2317.
ЈЕТРВСКИ
НАЦИОНАЛНИ
КОЛЕКТИВИТЕТИ
 

Незрелост југословенског распада, немогућност цивилизованог разлаза, оставила је на балканском бујадишту и буњишту незреле и недозреле националне колективитете.

Цијела Хрватска се тисућљетно узбудила због тога што су открили да у Вуковару живи више од трећине Срба. И да имају право на ћирилицу. Та хистерија против ћирилице нема везе са писмом. Она говори о оптерећењу Хрвата Србима. То је начин егзистенције колективитета. Толико замаман да су самоубиство и сахрана терористе, којег се представља националним романтичарем, несхваћеним поетом неовисности, прошли потпуно непримијећено.

Додуше, улогу у томе одиграла је и утакмица коју су Наши Дечки имали против Четника Синише Михајловића.  Данима се пажња ласерише на Београд и ту утакмицу. Београд је постао парада балканског примитивизма, дилетантизма и петпарачке театралности.

На крају су Наши Дечки показали ништа. А онај клемпо Ошимунић поступио тако дивљачки да је свако српско дивљаштво, у познатој агресији, лелујави маслачак на повјетарцу. Додуше, ни Српски Дечки нису баш нешто показали. Чини ми се да Михајловић и Штимац подједнако не знају посао. Зато Мамић и Толе знају.

Сарајевска Раја.ба, пак, умјесто да види шта ће са Вашом Репрезентацијом, бави се четничким пјесмама и иконографијом србијанских навијача на утакмици на Маракани. И тиме да ли је Додик пјевао Боже Правде. Као да је Београд кантон Федерацје БиХ, па они, патриоти, и, такође, жртве Српске Агресије, имају право на метар којим се мјери и разликује уљудни национализам од четничког.

То прекоплотовско јетрвство тешко ће се излијечити.

И још ће дуго бити полигон за тренинг примитиваца као и његовање нових.

Умјесто да се Мамићу у Београду, једном уникатном, патентираном, примитивцу и шовинисти маменог синдрома, даје толика пажња и помијерају емисије на телевизији, или да се у Загребу пребира по томе које све заносне Хрватице дају пичкице Србским Дечкима, требало би, двије деценије, и више, након почетка братског лудила, да наступи фаза хладне незаинтересованости и гледања своја посла.

Још кад би те спортске асоцијације могле, некако, да раздвоје, браћу у различите квалификационе групе, одјетрвљење би било брже и лакше.