ЛАЖНЕ

ИСТОРИЈЕ

И СТВАРНИ

ДИВЉАЦИ

За тридесетак година братских ратовања на Балкану, одњеговани су читави кордони уништавача властите нације, културе, вјере и историје.

Мада је на површини увијек само понека будала, као што је то ових дана Соња Бисерко која је изјавила свашта па и то да је цијела српска историја лажна. Или тако нешто.

То продуковање и његовање текло је упоредо, прецизно синхронизовано, са осталим процесима деструкције. Индустрије, војске, банкарства, трговине, пољопривреде.

Циљ је, дабоме, велики, тоталитаран и за многе невидљив.

У овој фази то је Дерегулација свега постојећег. Уништавање сваког Колективитета и било које везе међу људима.

На крају је унштавање цијеле НДД Сфере. Уништавање Нације Државе Друштва.

Да ли данас, на Балкану имамо Србе, Хрвате и муслимане/Бошњаке. Могуће. Али сигурно имамо Усташе, Четнике и Муџахедине.

Та номенклатура, све брже, улази и у свијест оних којима је наметнута. Они се под њом дорбо осјећају. И то је знак уништавања колективитета. Људи се боље осјећају као Четник него као Србин. Све више је таквих. О Усташама да не зборим. А Сиријци из БиХ су доказ да се та свијест разлива и Насеобином муслимана.

Ови, видљиви, јуришници, типа Би Серко, финансирани од иностранства и од властитих влада, задужени су да креирају јавно мнијење у том смјеру.

За њима се поводе цијеле друштвене групе оних који имају интерес да тако мисле и саопштавају, оних који не желе да ремете свој комфор колективним активностима, они који су друштвено разочарани или оних који су ангажовани у тобожњој еуропејизацији или вестизацији, кроз разне облике.

Таквима постаје крајњи циљ и домет грађанске, појединачне и микроколективне, храбрости Бити Против Својих.

То један од психолошки поремећаја. Који значи и неспобност друштвеног и колетивног ангажмана али и недостатак здраве критичности или самокритичности.

Сваки од тих вођа мишљења у националној аутодеструкцији имају проблема са асоцијалним изгледом. Све је то ругоба до ругобе. Они своју прикривену нарцисоидност, прикривену, јер кад сам раужан као Соња Висерко, ни сам себе не могу да волим, лијече аутодеструкцијом. Коју распростиру на цијелу нацију.

Ну.

То нису баш такве будале и двиљаци како изглдају.

Та Би Серко је у интервјуу неком хрватском медију рекла поједностављену, огољену, финалну, реченицу, савршену за масовну употребу. Цијела српска историја је лаж.

Та реченица је употребљивија Усташама, и Хрватима, од кокаколе. Лакше се и брже конзумира а оправдава и покрива огромна подручја болести, национализама, шовинизама и фашизама.

Нација Држава Друштво, на овом степену развоја производних снага и друштвених односа, тешко се може борити против таквих као што је Просерко.

Било какав законски потез, у смислу развијања мржње и међунационалних сукоба, што таква реченица и јесте и што је и један од циљева тих кордона међунационалних и националних невладинаца, изложио би Србију, или другу државу, неоперивом интернационалном стубу срама.

Историографски је немогуће побити такву дисквалификујућу уопштену реченицу.

То је као кад би неко, коме су рекли да је хомосексуалац, да би демантовао, дупе зачепио клином црног граба.

Није рјешење ни у оном што је рекао један српски историчар. Парови и Бисерко се не коментаришу из пристојности.

Ја, пак, мислим да озбиљно с њима и о њима не треба комуницирати.

Ако већ није хигијенски набити их Накурац, потребно их је свакодневно исмијавати и прозивати. Коликогод то спада у прљаве послове.

То је најбољи пут јер је то Девалвација из које се не диже.