1934.
BILJANA SRBLJANOVIĆ,
KURČEVA EUROPLJANKA
I NEDOKURČENA SRPKINJA
 

Jedno je kad o Srbima u BiH, u Republici Srpskoj, s Ove Strane Drine, bulazne kretenoidi tipa Trulolukovića, i drugih natruha i truleži. A drugo je kad halucinira intelektualka, dramska pisačica.

Biljana Srbljanović je u Tviter Proserici dobila potrebu da polemiše sa Vukom Jeremićem. I u jednoj od njih je rekla Slično bi bilo kada bi nemački predsedavajući odlučio da za novogodišnji koncert otpeva Lili Marlen. Lepa pesma, zloupotrebljena, aha. 

Priznajem da nisam dramski pisac. Ali ovakva intelektualna, logička, simbolička i metafizička usporedba je nerazumljiva. Niskodrmatična je.

Ovde se ne radi o vrednostima pesme Marš na Drinu, niti o ljubavnoj atmosferi u Lili Marlen, niti o tome da su je nacisti koristili kao svoju himnu, generator i masovni vojni seksualoidni adrenalin, niti o tome da li je neko od Srba u ratovima, kolektivno pevao Marš na Drinu, kojoj 99.99 procenata, Srba, ne zna ni dva stiha.

Radi se o tome da su Jevtini Muslimani lansirali laž na koju su se, opet, upecali delovi Međunarodne Zajednice, ovaj put Banki Mun i njegova služba, svojom učtivošću pre svega, da ne bi nikoga uvredili. Pa su izrazili Žaljenje. Ali su se samozaludeli i samoproglašeni Eurosrbi. Srbi Sedme Generacije. Srbi koji ne seru i pišaju kao sav srpski svet. Već seru i pišaju u zlatne fišeke direktno. Sa plavom mašnicom i belim zvezdicama.

Samo se, ovaj put, Biljani Srbljanović omaklo da, sedeći na šolji i blago šišteći u nju, intelektualizuje o Srbima. Piša po jevtinom populizmu. Kojeg, kako kaže, predstavlja Vuk Jeremić. Jer, njegova fora sa Maršem na Ist Riveru jeste potpuno i bezuslovno populističko dodvoravanje toj vrsti Srbije. A na njenoj bedi je i postao protuva UN. Kao da su drugi, pre njega i sada, u UN sveci, ikonopisci i iscelitelji.

Samo Biljanino Onanisanje sa Lili Marlen, i o Vuku Jeremiću, najcrnji je populizam. Ta jevtina dnevna diskvalifikujuća simbolika osobina je Uske Srbije, koja nije Populistička ali jeste Popušistička. Srbije koja je Popušila u najgorem istorijskom smislu tog trenda. Biljana Srbljanović je nastavak, i nastavnica, one Srbije koja je uvek živela u iluzijama. Da bi završila u kurcu. U iluzijama panslavenstva, panjužnjaštva, srpskog pijemontizma, pandunavstva, panpravoslavlja, pankomunizma, pangologuzja, panjugoslovenstva.

Izjednačujuća Ponižavajuća Simbolika Lili Srbljanović nastavak je Jevtine Muslimanske Propagande, i dela Međuzaja, koja upravo tom simbolikom Srbi = Agresori, Srbija = Agresija, Srbi = Četnici, Srbi = Koljači, Srbi = Silovatelji, diskvalifikuje celu jednu naciju, veru i teritoriju.

Biljana Srbljanović, i njena čista bela guza, na beogradskoj intelektualnoj šolji, ne zna ništa o Srbima i Ratu s ove strane Drine. Neka se ne petlja u to jer to nije njena stvar. Niti stvar Beograda. To što vam je Sloba, JVO, tako predstavio, to nije u skladu sa činjenicama. A to što su razne protuve ovamo, kobiva, dovodile „dobrovoljce“, šešelji, arkani, vučine, i druge kurčine, nije slika srpske celine. I što ih je bilo, a pre su pobegli nego što su stigli, bilo ih je da nešto opljačkaju, i od Srba, i da leče nedovršene ličnosti svojih pošiljalaca.  

Ne zna Biljana Srbljanović ništa o Srbima i Ratu Ovdje. Mi smo za nju i njene, i za mnoge, Tako Daleko. Niko ovdje nije išao u rat sa pesmom. Niko nije išao da kolje. U rat su išli oni koji nisu znali ni puške da rasklope. PTM. Išli su ne da bi dokazali Vašu Tezu Agresorsku, Vaš Diplomski Dramaturgarijum, Vašu Medijsku Pulicerovštinu, nego da ne idu na klanje. Još jednom i zadnji put. Karadžićevi Srbi su deo BiH proglasili svojom. Muslimani i Hrvati su hteli, rekli, rat pokrenuli i mir žrtvovali, da bi uzeli celu Bosnu. Da li tvoja Lepa Bela Guza ili Profinjena Europska Glava, može da uoči razliku.

Zato je srpska nejač i seljač išla u rat. PTM. Tvoje lepo lice ne zna ništa o našem ratu. Inače, ne bi bilo tako lepo.

U Našem Ratu, koji ste vi, Biljana, i mnogi drugi, sad pretvorili u Vaš Rat protiv nas i cele nacije, nije bilo pesme. Ne peva niko ko ide u Veliku Nuždu, u Neizvesnost, u Crnilo Nedolska i Tamilo Neizlaska, što je neosporno ovaj rat za ove Srbe i bio.

Ako je i bilo neke pesme, neke srpske himne, bila je to pesma pokojnog Hašima Kučuka Hokija.

To što su ti, Biljano, i razne Beogradske Biljane, podvalili da su Srbi klali, nadirali, marširali, ofanzivirali i silovali uz Marš na Drinu, jednak je falsifikat kao kad bi ti mi rekli, onako populistički, da ti pišeš svoje drame, i inspirišeš se, uz gusle Vukote Govedarice.