ОНИ У САРАЈЕВУ,
ДА НИСУ БУДАЛАШИ,
ПЛАТИЛИ БИ ФАХРИ
ДА НА АВАЗОВОМ ТОРЊУ
СТОЈИ УЛТРАМЕГАБОРД,
КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ

 
Република Српска мора да почне агресивну Кампању Самосталност Српске. За почетак, сваком становнику да поштом пошаље слику Жељка Комшића.
Да се људи подсјете каква ће их будала сутра представљати. И како су прошли Хрвати јер нису бринули о себи.
Темељна Глупост сарајевског бошњачког круга спречава сваку разумну БиХ, па и ону најједноставнију, Дејтонску.
Случај Комшићевог стављања Признања Косова на дневни ред сједнице Предсједништва, не говори ништа о Комшићу. Али говори све о Неартикулисаном Сарајеву.
Сами Бог зна шта су хтјели да постигну са овим.
Нити су се коме могли додворити. Нити су од Косова могли нешто добити. Само су могли Додику обезбиједити још једну Предизборну Позорницу.
Да сам на Додиковом мјесту, ја бих, пак, допустио да БиХ, са 2 : 1, донесе одлуку о Признању Косова.
Тако је било и на Референдуму. Па је након тога створена Република Српска.
То би била страховита предност за Републику Српску.
А за Косово не би значило ништа. Јер, толико је Земаља признало Косово, па ништа.
Признање Косова директно цијепа БиХ.
Јер Косово је отето и БиХ га признаје.
Република Српска је призната отишла у Дејтон и из Дејтона се вратила као Држава у саставу БиХ.
Држава која заједно са Федерацијом, твори БиХ.
Све што је у међувремену отето од Републике Српске, нигдје није легализовано. Ни у Уставу а ни у УН.
Као што ни Косово није легализовано па се тражи од Србије да га призна.
Тако се и од Српске тражи да сама себе поништи.
Околина, Београд и Загреб, није поуздана.
Сада Милановић увиђа с ким у Сарајеву има посла. А подржао је Комшића.
Док Београд, Вучићева Србија, стално изјављује да је за цјеловиту БиХ. Што је исто као да изјављује да је за Подунавску Конфедерацију.
Прије неколико мандата, ставови Београда и Загреба су били обрнути.  
Због те нестабилности, Република Српска треба конкретним корацима кренути у Самосталност.
Прва одредница је Колективна Свијест.
Срби, овдје, морају да у своју Свијест приме Самосталност. Послије ће она, од њих, имати подршку.
И то је довољно. Остало је на Руководитељству.

 

ИЗ ВЛАСТИ
СА ЕСЕНЕСДЕОМ,
ИЗЛАЗИ СЕ САМО
ПО НАРЕДБИ,
ПОШТО НИКО НИЈЕ
ТОЛИКА САМОСТАЛНА БУДАЛА

 
Предсједник ДНС је изјавио да ће сутра одређени орган Странке размотрити даљу сарадњу са Есенесдеом. Значи, размотриће Мјесто Боравка у Власти.
Данашњи ДНС је посљедица неколико великих Додикових и Павићевих грешака.
Цијели пројект је почео након Биљане Плавшић, која није била талентована за Политику нити за Странке. Али јесте за Српство.
Данас, пак, нико није талентован за Српство. Али су сви суперталентовани за Политику и Странке.
Биљана Плавшић је покушала да СДС ишчупа из раља криминала и да га врати Српству. То није успјело па је формиран СНС. Додику је дала Мандат јер је он једини хтио. Пошто Иванићу није успјела прича да окупи све у Већину и да тако он, у име Лондона, влада и управља.
А, сви су мислили да ће Додикова Влада трајати три мјесеца, па се нико није узбуђивао.
Београд никад није волио Биљану Плавшић.
Тако је на сцену ступио Удбаш Марко. Наслиједивши Доктора који је млад и наиван, улетио као међуфаза.
Додик је знао одакле долази опасност, па је ДНС-у дао већи колач, послије којег једва има снаге да се оближе. Ну. Марко је стално затезао, стварфао Републику Приједор и чекао, па и чинио, да Додик падне.
Посљедња београдска офанзива је била Банкар Мандатар.
Додик се, касно, досјетио, да их смјести у Вјечна Рудишта. А на други прозор, мигно другим Удавачама.
Додик је највећи Политички Заводник у цијелој Српској Политичкој Историји.
С њим уђеш у Власт из Љубави а кад одеш, не знаш дал си јебан или зајебан.
Данас је Деенес дошао у ситуацију да није битно да ли је опозиција или позиција.
То је посљедица дијагнозе коју је, под Пе, често износио покојни министар Јово Башић – Мачку мала телећа глава.
Дакле. Није битно да ли излази по Наредби.
Јер неће моћи да опстане. Ни ако остане ни ако се цензусира.
Само је ПДП, послије изласка из Власти са СНСД, опстао и нешто се глацно.
Али, иза Педепеа, који је по Наредби изашао из Власти, стоји мало моћнији Играч од оног који стоји, и статајао је, иза Деенеса.
За СНСД, све ово значи да је престао да дјелује као Политичка Странка. Да је организацијска технолошка постројења конзервисао и обуставио производњу.
Што није добро за Српску, за Додика, за СНСД.   

 

