SA ČEPOM U GUZICI
Čelzi je igrao kao strastveni peder sa hrastovim čepom u guzici. Na način kako se Abramovič bavi bizMisom, tako je igrao i Čelzi. Kurvanjski. Sa dva reda rovova ispred linije šesnaesterca.
Od Čelzija su gori bili samo ona trojica sa Behatea. Te, Di Mateo nadmudrio Gvardiolu. Te, pročitana igra Barselone. Jebo ih Vestendorp koji ih uspostavi i Rak koji naređuje isključenje regionalnih televizija koje su pametnije i televizičnije od ove kotlinaške.
Čelzi je igrao kao usrani nesretnik koji u čaši čeka da ga udari grom. A nema snage da izađe, nema kuda da pobjegne, čak ni čašu da prevrne i da otpuže nekud.
Igrati takav bunker na svom terenu, u tako visokoj fazi Lige Prvaka, totalni je udar na Igru i na Fudbal. U polufinalu se očekuje napad, rapsodija, znanje, kombinatorika, prostornost. A oni se stisli ispred šesnaestrca i jedan drugom drže prst u čmaru kao grčeviti stimulans za odbranu. Trebao im je Abramovič pobosti kolje za paradajz linijom šesnaesterca i pripeti ih priuzama ne dužim od sedam, osam metara.
Dabome, da je Barseloninim igačima teško bilo biti koncentrisan u takvoj vašarskoj atmosferi pred golom Čeha.
Nezasluženo je Čelzi pobijedio. To je poraz Igre.