ОД

КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ

ОПАСНИЈА ЈЕ САМО

КАДРОВСКА АНАРХИЈА

Сјећам се једних избора. На Сокоцу.

Двоје кандидата за Народне Посланике. Млади и лијепи, дјеца Есенесдеа. Ни налик, ни близу, локалним феудалним менаџерима.

Изашли заједно за говорницу и испричали пуној дворани, наизмјенично, по неколико лаганих порука пуних оптимизма и полета, без фразетина и препричавања шефових говора.

Нема ко није био одушевљен.

Дабоме. Нису могли да прођу јер је гласачко тијело Сокоца мало за посланика.

Једно од њих је, некидан, нападнуто ножем од стране неког двиљака чији син није запослен у Шумском газдинству, гдје је дотични директор.

Друго је, након распуштања општинског одбора Еснесде Соколац било именовано за привременог предсједника па се, искрено, борило за нову организацију странке. Све док Феудални Менаџер није повратио утицај и растјерао Те Будале. Како се иментују они који не слушају Феудалног Менаџера и Шефида.

Тако је Кадровска политика Есенесдеа, као владајуће странке, изгубила битку против једног Феудалног Менаџера. Не први пут. И све чешће.

Двоје младих људи је непотребно шиканирано и изложено малтретирању и прогону.

Више то нису они млади кандидати за Народног Посланика, раздрагани и весели, заједно за говорницом.

Феудални Менаџер, међутим, остао је на свом мјесту. За својом говорницом.

Цијеле Српске Шуме су, такође и скоро, због кадровске политике, постале резерват међеда.

Јер тај дивљак који је ножем, на Сокоцу, напао директора ШГ, на неки начин је издејствовао пријем свог сина у једно друго, сусједно газдинство, па је то заустављено након инцидента.

То говори да није проблем у том дивљаку са ножем већ у кадровској мрежи која је прекрила Шумска Газдинства и Шуме Српске.

Откако је политичком моторком усјечен Неђо Илић, Шумама Српске нема провидне гране.

Тада су Шуме Српске пословале позитивно, имале организацију, имале кадровску политику колико толико сређену, предузећа су била затворена за локалне силеџије и мафијаше.

Сада се све враћа на старо.

Феудални Менаџери су учествовали и у усековању главе Неђе Илића. Који је у свим судским процесим који су били покренути, ослобођен. Медији који су писали против њега требало би сада јавно да попуше курац тим Феудалним Менаџерима. Не мора да буде пуно публике. Нека буде неки њихов фоторепортер или сниматељ.

Некако са тим догађајима, кренула је и девастација Кадровске Политке Есенесдеа.

Некако од тада свако је могао да буде свашта.

А то тако не иде у озбиљном животу.

Ни на сточној пијаци не можеш да продајеш катранисане жељезничке прагове.