ПОД УСЛОВОМ
ДА СИ МИТСКО БИЋЕ,
ПОЛА БУДАЛА, ПОЛА ГЕНИЈЕ,
ШТА ТИ ЈОШ ТРЕБА
ДА ОСНУЈЕШ СТРАНКУ

 
▪ Мораш бити Добра Будала или добро прикривени Болесник.
▪ Мораш имати стабилне изворе финансирања. То је велики проблем. Јер онај ко даје Паре он хоће и да одлучује. Финансијери не траже камате. Они већ сутра хоће да узму више него што су јуче дали.
▪ Мораш имати велику екипу сарадника, које ћеш, на крају, све до једнога, да зајебеш на разне начине.
▪ Мораш имати стабилну Боју Лица. Да можеш да чучнеш крају пута и сереш, док они сви наилазе, црвене се и непријатно им, а ти мртавладан називаш Бога и питаш, Како је.
▪ Мораш се чувати Издајника. Што је немогуће. Од било којег броја, увијек ће те један издати. Од три, од два.
▪ Мораш спријечити да око тебе буду они који раде за Странце. Што је немогуће. Јер, Запад, овдје, има више Чланова него побједничка Странка.
▪ Мораш онемогућити да те у старту не поклопе Странци. Њих ћеш лако препознати. Једну мркву ти гурају у уста а другу у гујицу. Па замијене.
▪ Мораш да трпиш Каријерне Будале око себе. Као она Педепеуша, нпр, што каже да воли Политику. Или оне којима је прије њих, испичке испала Памет.
▪ Мораш бити инкарнација Далај Ламе, Буде и Факира. Да се контролишеш да никад не кажеш шта знаш, кога знаш и како знаш. Што укључује надљудске напоре да увијек и сваког слушаш а не шиштиш кроз уши.
▪ Да будеш прецизнији Картограф од Гугла и Сателита. Да стигнеш у свако  мјесто по 173 пута најмање, док ти и твоја Странка не побиједите. Послије ћемо се посебно договорити.
▪ Да имаш Политички Програм који има мјеста на Политичком Спектру. Али не једну кришкицу, већ добар комад. Да то људи разумију и да има много оних који ту идеју подржавају.
▪ Мораш да одабереш Предпреломно Политичко Национално Вријеме и понудиш Оптимизам, Наду, Излаз. Кад побиједиш, можеш да радиш исто као и они прије тебе.
▪ Мораш да имаш много Чланова и много нових Чланова. Што је немогуће. Овдје су сви већ били Чланови или јесу или су по двапут, трипут, истовремено. Млади се не занимају за Политику нити је разумију. Младе мораш себи да школујеш. Што тражи много времена.
▪ Мораш да схватиш да су сви људи комформисти. Радије ће задржати Гованце на грани него одсјећи грану и пасти у Злато.
▪ Мораш да знаш да Људи не смију јавно да говоре. А и ако смију, неће. Хоће јавно да лају. Али да говоре, неће. И кад пишају из живице, увијек се обзиру, јер су у страху да неко не чује кад прдну.
▪ Мораш да жртвујеш сав свој Живот. Мораш да живиш без Породице. Да једеш оно што никад не би јео. Да јебеш оно од чега ти се само диже коса на глави. Да непрекидно забављаш све око себе. Да се одазиваш на Шефе.
▪ Мораш да имаш најмање десет година времена да чекаш Побједу на Изборима. Под условом да имаш све услове.
▪ Мораш да имаш снаге да се поднесеш, кад, послије Побједе, видиш да си се зајебо.
▪ Мораш да помогнеш и подржиш сваку Будалу, много већу од тебе, која хоће да формира своју Странку.
▪ Мораш...
*
Моја другарица Јелена ми рекла, Оснуј Странку.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,

НЕПОСТОЈЕЋА ЗЕМЉА

НЕОЗБИЉНИХ ПИТАЊА

 

Онај ко је смислио овакву БиХ, тога ни рођена мајка не може да воли.
А, ипак, она је у европско-балканско-босфорској мозаиклатури, тако природна, неодржива и крволочна, да нипочему не искаче из историје цијелог овог подручја.
Босна и Херцеговина не постоји.
Она не постоји не због тога што се одступило од њеног Устава, који је у Дејтону скројен добронамјерно по БиХ. Коликогод Република Српска имала замјерки и била жртва таквог аранжмана.
БиХ не постији због тога што је њене Три Нације, двије и по, не прихватају и не сматрају својом Државом.
Не сматрају је, дакле, Државом.
Стога у БиХ не постоје постојећа, озбиљна питања.
И она, и сви око ње, баве се непостојећим питањима.
▪ Промјена Устава. То није могуће остварити без пристанка Три Народа. Без пристанка Републике Српске. То се може наметнути. Али је то још један велики корак према Распаду БиХ.
У БиХ није могућа ни Примјена Устава. Промјена, поготову.
Ипак, о томе се прича као о неком стварном питању. Од Америчке Резолуције, до Европске Уније.
Што је показатељ да се нема шта конкретно да каже.
Нема лијека а умиреш полако.
▪ Чланство у Европској Унији. Статус Кандидата сљедеће године.
Нико не жели БиХ у Европској Унији. Јер она, са дозволама које су дате Сарајеву, једноставно, не може да буде члан било чега.
А кад ти дају Статус Кандидата, онда тек  могу да ти раде шта хоће. Република Српска треба да се бори против Статуса  Кандидата за БиХ. Јер. То је нова фаза њеног Заробљеништва у Насеобини БиХ.
▪ Чланство у НАТО Пакту. То није могуће.
Могуће је само да НАТО окупира, поклопи, заузме БиХ.
БиХ НАТО Пакту не треба као чланица, већ као противрсука територија.
БиХ од тог чланства не може имати ништа. А, Република Српска ће бити Жртва.
▪ Уједињење са Србијом. Двојно Држављанство. То регуларно није реално.
То питање покрећу они којима треба оптуживање Србије. И којима је битно разарање Колективне Свијести Срба Српске, једине колективне националне Свијести која код Срба још нешто вриједи.
Ради се о Опстанку Срба, и Српске, овдје. А не о отварању могућности да се напусти и оде.
Двојно Држављанство је препорука за одлазак.
С тим се не треба играти.
Ко хоће да иде у Србију, нека иде. У пизду матерну.
*
Босна и Херцеговина је смишљена као једна Пљуваоница на путу.
Као привремена Ћенифа за Мала Срања, до неког Великог Срања.
Република Српска треба да гради своју Националну Свијест Опстанка и да буде стрпљива.
Српска Држава, у класичном међународном облику, сигурно ће доћи.
 
x

 

ПРЕДСЈЕДНИШТВО
ИЗ БРИСЕЛА
ДОНИЈЕЛО ВИЈЕСТ
ДА СЕ УСТАВ МИЈЕЊА.
ЋУПРИЈУ НА ДРИНИ
ТРЕБА ПРЕМЈЕСТИТИ
НА МИЉАЦКУ.
ТО ЈЕ НОВА
ГРАНИЦА СВЈЕТОВА.

 
Из Брисела, ваши, Србе зајебавају са Мини Шенгеном.
А муслимане са промјеном Устава БиХ.
Србију зајебава Вучић, тако да тамо немају посла.
У Србији се мијења Србија, нема потребе да се мијења Устав.
Промјена Устава увијек има везе са Уништењем Срба.
Додик је рекао да ће то тешко ићи.
Додик није смио тако да говори.
Да оставља било какву могућност.
Харис Силајџић се никада више неће појавити.
Разумијем да Додик воли Власт.
Разумијем да хоће да остане на Власти.
Читав Живот је подредио томе.
Разумијем да не треба да лаје сваки дан све што му је на памети, ко онај васић.
Али је требао да хладно каже да је у Бриселу било то и то. И да наведе и ту Промјену Устава.
А увече, да иде педесет изјава Есенесдеоваца, и Малих Акционара, који кажу да Промјена Дејтонског Устава није опција ни за лекторисање.
Да није допустива, ни могућа.
Па нека се у Бриселу и у Сарајеву, чешу ил по главушама ил по гујицама.
Дејтонски Устав је још једини чувар Републике Српске.
Иза Републике Српске не стоји Русија, не стоји Србија, поготову Србија... нити међународна Заједница.
Запад је против је Републике Српске.
А на страни Сарајева и муслимана.
Запад је и против Хрвата у БиХ.
Што Републици Српској треба да буде сигнал о озбиљности тог пројекта.
Промјена Устава у БиХ, само може да буде наговјештај тоталне унитаризације и поништења Републике Српске, Срба и Хрвата.
Промјена Устава у БиХ је насиље.
Док се не дозвољава Примјена Устава, по којој би Хрвати бирали свог Члана Предсједништва, захтијева се Промјена Устава.
Што значи. Кад пристанеш на промјену једног слова, они ће примијенити читаво поглавље.
Примијенити.
Стога ово питање одмах треба заковати.
Свака могућност која се остави, претвориће се у лавину.
А нико неће Власт са собом да носи у Гроб.

