није све. Мада ни то не мора ништа да значи. Шта има везе ако Прва Петорка држи све што се у Америци може назвати медијима, јавношћу и културником, а који се протежу и на свијет.

Има везе.

Све најјаче Корпорације у медијима контролишу људи који су и чланови ЦФР. ЦФР је Вијеће за иностране односе, Council on Foreign Relations, које од другог свјетског рата дјелује у садејству са ЦИА и Министарством иностраних послова.

Тај систем омогућава да Америчка Јавност, а и свјетска, оправдава сваку америчку насилну акцију по свијету. Као што је био случај са Оружјем за масовно уништење и Садамом. И да се свака мултипла активност, као што је афричка против Кине и њеног присуства, увијек у сто целофана и представи хуманитарном и слободарском а у ствари, искорјењује афричку црну сиротињу.

Дабоме да постоје појединачне слободе разних тема у америчком систему медија.

Али у двије области се не може дирати.

·         У Званичну Верзију Власти. Нпр. Атентат на Кенедија. Нико од слободних интелектуалаца и медија то не чини и није никад чинио за пола стољећа. Чак ни исусно култни Ноам Чомски.

·         У актуелну пропагандну кампању, као што је Оружје ЗМУ, Антитероризам 9/11 итд.

Још је ЦИА Алена Далса посједовала све водеће и кључне новинаре Њујорк Тајмса, Њусвика, Сибиеса...

То је остало константа, све до данас и до контроле и моћи над Гуглом, ЈуТјубом, Фејсбуком и Твитером.

Али. Јебеш то. Нама је потребна наша сиротињска забава. Некад су то била Она Ствар, Лубеница и Телевизија.

Сад су то Демократија, Слобода и Режим.

Удри Мићу По Главићу.

И појачај Пинк.

3221.

СЛОБОДА МЕДИЈА.

ХОДАМО С МРТВАЦЕМ.

У обичном животу, дан за даном, не примјећују се важне ствари.

Кад су суше, нико не види удолице. Кад наиђу поплаве сви виде брда и брежуљке.

Кад медији, и оно мало новинара патеника, што их је остало, немају о чему да пишу, Слобода Медија ко да и не постоји.

Кад наиђу екстремне ситуације, као што је предизборна година и кампања, Слобода медија почне да те жуља и у ципели, и у џепу и у мозгу.

Да ли примјећујете да Савјест нисам поменуо.

О Слободи Медија обично причају курве. Пошто је Слобода једна врста Поштења.

Слобода Медија је ко и Лијепа Фатма.

Сто Јуана дајем, Долар више нико не јебе, Спустите је, Иљаду дајем, откријте је.

Залуд све. Фатма је почивша. Слобода Медија мртва је.

Данас гледам Слободу Медија.

Како је лијепо било бити новинар Испод Тите. Нигдје Тајкуна, нигдје Торбара, нигдје Режима. Нигдје Опозиције. Било је Опозиције. Али све неки фини, учени, интелектуални људи, господа штобитморе. Одонда смо напредовали. Опозиција се рашепурила и разлепезила. Или су без муда, или су без курца, или су без главе, или су без памети. Или су плаћени, или су уцијењени, или су болесни. Као и многи у Позицији. Ширина Божија.

Телевизије се, у тој Слободи, претвориле у Торбовизије. А новине у Новчевине. Радио у Касице Прасице. Њима курац, то нико не слуша.

На кружним токовима по Републици, стоје краткосукњасте промотерке са торбацима. На прсима им пише Овдје за Ведрана, Овдје за Милијану. Овдје прима Бата Тришке.

Од раних јутарњих часова, колоне кандидата саобраћају и убацују. Туђи новац у туђи џеп.

Спавај мирно, нане. Све је на продају. Чак и неутралност. Са ове стране Дрине Неутралност се плаћа доларима. С оне стране Дрине, неутралност се плаћа гузицом. То је зато што је овдје медијска неутралност у питању а тамо државна.

