недеља, 14. фебруар 2016.

КАКО
КОМПОНОВАТИ
ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСЕ
ЗА 2018у

Јасно је да ће 2018а година бити преломна година за Републику Српску.
Тада ће се, у једној тачки, састати сви напори Брисела, Вашингтона и Калдрм Сараја да се Република Српска приведе култури.
Језиком Сараја речено, поништи. Као и Грб јој, Химна и Дан Републике.
Језиком Савеза За Промјене речено, Сруши Режим Милорада Додика.
Језиком Америчке Амбасаде речено, уклони Додик и СНСД. И доведу они којима ће напредак грађана бити главни мотив дању а мора ноћу. Али, да напоменем само, напредак грађана према Бриселу и Нато Пакту.
Тада ће на врхунцу бити орошени мандат Александра Вучића у Србији. Знаће се ко је легао на руду а ко остао на уду. Ком се Србија приклонила, или ће се прклонити, царству. Да ли су је Руси наоружали или Нато Пакт поробио. И прикључио Косову.
Ако тада буде јасно да је Србија одвојена од Сисерусије, Република Српска ће силом бити угушена. Политичком, стварном или обојеном.
Ако, пак Србија остане у могућности избора, али не оног Или Нато или Русија, већ оног Или Србија или Русија, Републици Српској ће бити много боље. Биће јој лакше.
Ну.
Свеједно. За ту 2018у годину, Република Српска мора добро да се спреми. Економски, колико јој околни услови буду дозвољавали. Национално, појачаном свијешћу да Национална Држава чува, једина или у највећој могућој мјери, и мале и велике нације. Политички, здравом политичком артикулацијом.
То Политички и јесте, сада и већ дуље вријеме, највећи проблем и најопаснија мањкавост.
Српска Демократска Странка троши своје посљедње мрвице са столњака могућег и потребног преображаја у здраву националну политичку странку која је способна окупити многе десничаре и националисте модерне оријентације и створити квалитетан и реалан опозициони, алтернативни Политички Порграм. Или, побиједивши на изборима, проводити власт на основу њега.
Српска Демократска Странка је веома далеко од таквог Програма. Колико је Самосталност Српске далеко од тајне сједнице Савјета Министара. У којој су учествовали и министри Есдееса, односно Савеза За Промјене.
Савез За Промјене је само добра синтагма за прикривање чињенице да Српска Демократска Странка више није Политичка Странка.
Прије него би дошла у ту ситуацију, да почне да обавља два велика посла, организовање Странке и креирање Реалног Политичког Програма, СДС се мора ријешити Младена Босића. А то ће бити најтежи посао. Јер, он око себе већ има неколико заштитних оклопа. Пробосаснки, амбасадски, промјенашки. И посебан, онај фотељашки. Армија малих Мектића ће да штити Босића због тога што је то лакше него се чешати по голој гузици без фотеље.
Тај процес унутар Есдееса, и око њега биће дуг и болан. Без обзира што је Босић већ притиснуо свој прст на бијели папир властитог одласка, потопа и политичког покопа. Од борбе, у којој он није ни међу пресуднијим актерима, зависи шта ће писати на горњем дијелу папира, када се он попуни и датум стави, поред отиска.
Савез Независних Социјалдемократа након великог чланственог и властничког раста, дошао је у фазу извјесне деорганиованости. Што значи да је као Политичка Странка, знатно мање ефикасан.
О томе сам сачињавао анализе у протеклих десет година а неке и објављивао.
Тај нагли раст, у деценији, са 70.000 на 175.000 чланова, није се могао препустити стихији и покреташењу већ се морао организационо обухватити, синхронизовати и обезбијеити погон на свих 60 точкова, односно општинских одбора.
Умјесто тога, а тај процес је достигао свој врхунац након локалних извора 2008е а већ 2010е, почела је неоријентисана игра организационе казаљке компаса, сада је СНСД у стању плутајућег курса високоподигнутог Руководства које служи да окружује Предсједника Странке а не за везу са са Организацијом, Чланством и Бирачима.
СНСД постаје Странка Далеке Вертикале умјесто Странка Широке Хоризонтале.
СНСД се, мада вријеме истиче, мора припремити за три велика предстојећа догађаја. Он мора имати вјенчаницу за три удаје. Локални Избори 2016е. Референдум 2017е, по мом приједлогу. Општи избори 2018е. За све три догађаја позвиница је једна Самосталност Српске.
Та припрема захтијева темељну Реорганизацију.
Садашње руководство није у могућности да то уради. Јер у Хоризонтали нема чете, батаљоне и бригаде које би то подржале. А промјена Руководства Странке и кочионих ешалона на терену, није тако лако могућа. Пропуштена је шанса на посљедњем Сабору.
Да је Додик правилно схватио Акцони план и Идејне Смјернице рајка васића, сада би имао много више простора за маневар. И он, и СНСД. Овако, тај простор се све више сужава, и њему и Есенесдеу.
Када би се СНСД Реорганизовао, барем у неком прихватљивом натполовичном постотку од потребног, могао би рачунати на успјехе на Локалним Изборима ове године. Јер претпоставке постоје.
Власт која је отела Еснсдеу многе општине, није урадила ништа, односно, покварила је и оно што је било. Савез За Промјене не може јединствено дјеловати на локалу. То што је могуће, могуће је од стране Есдееса. Педепе и не постоји изван Бореновића и његове скупштинске зајапурености. И треће, начелници и градоначеници противника много су истрошенији него кадар Есенесдеа.
У Требињу је Сумо Вучур. У Бијељини Мићо Ражањ. У Добоју је СНСД Обрен.
СНСД мора побиједити у двије од те три општине. Ако жели добре висинске припреме за Референдум 2017е и Опште Изборе 2018е.
Ако Референдум не добије масовну излазност и подршку, које не долазе саме од себе, и ако СНСД не побиједи 2018е, Србији је знатно олакшан пут у Нато Пакт. Што ће се овдје показати као Промјенашка Предаја Српске Сарају. Само ће то педантни Зијо у Амамб уредно да заведе.
Актуелна Антидодик Технологија, раширена је технологија. Није креирана само за Српску и а њега. То што се њему ставља на терет, чине и други или се и другима може представити као терет.
Тај процес је пројектован да своје квалификације заврши пред 2018у.
Додик је начинио три грешке, не све својом заслугом.
Дуго је на власти па је остало много простора и времена да се, сам, намагнетише за разне протуве, феудалце, локал менаџере а и сумњивце.
Требао је бјежати од њих. Јер он без њих може а они без њега, без скута власти, не могу.
Само повезивање са Протуваријумом, довољно је за јавно стварање перцепције о вези са Криминалом. Што амбасадирана, промјенашка и сарајска турбо компресорија обилато и успјешно користи.
Друга грешка је неискориштавање потенцијала Коалиције са ДНС и СП. То виде чак и слијепци у Америчкој Амбасади. Па потенцирају пукотине одлазећи код Слоу Марка.
Трећа грешка је Грешка Над Организацијом СНСД.
Додикова грешка са Организацијом и са Коалицијом истог је поријекла. Популарност међу бирачима и у јавности, и политичка моћ, како расту, потамњују наочаре којима се гледа све око себе.
Углавном, Есенесде мора на Локалним изборима ове године инсистирати на Самосталности Српске. Јер је то једино могућа политичка сторија, пошто је локални развој неизгледан и онемогућен, а, што је важније, добар је увод у Референдум 2017е и Опште Изборе 2018е.
Ако СНСД на Локалним Изборима ове године доживи даљи пад броја општина у којима побјеђује, неће се рачунати да има ни Приједор. И, неће се спасити пораза 2018е.
СНСД би већ сада требао да има кандидате за начелнике и градоначелнике и да ради за њих. Као и кандидата за Предсједника Републике 2018е. То не морају бити јавно обзнањена имена али их се мора имати. Да ли да кажем да нема.
Нарочито што Локални Избори не дозвољавају страначку организациону импровизацију и временски тјеснац у било ком сегменту. Као што то Општи, понегдје, толеришу.
Истрошио се папирнати змај.