 

ПОРЕДИТИ БЕЛГИЈУ
И БЕЛЕГИЈУ,
ПОТПУНО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО,
БЕЛЕГИЈА СЕ МОРА ПОДИЈЕЛИТИ
ИЛИ НАМЈЕРНО ИСПУСТИТИ,
ДА СЕ РАЗБИЈЕ

 
Својевремено смо у Есенесдеу преводили разне белгијске документе, правила и процедуре. И установили да је то ужасно компликован механизам, веома прецизан и за сваку националну, језичку, заједницу, валонску, фламанску и њемачку, гарантован и заштитан до несхватљивости из овдашњег угла.
Зоран Крешић у ВЛМ, данас, има текст гдје цитира Мартенса и оног Сатлера.
Сатлер говори о конститутивности, о грађанима, о Сејдић Финци који се мора испунити за улазак у ЕУ. А у Белгији никад не би био испуњен као услов.
Јер Белгија није прихватила све протоле о људским правима и слободама.
Из тих преведених докумената сам видио, има томе више од десет година, па се детаља не могу сјетити а архива је огромна да бих то сада тражио, да ако о нечему нема сагласности, нема ни става Белгије као Државе.
Напримјер, представник Белгије у нечему у ЕУ, остаје неизјашњен и не гласа, ако се Валонци, Фламанци и Територија Брисел не сложе, однсоно они који говоре валонским, фламанским и њемачким.
У БиХ то није могуће.
Јер, Бакирови Политички муслимани говоре и срспки и хрватски и босански и заступају и Сарајево и Мањину Хрвата и Геноцидну Творевину...
Све то зна Сатлер.
Све то је урађено уз одобравање и индукцију ЕУ. И САД.
Дејтонски механизам, Устав БиХ, као Анекс Споразума из Дејтона, једноставније је конструисан.
Он је у многим рјешењима копија америчких уставних поставки.
Устав БиХ, Босну и Херцеговину чини много подијељенијом, у старту, него што је то тројна подијељеност Белгије.
Овдје је само Десет Уставних Надлежности Заједничких Институција.
Ентитети су Државе. Све имају своје, од Држављанства па даље.
Ну, функционисање БиХ је постало много компликованије од функционисања Белгије.
Иако је Платформа једноставнија.
То је зато што се Сарајеву толерише Унитаризам и што нико не мисли озбиљно у погледу Опстанка БиХ.

 

У БиХ КРВ
НАЈАВЉУЈЕ РИЈЕЧИ
А НЕ РИЈЕЧИ КРВ,
СТОГА ЈЕ БЕСМИСЛЕНО
КАТЕГОРИСАТИ
ГОВОР МРЖЊЕ

 
Сторија са Спотом Уједињене Српске, нема везе са Изборима, са Говором Мржње, са надлежностима неуставног ЦИК-а, са европским стандардима.
То је најобичнија сокачка манифестација неоотоманске Унитаризације из Сарајева.
Која се проводи, уз подршку Запада, још од првог дана послије Париза.
Циљ те унитаризације није класични територијални, већ противхришћанско успостављање једновјерске државе.
Који је наук овог случаја.
▪ Све на шта пристану Срби и Хрвати у БиХ, или буду приморани на то, биће искориштено против њих.
▪ Неодлучност Срба и Хрвата, индукује такво насиље из Сарајева.
▪ Сарајево себи прискрбљују улогу Цензора и Шалтера за дозволе. Оно одређује шта се смије а шта не смије, оно категоризује Геноциде, оно даје Ћагете за Нације и за Грађане, оно је задужено за Језик и Писмо, оно уређује Медије, оно поставља Кадије, оно ти даје право на Изборе...
▪ Србе Издајнике се мора јавно проскрибовати, поводом сваког оваквог случаја Издаје.
▪ Одлучивање у Заједничким Институцијама се мора потпуно редуковати и свести на оквир оних Десет Дејтонских Надлежности.
▪ Недејтонске и противсрпске Институције треба блокирати, гдјегод је то могуће. Као што Хрвати блокирају Уставни Суд Федерације.
▪ Република Српска треба јавно прокламовати одустајање од сарадње и интеграција са ЕУНАТО.
Доклегод декларативно даје подршку сарадњи и инеграцијама, Запад ће мирно да посматра противхришђанско неуставно насиље Сарајева.
▪ Република Српска мора припремити план акције Самосталног Дејтонског Функционисања.
То подразумијева да сама обавља надлежности које су јој Дејтоном дате а да тзв Заједничке Институције, којих нема у Дејтону ни у Уставу, прогласи неважећим на територији Републике.
▪ Ово са ЦИК Спотом, увод је у Блокбастер страве и ужаса који ће бити уприличен пред Опште Изборе за двије године.
Стога се више не може уживати у стању Курца у ладној води.

 

