субота, 7. септембар 2013.

2320.
КЛАСИЧНИ СРБИН
ЂОЛЕ НОЛЕ
 

Ову годину је Новак Ђоковића беспотребно прокоцкао. У њој се вратио Надал а потпуно пао Федерер. Ђоковић је допустио да му се угрози прво мјесто на Атепе листи и да Надал предузме дуготрајну успјешну офанзиву.
Новак је уназадио игру. Чак није ни стагнирао.
Неколико је темељних узрока таквом тренду. Не ради се, дакле, о неким пролазним околностима.
·         Ноле се бави свим и свачим, од хуманитарног рада, нових перика, плесова на теренима, жикиног кола у живим разговорним емисијама, паметовања о бомбаровању и о Сирији и Америци, до имитирања Серене и Шећеруше. Заборавља да тениске године трају много краће од календарских и да је недопустиво пропуштати оно што му је дошло подруку након година и година робовања тренингу и рекету.
·         Стога Новак нема концентрације. Његови мечеви трају дуже него што је потребно. По пет сетова и сатима.
·         Губи мечеве од оних од којих се не губи.
·         Олако даје први сет.
·         Олако препушта први гем у свом сервису.
·         Код дугих поена тешко се одваја од синдрома Шут У Голмана. Јер. Неконцентрисан фудбалер увијек шутира у голмана, чак и кад је сам и неометан.
·         У игри са основне линије игра једносмјерно и очекивано, опет у играча. А још је Томан говорио, Рале, ако будеш играо тенис, играј Тамо Вамо. Возај га мало, Рале.
·         Све то доводи до великог губитка енергије. А кад идеш на Клаоницу Надал, није добро ићи уморан.
Ноле је попримио синдром Ане Ивановић. Чим јој кажу да је лепа, она попуши у првом колу.
Или синдром миша и ракије. Кад су установили, у свијету, да једино ракија издваја Србе од осталих људи на планети, експериментисали су са мишевима. Чим су првом мишу дали чашу ракије, усправио се на задње ножице, протрљао се по чупавим прсима, накривио шубару и дрекнуо Где је, бре, маца, да је јебемо на најперверзнији начин.