ШЕШЕЉ,

НАЦИОНАЛНА МОНСТРУОЗНОСТ,

ПОЛИТИЧКА ТРАГЕДИЈА

И СРПСКА ЦИЈЕНА ФАРСЕ

Јел то долази из Сарајева, закопај то у подрум Раке од најмање петнаест спратова.

Шешељ је Антисрпски Пројект.

Без обзира да ли је конкретно ангажован, да ли је знао шта ради и да ли је, данас, свјестан свега.

Ратови Распада СФРЈ нису били уприличени због демократије, хрватске независности, муслиманске државе сарајево, нити због великосрпске пиздарије Сви Срби у Једној Држави.

Уприличени су да би се цијела територија, западно од Дрине, очистила од Срба. На било који начин. А Србија, потом, даље рачшеречила.

Велики Кројачи су тачно знали да Србе треба само изазвати и да је све ријешено. Они сами ће приложити доказе на основу којих ће се лако оптужити и судити.

То је Породица Зец, то је Српски Сват, то је Сијековац...

Нова, вишестраначка демократија је у јавни оптицај убацила новац сумњиве националне вриједности. На свим странама. А мене занима Српска страна.

То су Шешељи, Драшковићи, Караџићи...

Није остављен педаљ мјеста з Рацонални Национализам.

Све је попунио Дивљи Национализам.

За те вербалне Самоуништавајуће Пледоајее, Срби, Србија и Српска, платили су огромну цијену. И још ће је плаћати.

Гдјегод су покушали да нађу конкретан доказ против Срба, Маркале, Сребреница, Тузла... нису успјели. Јер га нема.

Али, зато, у иступима Будала има чега оћеш.

Сада је Шешељу пресуда склепана на основу Хртковаца који су посљедица његових Јавних Политичких Иступа.

Да није он будаласао, Хрвати би у Хртковцима данас имали катедралу, већу и старију од миланске.

Дакле.

◘ Шешељ, а под њим подразумијевам читаве кордоне српских неконтролисаних, норганизованих, непромишељених анархорадикала, не само припадника Радикала, дио је Пројекта Сатанизације Срба. Предратног и Ратног. На основу којег се проводи Постратна и Мирнодопска Сатанизација.

◘ Шешељев боравак у Хагу, био је организована Представа. Постојао је план да се Радикали инсталирају на власти, и да, подсвјесном кривицом, прихватају и чине оно што данас чини Вучић.

Хаг је знао да нема за шта да осуди Шешеља. Али је требало од њега начинити Национаног Хероја. Што је било добро кренуло.

Ну. Послије су други играчи преузели средину терена. А Вучић је елиминисао Николића.

Па се Шешељ вратио из Хага празних руку.

◘ Аутошовинистички Пројект Сатанизације Срба, имао је још један важан циљ. Да се елиминише здрав Национализам. Јер је, једноставно, постало срамота да се поново иде Шешељевим Стазама Радикалуције. Нити било чим што асоцира на Нацију, Српство.

Тако су Срби трајније ујаловљени.

Њима је стављена Луђачка Кошуља.

Сви око њих имају једанкрозједан право на Национализам, право кориштења, право прече купње. Чак и они који никад нису имали Нацију, имају право на Национализам. Само Срби немају.

3418.

ПАМЕТНА

ГЛУПОСТ

ЈЕТРВЕ ПУСИЋ

И ГРАНИЦА

С ПРОТИВНИЦИМА

Ако уобзирим као трајну чињеницу да жене, кад су у политици, законито демонстрирају своје животне особине, као и мушкарци, уосталом, онда је објашњиво да је Весна Пусић, обнашајући, чини ми се, функцију хрватског Дачића, данас изрекла тоталну јетрвску политичку будалаштину.

Рекла је. Само једна реченица неког из србијанског политичког врха могла је смирити Циркус Шешељ.

Не знам што се Пусићка толико бави Шешељем. Има ли Хрватска икакву другу тему спољне политике. Не вјерујем да гаји неку љубав према Војводи. Иако није много љепша од њега.

Ну. Весна Пусић је, нехотице, показала да нема појма о политичкој борби. И да је на том мјесту само стицајем околности. Стога је лупила паметно.

Умијеће Политичке Борбе, међустраначког надметања, боравка у дневној политичкој сименсмартиновки, захтијева велики талент који је често невидљив и неразумљив а који одређује политичку позицију и судбину у дужем времену. Талент проналажења и обиљежавања Политичких Противника.

Што укључује нивое утрошка енергије, количину политичке муниције, њену пробојност оклопа, вријеме обуставе паљбе или стратегију трајности и континуитета.

И укључује дискреционо право да се према очигледном политичком противнику, или непријатељу, односиш као плишани медо.