ДРАГАН ЧОВИЋ
ЊИМА ШАЉЕ ПИСМО,
ОПЕТ СУ НАС ЗАЈЕБАЛИ,
КО ДА ЗНАЛИ НИСМО

 
Не знам зашто се Срби и Хрвати још боје Ешдауна и Бонских овлаштења.
И зашто се не сјете Светог Ивана Златоустог.
Човић је упутио писмо представницима Међународне Заједнице у БиХ, Амбасераторима, у коме их обавјештава да Бакир, сарајски политички муслимани, кобива Бошњаци, ништа нису провели од договора о Изборном Закону.
Додик каже да треба сарадња са НАТО Пактом. Али на чланство нас неће натјерати.
Кад легнеш у гаћама, у кревет, са неким, из кревета ћеш изаћи без гаћа. Начини су само нијансе.
А, Човићу. Кад са Лисабонцима правиш договоре, они се попишмане а ти останеш попишан.
Јасно је било да Бакир неће ни прстом да мрдне око Изборног Закона. И да има подршку тог Међузаја. Међународна Зајебница.
Трећи пут је Међузај подржао избор Комшића.
Због тога је бесмислено писати њима и бавити се тим „великим темама“.
Као што се Додик бави Нато Пактом.
Потребно је конкретно дјеловање и одлучност.
Да су Хрватске Жупаније и Република Српска донијеле одлуке да саме проведу Локалне Изборе, друга би Миљацка данас текла Сарајевом.
Међузај би писао Човићу.
Овако, спремте се спремте Хрвати, да опет добијете Комшића.
Човић и Додик морају да окупе Националисте свих генерација и да се не брину за сутра.
А они чине управо обрнуто.
Баве се великим темама а мали националисти бивају све више и више заробљеници унитаристичког учмалог сокака из Сарајева.
Хрватске Жупаније треба да се почну уједињавати. Границе имају. А границе су први предуслов уједињавања.
Ћенифски Феномен Комшић се неће ријешити на нивоу БиХ. Док се Федерација не подијели, Сарајево неће реаговати. А тада ће бити касно.
Хрвати морају произвести сутуацију у којој након избора, саопште: Ми смо изабрали Члана Предсједништва. Кад треба да дође у Сарајево.
Ако кажу не треба, још боље.
То Српска мора да подржи.
Срби и Хрвати морају избјећи ситуацију да их Сарајево убија у појам, као Вучић што убија Србе у Србији.
И Вучић и Бакир имају времена.
Нису они криви што им то вријеме допуштате.

ИМЕНОВАЊЕ
АНЕ БРНАБИЋ,
ЗНАК ЈЕ КОНАЧНОГ
СЛОМА СРБИЈЕ

 
И Црна Птица Злослутница за Републику Српску и Србе Црне Горе.
Вучић је овим показао да наставља путем уништења Србије.
Више се не ради само о Косову. О предаји Косова. О признавању Косова.
Вучић је показао да не одустаје.
Ана Брнабић, непримјетна Протува на Политичкој Сцени, знак је потпуне вестернизација Србије.
Не у смислу Неолиберализма, Тржишта, Капитала и Екомоније, већ у смислу потпуног потчињавања.
Вучић враћа Србе у оно стање које Срби најбоље знају да раде. Да буду потчињени. Као Отоманској Империји.
Да Вучић Србију не подбацује под копита Запада, сада би мандатар био неко ко је „проруски“ оријентисан. Или, барем, неко ко једнако гледа и тамо и онамо.
Именовање Лезбијке понижавање је Срба.
И вјесник потпуног уништења Породице, Вјере, Колективитета.
То је знак да на Политичкој Сцени Србије не постоји ни Српска Напредна Странка. Опозиција одавно не постоји.
Постоји само Вучић.
Вучић је недавним Овалним Пушењем, коначно купио Србију. Купио права да ради шта хоће. Само да обави оно што мора.
Република Српска треба да се одвоји од Вучића и Вучићеве Србије. 
Свака наредна блискост постаје опасна по опстанак Републике Српске.
Нема никаквог Српског Јединства, никаквог заједничког Националног Интереса, никаквог ни магловитог присаједињења Српске Србији, без Демократске Незападне Суверенистичке  Србије.
А она није ни на видику.
Срби Црне Горе, поготову, немају ушта да се уздају.
И Републику Српску и Србе Црне Горе, Вучић гледа и третира као Заједницу Српских Општина на Косову.
Именовање Ане Брнабић за Мандатара, знак је да су Вучић и његови ментори, схватили да је Политичка Сцена Србије, трајно ујаловљена, стерилизована и генетски модификована  у тој мјери да се више не може појавити здрава и велика Национална Странка.
Тужна је Србија, мада је Вучић свуд.
  
x

 

ПЕТИ ОКТОБАР
НИЈЕ КОСОВСКА БИТКА,
ЈЕР, ИСТИ ЈЕ НАСРТНИК
УБИО МУРАТА, МИЛОША,
МУСУ И МАРКА.
АЛИ ЈЕ БИЛАНС КОСОВСКИ.

 
Убио Србију.
Пети Октобар је вјешто искориштено стање Колективне Свијести. Након Ратова, који људима у Србији нису били јасни, нису били потребни и у којима нико није знао шта хоће а камоли шта је Српски Национални Интерес, накупила се горчина, незадовољство, песимизам и бесперспектива.
Једноставно је било довољно понудити пјесму, Свиће рујна зора. Умјесто, Још не свиће...
Опозиција је и тада била никаква. Као и данас у Србији.
Разлика је само у томе да је Запад искористио све полуге, које има и данас, за организовање масовног незадовољства. Данас, то неће да учини, јер чува Вучића који ће им дати и оно што не траже.
Нешто слично се догодило Черчилу, који је након Рата изгубио. На Изборима.
Ђорђе Вукадиновић каже: Да је биланс 5. октобра био бољи не би се вратили они који су тада били поражени - само што су у међувремену променили рухо и обрнули ћурак.
Ја, пак, мислим, да је из Петог Октобра извучен максимум за Србију.
Србија је у Педти Октобар уведена из 4. марта.
Није из Четвртог Октобра.
То није био природан слијед. Природан слијед би био да је Милошевић и његова Странка, односно Странке, побијеђен на Изборима, од квалитетне националне опције која своју позицију гради годинама.
Ну.
То је био један јалови и немушти Конгломераторијум, у коме је било све оно што је Србију и довело до Слобе.
Само се и Слоби и Србији подвалило то да треба срушити Слобу и да ће сваког дана да свањивају по три Рујне Зоре.
Чињеница да се Социјалисти вуку до данас, најбоља је за анализу ефеката било каквог Петог Октобра.
Нација Држава Друштво, не живи од мандата до мандата. Сутра ујутро, након Избора, нико се нов није родио. А нико од јучерашњих, није укопан.
НДД Сфера је живи преплет неколико генерација, неколико деценија, неколико политичких и интересних слојева.
Њих не могу да расплету једни Избори. Нити једна Револуција. Њих ни Рат не може да одвоји и прекине.
Ти токови се законито преносе даље у укупан живот Нације Државе Друштва.
Временом, неки слојеви и сегменти одумиру и нестају а други настају. Али то не иде тако очигледно да би се могло детектовати и опредметити, одмах, на Изборима.
Стога, сваки Пети Октобар, од лењиновог па даље и убудуће, изводи и реализује Копилад.
Људи којима се за оца не зна а мајка им је умотана у екстерне хаље Запада или Финансијерских Територијалиста. Који су, данас, премрежили Србију.
Прича о Рушењу Режима, добро је паковање али лажно. Јер су сви који га руше, допринијели његовом стварању.
Режим има више бабица него сво здравство у некој Држави.
Онај ко не може на Изборима да побиједи, а хоће на Улици да побиједи, он побјеђује своју Земљу.
Србију није побиједило Западно Бомбардовање.
Србија је побиједила сама себе.

