петак, 02. октобар 2020.

 
ПОЛИТИКА ЈЕ ПРОЦЕДУРА
А НИЈЕ ПРЕДСТАВА.
ЗАТО СМО ДЕМОКРАТИЈУ
ПРЕТВОРИЛИ У
ПОЛОВНУ ЕГОКРАТИЈУ.

 
Притисак Странака да се све њихове колективне манифестације и појединачнин испади, објављују у Медијима, били читани или гледани или не били, занимање Медија за теме кампање, па послије за испуњена обећања, критиковање глувонијемих Посланика и Одборника, тражење Изјава о свему и свачему, дискутовање на Скупштинама, организовање директних преноса и снимака сједница парламената, опште ријалитистичко окупљање гледалишта, хрљење на КЗМ лидера и свакоговића, опозиционо грицкање власти за гујицу, Властеничко млаћење курцем по столу Опозиције, непознавање Закона и Устава, и не придржавање њихових регула, формирање Странака за свакикурац, спремност на клецање голим гузовима, мијењање вјере и нације да би се ушло у Представу, недосљедност, нељудскост издаја, продаја и корупција...
Све су то докази схватања Политике као Представе у којој сам Ја Главни Глумац, Кабломан и Суфлер.
Томе је, неоспорно, допринијела Парламентарна Демократија. Која је, на овим просторима, постала Парламентарна Демократија приглупе Свјетине. На Западу, пак, то је Парламентарна Демократија Финансијерског Морганизма.
Она је у засјенак бацила Устав и Законе.
Она је заклон за Владавину Невидљивих.
Неко јебе Младе Глумице док Представа тече. Неко поново наплаћује карте за Представу. А неко продаје кикирикиуранијум, Живљу око Шатора у коме се игра Представа.
Кад се Представа заврши, закони су и донешени и остварени.
Паства чека, тражи и гледа како да учествује, сутрашњу нову Представу.
Демократија је, тако убила Процедуру.
Данас се влада помоћу непоштовања Процедура. Ако треба, за то се измисле и неуставне Институције. Или се неуставно користе.
Демократија то није могла сама.
Није могла чак ни са Ауторитарним Владарем.
Демократија је то могла само уз пресудну помоћ оних који су за Демократију као Представу. Уз помоћ Бирача и Јавности.
Демократија је Публици дала Главну Улогу.
Она, Публика, креира Лажне Представнике, Лажни Парламентаризам, Лажне Диктаторе.
Зато данас, у БиХ, имамо Лажне Лидере и Лажне Институције.
А у Србији, гдје је ситуација очитија, са традиционалном Представом Сисоје, Шизоје и Боле Мекурац, имају, такође Лажни Парламентаризам, Лажне Институције, толико лажне да су само макете, Лажног Вучића. Као Лажног Диктаора.
Вучић је такође Макета.
Док Србијом влада неко други.
Онакав Вучић, не може да има бољи Народ.
Онакав Народ не може да има бољег Вучића.
То важи и за Додика, Човића и Изетбеговића. Комшића може да има ко оће.
И њих тројица су прецизна слика, у огледалу, Народа који их имају.
Као и Власт и Опозиција.

Нема коментара: