четвртак, 29. октобар 2015.

ИЗБОРИ,
ЈЕДАН ОД
ПУТЕВА
УНИТАРИЗАЦИЈЕ
БиХ

Као што је тихо, у послијератном кошмару, немаштини и политичком стршљенику, нестала, од стране СФОР-а, обиљежена Међуентитетска Линија Раздвајања, тако су се догодиле и многе подмукле унитаризације којима нема основа у Дејтонском Споразуму у његовом Уставу.
Једна од тих унитаризација, на коју Есдеесова власт није пазила, јесу Избори. Есдеес није имао ни знања ни моралне снаге а ни жеље да се бави Дејтонским споразумом. Тих неколико година изгубљеног времена послије рата, постало је добар темељ за даљу Сарајизацију и Унитаризацију БиХ, мимо било каквих унутрашњих и спољних регула.
ОЕБС, злогласна организација која се умилно зове Европска организација за безбједност и сарадњу, а коју су преузели Службаши и Америчани, одмах је ставила шапу на Изборе и Медије у БиХ.
Данас гледамо резултате тих анђела.
На оба подручја стање је Хирошима & Нагасаки.
Првих неколико избора организовао је и проводио ОЕБС. Наметнуо правила и све остало. А онда је, великодушно, препустио то домаћим снагама.
Формирана је, дабоме Централна Изборна Комисија БиХ. Постоји и Републичка Изборна Апаратура у Републици Српској али су њене надлежности никакве.
Поводом захтјева за Ванредним Изборима у Републици Српској, које је испоставила Опозиција, СЗП, Власт је одговорила да се слаже али само да се избори одрже за све нивое. То значи да се укључје и Српски Члан Предсједништва и делегати из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ.
Додик је то лансирао као политички мач, не мислећи на суштину и не размишљајући о могућој добити за Републику Српску.
Пристанак на изборе на свим нивоим, упркос Додиковој импровизацији, јесте важан политички потез.
Пробосанци и Унитаристи, Државобранитељи и Сазаповци, одмах су скочили. Ванредни избори на нивоу БиХ нису предвиђени, може само за Народну Скупштину и Предсједника Републике.
Зашто Ванредни Избори нису предвиђени на нивоу БиХ.
Из једноставног разлога. Избори у БиХ не постоје.
Они су састављени од избора у Републици Српској и Федерацији БиХ. Изборне јединице за такозване Заједничке Органе, ПС БиХ и ПБиХ, одржавају се строго у унутрашњим границама ентитета. У Републици Српској је то у три изборне једнице.
При чему избори за било који од тих ЗО, немају никаквих додирних тачака преко МЛР, Међуентитетске Линије Раздвајања. И не зависе једни од других.
Република Српска је потпуно одвојена од Остатка БиХ и њој се не може догодити да се неко изабере више туђим него српским гласовима. Као у случају Комшић у Федерацији. Могу бошњачки гласови и маниплације њима, да утичу на резултате ако су кандидати гласовно стијешњени. Али се не може изабрати нико ко није Србин.
Пошто су, дакле, избори потуно разграничени МЛР, они се могу одржавати без икакве везе са БиХ. Органи који постоје, могу да дјелују у техничком мандату или да направе 60 дана паузе, док се не верификују резултати.
Све то, дабоме, није нигдје записано али је правно потуно регуларно. Само није позитивно. Не постоји у правним регулама.
Избори за Представничко Вијеће ПС БиХ, из Републке Српске или за Члана ПБиХ, могу да се одрже по аутономном територијалном принципу, као што се одржавају локални избори само у једној општини, у току мандата.
Ванредни Избори у Републици Српској никако не би требали да се одржавају сегментирано, како коме одговара. Само цијели пакет избора једини гарантује извршавање воље бирача и једини гарантује политичку сабилност.
Република Српска треба инсистирати на регулацији те Изборне Самосталности, сада када се најављују измјене Изборног Законодавства.

То је Републици Српској велики аутономни политички капитал и не треба га пустити да патинира, одумире и атрофира.