 
ПОЛИТИКА ЈЕ ПРОЦЕДУРА
А НИЈЕ ПРЕДСТАВА.
ЗАТО СМО ДЕМОКРАТИЈУ
ПРЕТВОРИЛИ У
ПОЛОВНУ ЕГОКРАТИЈУ.

 
Притисак Странака да се све њихове колективне манифестације и појединачнин испади, објављују у Медијима, били читани или гледани или не били, занимање Медија за теме кампање, па послије за испуњена обећања, критиковање глувонијемих Посланика и Одборника, тражење Изјава о свему и свачему, дискутовање на Скупштинама, организовање директних преноса и снимака сједница парламената, опште ријалитистичко окупљање гледалишта, хрљење на КЗМ лидера и свакоговића, опозиционо грицкање власти за гујицу, Властеничко млаћење курцем по столу Опозиције, непознавање Закона и Устава, и не придржавање њихових регула, формирање Странака за свакикурац, спремност на клецање голим гузовима, мијењање вјере и нације да би се ушло у Представу, недосљедност, нељудскост издаја, продаја и корупција...
Све су то докази схватања Политике као Представе у којој сам Ја Главни Глумац, Кабломан и Суфлер.
Томе је, неоспорно, допринијела Парламентарна Демократија. Која је, на овим просторима, постала Парламентарна Демократија приглупе Свјетине. На Западу, пак, то је Парламентарна Демократија Финансијерског Морганизма.
Она је у засјенак бацила Устав и Законе.
Она је заклон за Владавину Невидљивих.
Неко јебе Младе Глумице док Представа тече. Неко поново наплаћује карте за Представу. А неко продаје кикирикиуранијум, Живљу око Шатора у коме се игра Представа.
Кад се Представа заврши, закони су и донешени и остварени.
Паства чека, тражи и гледа како да учествује, сутрашњу нову Представу.
Демократија је, тако убила Процедуру.
Данас се влада помоћу непоштовања Процедура. Ако треба, за то се измисле и неуставне Институције. Или се неуставно користе.
Демократија то није могла сама.
Није могла чак ни са Ауторитарним Владарем.
Демократија је то могла само уз пресудну помоћ оних који су за Демократију као Представу. Уз помоћ Бирача и Јавности.
Демократија је Публици дала Главну Улогу.
Она, Публика, креира Лажне Представнике, Лажни Парламентаризам, Лажне Диктаторе.
Зато данас, у БиХ, имамо Лажне Лидере и Лажне Институције.
А у Србији, гдје је ситуација очитија, са традиционалном Представом Сисоје, Шизоје и Боле Мекурац, имају, такође Лажни Парламентаризам, Лажне Институције, толико лажне да су само макете, Лажног Вучића. Као Лажног Диктаора.
Вучић је такође Макета.
Док Србијом влада неко други.
Онакав Вучић, не може да има бољи Народ.
Онакав Народ не може да има бољег Вучића.
То важи и за Додика, Човића и Изетбеговића. Комшића може да има ко оће.
И њих тројица су прецизна слика, у огледалу, Народа који их имају.
Као и Власт и Опозиција.

 

ТИ МЕНИ, БРИСЕЛЕ,
ЈА ТЕБИ, СЕРДАРЕ

 
У Бриселу су били Чланови Предсједништва БиХ. И посјетили неколицину најнепотребнијих апаратчика у модерној историји Европе.
Сви су давали оптимистичне изјаве. Припрема се Финансијски Пакет за Балкан. Саобраћајно ће се повезати Главни Градови Ентитета, Кантона, Жупанија, преименованих Земаља, непризнатих Земаља, Земаља које не знају гдје су и докле су. Аутопутеви, Струја, Жељезница. Онај Миле из Српске помиње Пругу за Зворник. Није реко ко ће ићи возом за Зворник.
Крузере нико није помињао.
СДА је честитала Предсједништву. Мислећи на своја два Члана.
Сљедеће године би могао Кандидатски Статус за БиХ.
То је, отприлике, Статус Курве Приправнице.
Данас је стигла вијест да Вархељи стиже у Србију. Исто ће промовисати Финансијски Пакет.
То неоспорно значи да је Србија, и све ово, унесрећена.
Грађевински Пакет, напримјер, кад се да некоме, то значи да нема ни куће ни кућишта.
Када се одбију дипломатске изјаве, а знајући квалитет Чланова Предсједништва, увјерен сам да они искрено мисле да не пуше већ сисају, из Брисела је донешена Празнина.
Са Бриселом треба опрезно.
▪ Бриселу је циљ да одуговлачи. Да испразни и ослаби ове земљурке. А ако их и учлани, да буду у деветом прстену моћи. Што јадније. Никоме није циљ да прими јаку Србију или јаку БиХ.
▪ Хрватска је очигледан а близак примјер. Добиће Финпак али развучен на десет година. Она лансира податке о успјешном БДП. БДП је обични постотак. Ако имаш један лонац и направиш још један, твој скок је 100%. Што је већи БДП, значи да си у лошијем стању.
Да о задужености Хрватске не говорим.
▪ Инсиситрање на саобраћајној инфраструктури и кредитирању, неће допринијети економији и тржишту.
Саобраћајна инфраструктра је потребна али као посљедица растуће унутрашње економије а не вањског кредитирања.
▪ Брисел развлачи и тако даје времена Нато Пакту.
Послије 14 ставки за БиХ, биће 17 + 4. Па, онда, по 10 за Ентитете и по 6 за Кантоне и Жупаније.
Плус обавеза Човића да сваких два мјесеца значајно изјављује да је Оптимист.
А, кад, недобог, дођу Поглавља, изгинућемо.
*
Да је ЕУ добра и Бог би је имао.
А ни Инглези не би отишли.

 
ПОМИРЕЊА НАРОДА
НИЈЕ МОГУЋЕ.
ПОМИРЕЊЕ ЈЕ САМО ПРОЦЕС
ДО НОВОГ КРВОПРОЛИЋА.

 
Помирење, са прикладнијим термином Измирење, није могуће, чак, ни у оквиру истог Народа. Четници и Партизани су, и данас, једнако далеко и закрвљено, као ономад.
СФРЈ је била Земља Помирења. Братства и Јединства. Само смо Клупу вољели више него једни друге.
Па је, опет, настало крвопролиће и покушај истребљења, са успјешним протјеривањем, цијелог једног Народа. Српског.
Хрвати су завршили Јасеновац. Помирење и Прешућење није помогло.
У БиХ је Рат Братства и Јединства, такође био успјешан.
И опет је створена Насеобина Браства и Јединства и Помирења. Додуше, сада без сагласности Срба. Али ту су Народи, као и у Југи. А улогу Народности игра Жељко Комшић.
Помирење није могуће, у БиХ, јер
▪ БиХ је Земља Мржње
▪ БиХ је Земља коју су отели од Хришћана
▪ У БиХ се не допушта Устав
▪ У БиХ је на сцени одсјај Отоманске Империје и њеног поретка. Гдје се другој вјери може максимално дати Потурчење и улога Јањичара код истребљења других. Што данас обавља назначени Комшић. Само нема бркове.
▪ Муслимани у БиХ, желе цијелу Босну. Срби и Хрвати, могу, за почетак, добити само улогу Мањине. Што Бакир већ јавно прокламује.
Касније би то било Истребљење. Или Потурчење.
▪ Тежње политичког Сарајева, Политичких Муслимана, нису само политички концепт, нису само Унитаризација.
То је концепт власти и надмоћи над другим Нацијама и другим Вјерама. И над туђим Територијама. Ако Политика вуче Парламентаризам, ово друго троје, вуче Крв.
▪ Дакле, Когод, данас, унутра и или извана тражи Помирење у БиХ, протежира муслимане Сарајева и ради на унитарној БиХ, једновјерској и неотоманској творевини.

 

КОМШИЋ ПОРУЧИО ЗАГРЕБУ
ДА ОДЈЕБЕ ОД БиХ,
АГРАМЕРСКИ ЈЕЗИКОСЛОВЦИ
КОПАЈУ РЈЕЧНИКЕ
 

Додуше, медијска верзија је ...да одбије од БиХ. Што је Загребу још неразумљивије. А политичари у ЕУ Третрапаку, Пленкимил, не схватају, пошто се Загреб никада није ни трудио да буде уз БиХ.
Сарајево му је, увијек, било само за нијансу гадљивије од Хрвата из БиХ.
Једино је Стипе Месић имао плаћени нос који може да подноси Котлински Смрад.
Бакировим сулудим изјавама, које су истовјетне као и Комшићеве, створен је Зид према Загребу.
Од чега је настао непремостив јаз, након Додиковог  загребачког сусрета са Предсједником Хрватске и Премијером.
Упаљена је ватра а не лампица па је Бакир Изетбеговић одмах полетио у Загреб.
Нисам звао Човића да чујем како је било.
Али, његова изјава да нема Владе Федерације, довољна је.
Шта је, дакле, битно у Сарајевском будаласању према сусједима.
▪ Погрешна тактика заваде са Београдом и Загребом, тај јевтини, средњовјековни сулуди Сокакоцентризам, домета мујезиновог пјева са мале махалске дрвене минаре, натеже лико којим је скрпљена БиХ, до пуцања.
Сарајево, пак, мисли да се тиме учвршћује БиХ.
▪ На овај, сарајевско-котлински начин, не може се БиХ изравноправнити са Београдом и Загребом. Тамо су, ипак, Државе. Овдје је на сцени само Једна Сезона Ријалитија.
▪ Одјебавањем Загреба, Сарајево покушава да постане главни Бег Босне. А све остало да се подведе под Сиротињу Рају. Што се у Политици иментује као Мањина.
▪ Виком на Загреб, Сарај Чадор настоји да се устоличи у главну Писарницу која, Србима и Хрватима, издаје Ћагета за одлазак изван БиХ.
▪ Све то доводи до закључка о томе да је Сарајево, муслиманска политика у БиХ, у погрешном времену.
*
Да су муслимани, и обичан живаљ и њихово политичко вођство, погрешно схватили
▬ Властити авантуризам у Жртви Мира за БиХ
▬ Свој Пораз у Рату за освајање БиХ
▬ Свој Пораз у Рату против Срба и Хрвата
▬ Дејтонски Споразум и лабави Уставни Конфедерализам
▬ Лажну подршку Запада
▬ Привременост БиХ.
*
Имају моју пуну подршку.

 

КРАТКЕ ЦРТЕ
ПРЕДСТОЈЕЋИХ
ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 

● Без Великих Скупова.
У ствари, СНСД без Великиох Скупова. Јер, ниједна друга странка не може да их организује. А и да може, нико неће да им дође. То ће СНСД-у тешко пасти. Миле воли Скупове а Шефиди воле Милу.
Било је Есенесдеоваца, на стотине, из Радикалног Шаторског Крила СНСД, који су се, у мјесецу кампање, појављивали и на педесет скупова. Па, кад се сабере посјеста свим Шаторима, СНСД би у некој општини требао да добије 347.000 гласова.
Шатори су Миле Китић варијанта политичког наступа.
То је Бодљавина Једног Бака.
Велики Предизборни Скуп је нешто друго.
Са страначком сценографијом, заставама, прије свега, са породичном и ведром атмосфером, без ЈПП, Јела Пића Певаљки, утиче на спознају да је Гласач и Члан Странке припадник Политичке Породице, колективитета који нешто значи на тој великој, малој, политичкој сцени.
Такав скуп утиче на Подсвијест, што је инвестиција у будућност Странке.
Тај Велики Скуп не утиче на Бираче у тој општини, они су се већ одлучили. Али, слика са тог скупа утиче на друге Странке, у другим срединама. Оне губе сигурност и увјерење.
Једна слика од пет секунди, са Скупа од пет хиљада људи, моћнија је од пет хиљада ријечи.
СНСД ће ово морати да надомјести активизмом Организације.
● Билборди.
У овим Изборима ће добити на значају.
А, иначе, немају никакав значај. И то је још једно бацање пара. Као и Крканлук Шатори.
Нико не блеји у Билборде и размишља да ли да гласа за билбордованог, или не.
Билборди су лажни западни знак Тржишта.
Али. Кад су нам подвалили Лажно Тржиште, могу и то.
Странке ће њима настојати да надокнаде недостатак скупова. А оне друге ће тако саме себе заваравати.
● Телевизије.
Биће под притиском да објављују што више и тако, и оне надокнаде скупове.
А, оне ће, у тим хроникама, дајући исти простор и великој и малој странци, убијати људе у појам и гадити им Изборе.
Као и с помоћу разговорних емисија, у којима сви имају  по 50 секунди и 25 за реплику.
● ЦИК.
Они који немају ништа, они се уздају у ЦИК.
Они ће вам објаснити да је сва досадашња Власт заснована на преварама које је омогућио и покрио ЦИК.
Сада смо ми узели ЦИК у своје руке и сад ћемо срушити Власт без муке.
Ну.
Да би могао да користиш ЦИК, мораш бити бепсрекорно чист.
А немогуће је да уђеш у шталу и покидаш иза марве а изађеш миришући на Гучи Гилти.
Крађе Избора, тамо гдје их има, крађе су свих Странака.
ЦИК је ту само далеки гарант. Који користи законске могућности да не отвара вреће са гласовима на сваки трзај.
То, законски, треба омогућити. Али тако да ЦИК нема никакве надлежности. Већ, у Локалним Изборима, локална комисија а на општим, републичка и локална.
И то тако да свака група грађана може затражити поновно пребројавање. Пекар, Љекар, Шеф Станице, Поп и Подворница.
Уз присуство представника Странака и неког судског свједока.
Увјеравам вас да би тада Владајуће Странке имале много више гласова им пролазиле много боље.
● Кандидати и остала опрема.
Ако нема скупова, кандидати би требалом да неупоредиво више, преко организације, контактирају са Члановима и Бирачима. У Странци, која има Организацију, то се иначе и ради. Странке које имају само Мрежу, Мрежу Наших Људи, оне не могу на то да рачунају.
За ове Изборе у Српској, ако заокружим број Бирачких Мјеста на 2.000, потребно је, без детаља
▪ 1.900 Кандидата
▪ 4.500 Посматрача
▪ 2.000 Чланова Бирачких Одбора
▪ 2.000 Возача и Возила
▪ 10.000 Активиста Дана Избора, стационираних у неком простору близу Бирачког Мјеста
▪ 30.000 Активиста који ће да раде неколико мјесеци пред Изборе
*
И онда, почнеш да гребеш задњим ногама, Они нама краду.
Ако све то немаш, и Организацију, Избори се сами краду.