У случају Шешеља, треба имати на уму да Војвода има риједак талент да у политичкој борби туче у главу и да муњевито и прецизно одређује и неодређује противнике. Сви се тамо, ових дана, питају што је једним потезом прекрижио Рашковићку.

Иако ту Гранд Шоу Тројку у Србији никад нисам цијенио, морам да признам да цијело ово вријеме, откако се јавило из Хага да Кувац Довази, њих тројица су показали врхунску политичку тактику и игру у међусобним релацијама.

Финале је било кад је Војвода раздвојио Тому и Вучића. И одмах огулио Тому. А Вучића позвао на теведуел.

Иако ће многи Шешеља да сматрају луђаком у односу на Весну Пусић, он је много мудрији, паметнији и интелигентнији од ње. Ако треба аргумент. Весна Пусић би у Хагу ментално издржала једанаест и по мјесеци.

Те три слатке особине Шешељ показује јер зна да је напад на Вучића најизгледнији рушењем Николића. Да је сада бесмислено нападати Вучића. То је самоубилачка мисија. Али нападати Николића, тражити предсједничке изборе, и тако заљуљати Вучића, то је ефикасно. Чак и када се и Вучић, као што је очекивано, кандидује за предсједника Србије, Шешељу је увијк у рукама аргумент Издаја.

А то је у Србији најтежа реч.

Стога ни један србијански политичар није хтио да изговори ту реченицу коју тражи Весна Пусић.

Сви знају да је све пранапредњачке гласове доносио Шешељ. И да се власници тих гласова нису ни изблиза тако трансформисали као што је Шешељ остао непромијењен.

Сви они знају да је опасно сваког противника јавно означити. Сви знају гдје је властита слаба тачка. Зато Николић излази са узбуном да ће се тражити Признање Косова. Свима треба признање од стране Србије. Никоме не треба од стране Шпаније.

Сви знају да је трансформација бирача варљива представа.

Можда баш сви не знају. Али у појединачој политици има много подсвијести и нагона за опстанком.  

3395.

ЗАШТО

ПЛИТКО ОРУ

ШЕШЕЉА

Видим да је политичка плиткоумност паневропска појава.

А ја, будала, мислио да је то особина само Есдееса и Пробосића.

Паневропска плиткоумност протеже се од Хрватске до Европског Парламента. Од угледних колумниста и експерата до професора универзитета.

А све поводом Шешеља.

Шта би се тек показало да је у питању нека озбиљнија тема.

Да ли је могуће да је Воја Војвода, дошавши директно из Легла Противсрпства, у Београд Наше Напредности, са неагресивним митиншким наступом и са пар изјава и интервјуа, у иначе скученом му медијском простору, изазвао такве тектонске поремећаје на политичкој сцени, да се диже и кука и декларација, од Загреба па и свуда гдје затреба, до Стразбура, Царске Порте нове колонизације.

Дабоме да није.

Проблем је у томе што постоји још много Шешеља. У Хрватској највише. Контраагресија као начин националне емнаципације једна је од најважнијих алатки за закашњело формирање нација у двадесетпрвом вијеку.

Јасно је. Да би били добри Хрвати, или добри Бошњани, или Велики Шиптари, морамо поред себе имати лоше Србе. Ја у Загребу морам да будем Наш Добри Шешељ.

Тачно је да Шешељ нема шта ново да каже. А и шта има новије од Карловац Вировитица Карлобаг. Тачно је да његова странка не може доживјети узлет. Не прави се странка за десет мјесеци. Идеалним странкама треба десет година рада, развоја и организације, да дођу на власт. Тачно је да је политички вјетроказ у Србији потпуно промијењен. Тачно је да су заустављени ратови на просторима бивше Југославије. Али не треба заборавити да се ратови не заустављају ради мира већ ради припрема за нове ратове.

Било Шешеља или не, Национална Свијест у својим тешко покретљивим и спороосмозираним слојевима, стоји у темељима сваке Нације па и Српске.

На ниову дневне колотечине, она може да се демонстрира и овако и онако. Зато је лако Радикале преименовати у Напредњаке.

Али, онај ко мисли да се Национална Свијест Срба помјерила и за микрон, бави се наивном и лажном површином.

Неразумно је како се очигледна настава, на великом националном и међунационалном полигону за обуку, као што је СФРЈ, тако врзо заборави.

На просторима те СФРЈ вољели смо се, међусобно, од колијевке па до гроба. А онда смо се, за само двије године, почели да волимо од бијелог грла па до дроба.

Почели смо да се кољемо.

Дакле. Ни двије Југославије, ни Комунизам, ни Тито, ни Самоуправљање, нису промијенили националне свијести балканских међукољача.