Ранојутарњи накупци ситном стоком знају да је овдје највише зарадио Онај Неутралац.

А ви узимајте по иљадуипо од Кандидата.

Гдје су ту новинари.

Понеког може да се нађе на твитеру, понеког у старом, одбаченом телефону, понеког на гробљима. Тамо их је највише али су позаборављани.

Код Слободе Медија, као и код сваке Слободе, битна су два питања.

Ко тражи Слободу Медија. Ко те наговорио да је тражиш.

Друго. Да ли теби треба Слобода Медија и знаш ли шта ћеш са њом.

Слободе Медија нема без Новинарства.

А Новинарства више не може да буде.

Нико више не пише објективне анализе, разматрања, предвиђања. Нико то више неће да чита. Искварили се и учитељ и ђаци. И Подворник, Маму Му Јебем.

Зато. Немојте да серете о Слободи Медија. То кориснике, конзументе, читаоце и гледаоце, не занима.

Слобода Медија је категорија у рангу Слободе Мултинационалних Компанија, Слободе Емемефа, Слободе Пентагона, Слободе Ваздушних Удара, Слободе ЕУ.

3011.

УМРЛА ЈЕ

СЛОБОДА МЕДИЈА,

ТРЕБА ОЖИВЉАВАТИ

СЛОБОДУ ГОВОРА

И МИШЉЕЊА

Кад ти Дуња чучне под прозор, да пишки, држава се упичкољила. Што је прва фаза одласка УПМ.

Сјећате се оне клетве Дабогда се ти једно јутро пробудио а Црнац ти пиша под прозором.

Црнац у реченици није Црнац већ Американац.

Поводом ООО, Осме Офанзиве Оебса, на Србију, подигла се велика јавна прашина и дискусија, подметања и међуоптужбе, на тему Слободе Медија.

Многи Слободу Медија мијешају са Независним Новинарством, Медије сматрају Мајком Терезом Новинарства и гнијездом за неометано лежење професије Новинар, професије часних намјера а почасних домета.

Многи Медије, на основу погрешне тезе из социјалистичког самоуправљања о новинарству као друштвено-политичком раду, и на основу лоше пропагандне тезе да демократија, на Западу, јађеће, почива и на Слободи Медија, сматрају условом, сликом и огледалом Слободе уопште, пресудним за савремено демократизовано и интегратизовано друштво.

Све то, са стране, гледају Аге Сарајлије. Збигњев и његова раја. И лагано их подстичу на такво мишљење. А и дјеловање.

Ну. У Медијима је најмање Новинара. Тамо све ври од информера, вјестичара, потрчкала, манипуланата, манипулатора, плаћеника, паћеника, тајника, најамника, пушача, пригушивача, послушника, извршника, шупника и мегатрендиокритета сваке врсте, да се Новинарство не може излећи ни за милион година.

С Новинарством је завршено. Новинарство се могло борити против Диктатура, Аутократура, Хунти и Мултинационалки. Али против софтвера који обара сајтове, нема борбе. Против Оглашивача који ти диктирају шта ћеш објавити, нема борбе. Против кордона аутоцензуратора, конформиста и болесних амбиционера нема борбе. Против Власника Медија нема борбе.

Шта, дакле, остаје, као могућност.

Остаје Слобода Говора, Слобода Мишљења, Слобода Јавног Става, Интелектуална Слобода.

При чему не треба рачунати на Слободу Збора и Здруга. То је резервисано за  МИП Копилад. Манипулативну И Плаћену.

За те слободе треба имати мало храбрости. То је њихов највећи проблем. А Пичке су свијет премрежиле. Поред толико курчева.

Данас је, у Србији, најраширенија синтагма Како смеш.

Дабоме да сам идеалист. Поменуте слободе се неће користити.

Шуте интелектуалци, шуте писци, шуте књижевници, шуте рокери, шуте социолози, шуте правници, професори и економисти, шути пашчад, јазавци и лијаћи, каравана пролази а ноћ не пролази.