 

ХАШКИ ТРИБУНАЛ
И БиХ СУД,
ДОКАЗАЛИ СУ
ДА СУ СРБИ
НЕПРОДУКТИВНИ
ЗЛОЧИНЦИ

 
Босном и Херцеговином, дивном, милом, пиздавом, одјекнула је вијест да је усвојена Ревидирана Стратегија за Ратне Злочине.
Ја сам, још у Рову, одбијао да чиним Злочине без Ревидиране Стратегије. То сви знају.
Онај из ЕУ, одмах је поздравио то усвајање и рекао да је то корак ка ЕУ.
Нана Фата је рекла да је то корак ка Реформи Правосуђа.
Дедо је исправио Фату. Неуставног правосуђа, Фато.
Значи, од свега тога нема ништа. Укључио сам се и ја путем видеолинка.
Некој будали је давно пало намапет да се сви Ратни Злочини у БиХ процесиурају до 2023е.
Зато је та Стратегија и смишљена. Само главни предмети да остану у Сарајеву а остали да се пребаце Ентитетима.
То је, међутим, био директан удар на БиХ.
Бошњаци су се опирали да то не усвоје, ко Пуница кад је Зет избацује кроз прозор.
Јер, БиХ почива на Злочинима и Злочинцима.
Доклегод има Злочинаца, Срба, биће и БиХ.
А Фата и Дедо ће, са сокака, викати, Ми, Држава.
Не можемо рјешавати Злочине а нисмо укинули Републику Српску.
Чиме ћемо је, послије, укидати.
Нека се спреми Вишковићево дијете.
Ревидирана Стратегија има и дио о објављивању броја предмета, са коначним и ослобађајучим орерсудама, о броју других ствари и о статистици.
Све то неће помоћи.
Једино би ваљало објавити
● број пресуђених муслимана за злочине над Хрватима
● број усмрћених Хрвата на подручју муслиманских злочина...
И, тако, у свим међусобним релацијама Три Братска Народа Рата.
Што се никад неће догодити.
Јер би се показало да су Срби страшно непродуктивни Злочинци.
За сваку Жртву муслимана, Србима треба по један Злочинац цртица Извршилац.
За хиљаду Жртава Срба, треба само један, или 0,75% Злочинца Муслимана.
Постоји неки број година по пресудама.
И ту се види колико су муслиманнски Злиочини безвриједни. Носе веома мало година затвора.
Квалитетне Злочине чине само Срби.
Зато не могу да постигну продуктивност.
*
Све је, дабоме, усмјерено на то да се Српским Злочинима и размножавајућим Геноцидима, прикрије Злочин Истребљења Срба.
Који лежи у самом темељу Распада СФРЈ и Ратова у Бих.
Као и Алијиног, на америчку сугестију, попишмањивања након Лисабона.
И одбијања да се остане у Југославији без Словеније и Хрватске.
И у Алијиној Жртви Мира за БиХ.

 

НОВИ РАТ У БОСНИ,
ТРАЈАЋЕ КРАТКО
И ЗАВРШИЋЕ СЕ
СЛАТКО
 

Иако су прошли Рат, сви звали Рат у Босни, овај ће бити у Босни и Херцеговини. У ком ће засебно судјеловати и Хрвати. Тако ће у Малу Историју Балкана бити уписан као Тројни Рат.
Коначно ћемо имати свој Рат.
Јер, онај је био Рат за Распад СФРЈ и уништење Срба.
Овај ће изазвати муслимани. За сопствено уништење.
Са почетним Слоганом, којег сам им поклонио, Сви у Једном Санџаку.
Пропаст босанских муслимана, Бошњака, биће посљедица директног пуштања Запада унутар БиХ, још прије Рата. А послије Рата поготову.
Запад је девастирао Дејтон. Преваривши муслимане да је то у њихову корист. А за ту лажну корист муслимани су преварили Хрвате. Да је то за њихову корист против Срба а за Државу БиХ.
Славко Митровић је поставио наслов, Повратак Дејтону или миран разлаз.
Можда би муслимани на то и пристали, мислим на миран разлаз.
Ну. Запад никад неће пристати на то.
Запад жели непрестану девастацију и деструкцију, до потпуног потчињавања.
Видимо то, данас, паралелно, у Србији и Бјелорусији.
Запад није могао да сломи Бјелорусију.
И ЕУ и САД не признају Изборе и избор Лукашенка.
Србија је легла, одавно, и Вучића зову у Брисел, зову у Бијелу Кућу, не питају за бојкотоване Изборе ни за то што нема Парламента и Владе.
То Запад жели и у БиХ.
Само Бакира. Да легне. Да слуша. Да пусти западну пљачку и Нато.
У ту сврху се признаје и Избор Комшића. Иако је то противуставно и противцивилизацијски у односу на Лукашенка.
Друга битна нијанса ангажмана Запада.
И кад све протекне међународно – правно ваљано, Запад то девастира и деструише, јер је већ пуштен унутра.
Тако се дошло до данашње БиХ, са мозаиком Институција које немају упориште ниучему.
Већу правну подлогу има данас, сваки Штаб за Корону него Савјет Министара, сва Министарства, Оружане Снаге, Суд, Тужилаштво, ВСТС, ЦИК, Полицијска тијела, УИО...
Тројни Рат, неће бити Рат пријашњих размјера.
Он се може извести са неколико водова Полиције.
Тај оружани сукоб ће одмах, на почетку, довести до прекида свих комуникација преко Међуентитетске Линије Раздвајања. И отказивања надлежности свих тзв Заједничких Институција БиХ на територији Републике Српске и Херцег Босне.
Он ће се за Србе и Хрвате завршити слатко. Муслимани ће изгубити све, осим Сарајевске Котлине. Они неће више моћи имати било какву територијалну и политичку компактност.
Јер нису могли, и никад неће, да схвате, да је тројна дејтонска конфедеративна БиХ, најбољи оквир за њих.
Брисел ће хитно признати фактичко стање и допустити референдуме Срба и Хрвата.
Не зато што их воли него да не уљете Америчани са Кока Кола, Кокице.