И да нема Шешеља, као, све би било лијепо. Земља би била млијеко а небо би било мед. Хрватска би била у суфициту а Србија на води.

Љубав Шешеља и Сабора Хрватске једна је од лед диода у великој контролној соби латентне мржње међу народима и нацијама.

Ако неко мисли да се са дванаест година затвора поништава и уљепша дванаест деценија крви и тла, онда немамо шта да причамо. Ајмо сви на твитер.

3371.

ШЕШЕЉ ЈЕ

ХРОНИЧНА

СРПСКО-ХРВАТСКА

БОЛЕСТ

Свако ко каже да је Балкан један конгломерат брда, да је то Брдусина једна, слијеп је код очију.

Балкан је плићак обични.

Политичко плиткоумље.

Доласком ВВ у Беогвад, Војводе Вивовитичког, разумио сам да ће Србија да се прави да је нико није теро на Мораву.

Лично сам на Повватак Шешеља гледао као на крајњу канцерогену фазу Пројекта Сатанизације Срба. Пројекта, који је, дакле, доживио свој крах али је обавио задатак. Сада више није ни битно шта ће бити са осталима, Младићем, Караџићем, Зстава Велике Албаније стигла је у Београд, Рама је био у Београду, Косово није у Србији, Србија је осакаћена, Срби истријебљени са простора бивше СФРЈ, Српска је уздрамана.

Шешељ и његов случај пред Хашким Трибуналом, више него његова заиста надљудска издржљивост и истрајност у правничким и фелацијским играма са њима, остаће у Историји политике и права случај за изучавање.

Стога је било логично да је Србија искористила Шешеља као контратег политици Запада. Он би могао бити много ефектније оруђе против насиља ЕУ и Америчана него што је то Русија и Путин. Шешељ је искључиво домаћи производ а западни гријех. Због Шешеља се не може Србија стављати узазид. Пред и под уцјене.  Да клизи муданцима низ жилет Украјине, Санкција и Крима.

Јесте било логично али није било очекивано.

Још мање сам очекивао да ће Хрватска да се упеца на Повватак Шешеља. Хрватска која има најмање геоморалног права да се тиме бави и која твеба да се поквије ушима. Јер су њихови Туђмани, Маркачи и Готовине, или помрли невини или службено ослобођени и дочекани као Хероји. И који су, и многи други, за разлику од Шешеља, који је имао и има сулуди и нерелани Концепт КВК, били обичне убице и протјеритељи без концепта.

Ну. Весна Пушић је, у мом најосебујнијем стилу, изразила сућут Србији што се у њој налази Шешељ. А онда је Колинда Барбика Иво рекао да Хрватска треба упутити једно писмо Хагу и обавијестити га како Шешељ крши увјете и како шири мржњу.

Будала.

Доклегод постоји Хрватска и доклегод постоји Шешељ, постојаће и мржња. Нема потребе да је било ко шири.

Шешељ се, тако, представио, нехотично и ненамјерно, као симптом хроничне српско-хрватске кронике непрекинутих болести у том међунационалном сразу двају примитизованих колективитета, односно оних који су изабрани да их представљају или су та права мало узурпирали а мало добили изборима, који на једнако примитиван начин бораве у ЕУ или иду ка њој.

3345.

ШЕШЕЉ

ПРОТЈЕРАН

У СРБИЈУ

Коме ли ће првом рећи Можете да ми попушите.

Мада је суштина у томе да је попушила Међународна заједница. Да је попушио концепт српске кривице за све и свја.

Шешељ је тужни завршетак једног времена у коме се Срби нису снашли а које је било пројектовано да протекне баш овако како је и протекло. Цијела нација стоји ни на небу ни на води, окачена на врбацима блиске историје. Као пластичне кесе, неуништиве али продеране, послије поплава.

Никада нисам имао симпатије према Шешељу. И цијелом покрету Чупавих прса, Бијелог лука и Сланине.

Борба за нацију не може да окупља само дивљаке. Тим мора да буде састављен од свих. Нико није на терен извео екипу од једанаест Гатуза. Или једанаест Хаџиабдића.

Тај српски одговор на распад Југославије, у којој су Срби држали већински пакет акција, и заслуга, али и много већи колективно емотивни пакет, био је управо шешељизаторски. Невјероватно искомплексиран, ишчашен, торзиран, ванвременски, непрактичан, неук.

Цијели тај покрет ништа није знао о НДД Сфери. Ништа о томе како се прави Држава. Ништа нису научили од Титовог ангажовања интелектуалаца. Нити од тих интелектуалаца ангажованих за Тита. Нису знали шта су Оријентири Нације. Ништа нису знали о рату и ратовању а прихватили су игру. Наивно пали у њу. Ништа нису знали о промотивним активностима Националних Интереса и Националне Политике. Нису знали шта хоће. А и оно што су натуцали, нису знали да саопште народу. Што је најгоре, нису знали да прочитају шта народ хоће. Шта хоће Срби. Чега се боје. Куд желе а куде не желе. И радије би у смрт.

Ту сторију српске историје треба проучавати као невјероватно вријеме колективног лаицизма и наиве.

Та Шешељизована Србовштина изродила је такве националне будале, и данас их има живих, да је боље да их се не присјећам. Све до Врховног Ботокса. Који данас жари и пали водом и земљом Србијом. Бог вода и прокопа.

Али Шешељ, и цијели тај покрет, као и други појединци, нису никад били криви Хагу. И Међународној Заједници. Ако су криви, криви су Србима и требало је да се појаве на суду пред Србима. Пред Српском Нацијом и пред Српском Државом.

Све што је Хаг, као октроисано врховно лажно међународно право, постигао јесте да је даље срозао Међународно Право и Поредак, на ниво америчког схватања истог. И понизио Српски Народ. Оставивиши му колективну горчину која ће негдје, у будућности, изаћи на површину.

А да не говорим о практичном неуспјеху осуђивања Слободана Милошевића. Као и Биљане Плавшић. Као и Момчила Крајишника. Или актуелним процесима Ратку Младићу и Радовану Караџићу. Никавих конкретних правних доказа није било, нити их има, ни у једном случају. А оно што има, по том основу може у Хаг да оде најмање пет милиона људи са простора бивше Југославије.

Шешељ, као проскрибовани Ждерач Других Нација, отишао је тамо добровољно и био више од десет година. За то вријеме нису успјели ни да исконтруишу оптужбу и пресуду.

Сада не знају шта да раде са њим. Очито их је страх да не умре у затвору. Као и Милошевић.

Зато ће збрзити пресуду Младићу и Караџићу. На искуству са Шешељем.

А Шешељ у Србији.

Ботоксовци су одмах испалили тезу да је он послан да дестабилизује Владу Србије. Долазим, бре, да се светим.

Перфектни Војводини Ученици.

Кад би, барем, Шешељ био крај те тужне српске историје невремена, несхватања, невјере, незнања, несналажења и самопонижења.

3036.

КАКО НЕКОМ

УТРПАТИ ШЕШЕЉА

Фарса са Шешешљем у Хагу, фарса је свега међународног. Интернационалног. То суђење, које се може карактерисати као бесконачан притвор, и које је требало јадним, геноцидисаним и агресираним муслиманима, као и тисућљетним и неовисним Хрватима, показати хуманизам и резонанцу Запада према и са њиховим тежњама у разбијању Југославије што је иментовано чежњом за слободом и самосталношћу, имало је, као и друга, само мање видљива, једину сврху да Смрачи Србе.

Синтагма коју је на почетку употријебио Анархорадикал Шешељ, а која је дио српске баштине, и позната као Попушите Ми Курац, данас се коначно остварује.

Суг у Хагу не зна више како да изађе накрај са Шешељем. Пошто си изненадно и доброћудно прихватили изузеће судије, што је тражио Воја Војвода, сада су дошли у ситуацију да новом судији треба до два, до три студија на Мегатренду да би схватио ко треба да попуши у Случају Воја.

Сада моле Холандију и Србију да изведу операцију пуштања и прихватања Шешеља и да Србија даје гаранције за кућни притвор и слично.

Јасно је да се не ради о Шешељу ни о доказима.

Не можете ратовати обрнутим редом.

Прво прогласите губитника.

Па му, брзо, измислите и прилијепите злочине за масовно уништење.

Онда детектујете водеће појединце, путем прес клипинга, који ће бити кључни кривци.

Тек тада одиграте рат по сценарију.

Формирате суд и хапсите. Уцјењујете. Уништавате међународно право.

Кад се појаве проблеми са доказим и лажним свједоцима, будете сретни да неко умре. Или да га утрпате земљи поријекла. На чекање.

Сад смо дошли у ситуацију да не знамо да ли је прије избио рат или је прво избио Хашки Трибунал.

Али је очиегледно да јењава та хашка сврха суда. Да се Срби сатанизују и прогласе Кугом и Колером. Велике Богиње су мала маца.

Хашки суд и његови ментори и кројачи, не могу више да се носе са српским тројцем Караџић, Младић, Шешељ.

А нешто мислим. Да су паметни, да их пусте све на слободу. То би им донијело највећи ефект. Даљу деценију мржње и сукоба међу нацијама. Какав је ефект произвео мали Кордић, ова тројка би уздрмала све, од Алпа до Пиреја.

А с помоћу тога се тако лако управља цијелим подручјем.