 

УСИТЊАВАЊЕМ ДРЖАВНОГ
И НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА
ДО КОНАЧНЕ ПРОПАСТИ

 
Агрегатна Конгломератизација, тактика је Запада у уништавању малих Земаља и Нација, након пада Совјетског Савеза.
Мале Земље и Нације нису се на вријеме досјетиле.
Но су полетиле да буду најискренији колаборационисти у том послу.
А он је укључивао уништење или уситњење Индустрије и Државних Предузећа, Приватизацију, која је значила пљачку, ерозију Институција, либерализацију непостојећег Тржишта, либерализацију Цензуса...
Е, ту смо.
Низак цензус омогућава улазак у скупштине, на свим нивоима, са малим бројем Гласова и са малим Странкама. Скоро са Групом Грађана.
У Земљама, и са Нацијама, које је Запад хтио да поклопи, то је успјешно примијењено.
Јаку Милошевићеву Странку, прво су нагризли Шешељ и Вукови а онда је срушио ДОС.
Доста од Доса. Од њега није остало ништа. Јер није ни био ништа.
Вучић, само наизглед има јаку Странку.
Али. Он је од почетка уништава и не признаје, у комбинацији са уништењем и непризнавањем Институција, и кроз ауторитарност и кроз отворено игнорисање обавезе да се формира Влада и Народна Скупштина.
Све се, сада, исто догађа у Црној Гори.
Вријеме је да Црна Гора уђе у Нестабилност.
Јер је то сада одговарајућа фаза депресијације Српства тамо.
Тако се догодило да су Ђукановића „побиједиле“ Три Коалиције.
Нећу једну, нећу двије, Коалиције оћу три.
То не може донијети Стабилност Црној Гори. Нити Србима.
Стабилност Црној Гори није ни потребна. Црна Гора је потребна Западу само толико да Русија није присутна.
Србима у Црној Гори, Политичка Стабилност је потребна али ни она их неће спасити.
Црногорско Одсрбљавање задало им је коначан ударац. Који ће трајати још коју деценију.
Упоредо са коначном предајом Србије Западу. И њеним комадањем.
Све је то посљедица чињенице да Црна Гора није имала јаку Странку.
Да је имала, не би се Српство тако срозало, не би Ђукановић могао да изгради тродеценијску Власт, не би сада минорни фактори одлучивали о судбини Политичке Сцене и судбини Српске Православне Цркве.
Не би дошли пред чињеницу да Српска Православна Црква не може спасити Србе а да Срби и пораз Ђукановића не могу спасити Српску Православну Цркву и Косово.
Република Српска своје опстајање послије Рата дугује јаком Есдеесу и јаком Есенесдеу.
Трећу јаку Странку, ако се оспе СНСД, Запад неће дозволити.
Још само Република Српска има капацитет да има Велику Српску Странку.
Јер.
Срби нису више вољни ни способни да се узму у озбиљан посао изградње Велике Националне Странке.
Она, на српским просторима није потребна као Странка, већ је потребна као Политички Фактор.
Посао за Тита и Југославију, Савез Комуниста није обављао као Странка.
Већ као Политички Фактор.
Југославија није умрла кад је умрла Титина Нога.
Већ кад је умро СКЈ као Политички Фактор.

 

МАЛИ СЛОБИНАЦ,
ИВИЦА ДАЧИЋ,
ОПЕТ ИМА ИДЕЈЕ
ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Мада он, у оваквим временима, прича искључиво оно што ће да се свиди Шеширу Господина Вучића.
Ну.
То су старе његове, слобиначке, манипулативне тезе према Србима изван Србије.
Дачић је рекао да је грешка што судбина Републике Српске није везана за Косово. И да Бошњаци, кад изражавају жељу да БиХ призна Косово, губе аргументе против Независности Републике Српске.
Прије је проваљиво да је Социјалистичка Партија створила Републику Српску.
Све је ово посљедица Београдске губинтичке манипулације Србима, као и посљедица преблиске сарадње Додика са Вучићем и подржавања Вучићевих небулоза о Косову.
Власти Србије увијек су користиле околне Србе да би опстајале на Власти.
Сада су им се ресурси истрошили.
Остала је само Република Српска.
Манипулишући њоме, заступајући, кобива, њене интересе, може се у Београду владати још тридесет година.
А за Републику Српску ништа се не може учинити.
Може јој се само нашкодити.
Косово и Република Српска се не могу никако везати.
● Република Српска је настала у Рату Опстнка. Гинули су, Борци и Цивили, али нису отишли. Београд уводио Санкције на Дрини.
● Срби Косова су, деценијама, отишли са својих огњишта. Продајом, притиском, прогоном. Београд их није заштитио.
● Републику Српску су као Државу дочекали у Дејтону, што значи да су је Велике Силе двапут признале. Прије Дејтона и у Дејтонском Споразуму.
● Косово је настало у Рату НАТО Пакта против Србије. Отето. Није признато.
● Косово не може никако да се изузме из Србије. Не може да се призна. Не може да се размјењује. Не може Србија да се одрекне Голуба и Гране за Грану на коју ће, можда, да слети Голуб.
● Не може Србија да поништи Другу Српску Државу.
● Ризик је било каква недејтонска активност за Самосталност Српске. То Запад и чека. Да поништи Српску.
Ризик је и за Српску и за Србију.
● Слаба је Србија, да би се пред Западом залагала за Српску.
● Недемократска је и незрела, ненационална је Србија, да би се Српска припајала њој или уједињавала са њом.
● Припајањем Српске Србији, кренуо би процес косовизације овдашњег живља. Сви би похрлили у Београд и Србију. Поред пустог Косова, имали би пусту Српску.
Муслимани би будзашто куповали Српаска Имања.
*
Стога треба престати са тим играма Косово – Српска.
Прије свега треба из Српске, Додик, дакле, престати са лансирањем изјава које везују Косово и Државу Републику Српску. Престати са подршком Вучићу. Осим става да је Косово неодвојив дио Србије. Да је Косово Српска Земља. Више него Република Српска.
*
А Дачић, Вучић и Брнбић.
Нека се не игају Републиком Српском.
Играли су се Републиком Српском Крајином, Србима Црне Горе, Србим Косова... И усрали и шефа и станицу.
Нека се играју са Гренелом.
Вољ гологузи, вољ у скафандерима.